Od 400 izvorišta pijaće vode koliko se procenjuje da ih ima u našoj zemlji, Srbija koristi tek petinu, a više od 30 kompanija bavi se flaširanjem mineralne vode.
Iako Zakonom o vodama nije moguće prodati izvor vode strancu, više od polovine flaširane vode koja se nađe na tržištu upravo je u rukama stranih kompanija. Postoje procene da je čak i do 80 odsto vode na tržištu u vlasništvu stranaca, međutim, ima i fabrika u Srbiji koje jesu u rukama kompanija iz inostranstva, ali iza kojih, ipak, stoji domaći kapital.
Kompanija Koka-Kola, koja je nedavno privatizovala Bambi iz Požarevca, još pre 14 godina za 21,5 miliona evra je postala vlasnik fabrike Vlasinka koja proizvodi jednu od prodavanijih voda na ovim prostorima „Rosu“. Iako je u poslednje dve godine bilo govora o tome da će u iste ruke otići i najpopularniji brend vode u Srbiji „Knjaz Miloš“, to se nije desilo.
„Knjaz“ je do pre nekoliko dana bio u vlasništvu Mid Juropa Partners, da bi aranđelovačku fabriku vode koja zauzima čak četvrtinu tržišta pre nekoliko dana kupio Pepsiko u saradnji sa češkom kompanijom „Motoni 1873“. Tada je objavljeno i da Knjaz Miloš godišnje prihoduje 75 miliona evra, dok je, s druge strane, neto prihod Pepsika prošle godine bio veći od 64 milijarde dolara. Manje poznata od popularnog suvlasnika Knjaza je češka kompanija, poznata kao KMV (odnedavno Motoni 1873), koja je najveći distributer bezalkoholnih pića u Centralnoj Evropi, gde godinama prodaje proizvode Pepsika. KMV grupacija ima 2.400 zaposlenih i rukovodi fabrikama u Češkoj, Austriji, Mađarskoj i Bugarskoj, a izvozi u više od 20 zemalja.
Pepsiko i Koka-Kola tako drže nekih 40 odsto tržišta flaširane vode u Srbiji, ali nisu jedini stranci u ovom poslu, jer je i voda Mivela kao deo Frikoma od 2008. godine u vlasništvu hrvatskog Agrokora, odnosno sada Fortenova grupe, koja je preuzela Agrokorove kompanije.
Slučaj novosadske Minakve, koja pokriva gotovo petinu tržišta, jeste onaj s početka teksta, jer se kao vlasnik fabrike vodi firma sa Devičanskih Ostrva – Global Water investment, ali iza koje se, ipak, radi o domaćem kapitalu kojim upravlja porodica Bogićević. Izvorište nekada „Jozefove vode“, sada Minakve, otkriveno je krajem 19. veka, a fabrika je 1999. postala akcionarsko društvo, gde je između 100 akcionara najveći bila porodica Bogićević
Branislav Bogićević je tada preuzeo upravljanje fabrikom, a prema podacima sa sajta ove kompanije, Minakva je 2013. postala društvo sa ograničenom odgovornošću. Kao vlasnik pojavljuje se firma Pandam-NS, koja posluje u sastavu internacionalnog investicionog fonda Global Water Investment Group LTD, registrovana na Britanskim Devičanskim Ostrvima.
S druge strane, iako u domaćem vlasništvu nije mali broj kompanija, one u odnosu na one u stranom vlasništvu zauzimaju manje prostora na tržištu. Možda i najpoznatija među onima koje su kupili domaći biznismeni jeste kompanija „Voda Vrnjci“, koja je stopostotno akcijski kapital. Većinski vlasnik, međutim, jeste firma iz Beograda „Ekstra pet“ koja je pre 14 godina kupila 52,4 odsto akcija ove kompanije.
U vlasništvu kuršumlijske „Prolom“ vode su zaposleni, dok je Nektar iz Bačke Palanke vlasnik fabrike mineralne vode „Heba“ iz Bujanovca. „Jazak“ koji se proizvodi na Fruškoj gori je u vlasništvu NIS-a, dok je posle niza peripetija, pokretanja stečaja i obnavljanja proizvodnje Vojin Đorđević nedavno ponovo pokrenuo proizvodnju „Voda vode“.
Izvor Danas