Od obećanih hiljadu evra građanima po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije u šest inicijalo određenih kompanija, posle više od decenije ovaj postupak je okončan samo u NIS-u i Aerodromu „Nikola Tesla“. Vlasnici akcija Telekoma Srbije ne mogu ih prodati jer nema naznaka da će ova kompanija ikada izaći na berzu, jednaka je šansa i da EPS postane akcionarsko društvo, dok je pravo na besplatne akcije u JAT Airways-u i Galenici „bankrotiralo“ zajedno sa ovim kompanijama.
Masovnije interesovanje za akcionarstvo u Srbiji probudilo se 2008. godine, kada je Zakonom o pravu na besplatne akcije određeno da se građanima dodeli po 15 odsto akcija u šest kompanija: Naftna industrija Srbije (NIS), Telekom Srbija, Aerodrom „Nikola Tesla“, Elektroprivreda Srbije (EPS), JAT Airways i Galenika. Međutim, usled početka svetske ekonomske krize, i pre svega zbog demagoške prirode ove zamisli, građani su prošli kao i u prethodnim finansijskim malverzacijama koje je vlast sprovodila devedesetih godina.
Ceo postupak, je naime, okončan samo u dve kompanije – NIS i Aerodrom „Nikola Tesla“, Telekom Srbije se i dalje odupire izlasku na berzu iako je podela akcija sprovedena davne 2012. godine, korporativizacija u EPS-u je na sigurnom „slepom koloseku“, dok su JAT Airways i Galenika neslavno propali kao pokusni kunići partijske privrede. Ovih nekoliko preduzeća možda najplastičnije ilustruju kakva je sudbina domaće privrede koja ni posle decenija tranzicije ne uspeva da se oslobodi „partijskih kandži“, te gde su izgubljene veće stope privrednog rasta i zašto i dalje ekonomski zaostajemo za uporedivim zemljama istočne Evrope.
Naftna industrija Srbije
Naftna industrija Srbije (NIS) je privatizovana političkom odlukom bez učešća javnosti, a dogovor sa Rusima je, osim prodaje kontrolnog paketa akcija, uključivao obećanja o gradnji gasovoda kroz našu zemlju i podršku borbi za južnu srpsku pokrajinu. U tom momentu NIS je bio klasično partijsko preduzeće koje se nalazilo na ivici propasti zbog nedomaćinskog ponašanja i dugogodišnjeg izostanka ulaganja.
Uprkos spornom načinu privatizacije, čiji su protivnici isticali da je transakciona cena od oko 800 miliona evra (400 miliona evra za 51 odsto akcija) uvredlljivo niska, NIS je transformisan u modernu naftnu kompaniju sa pretenzijom da postane jak igrač u regionu – što je pozicija koju teško može da osvoji bilo koje domaće preduzeće bez obzira na industriju u kojoj posluje. Kompanija je uspevala da ostane visokoprofitabilna i kada su tokom naftne krize 2014-2015. godine najveći energetski gifganti trpeli gubitke, doduše zahvaljujući i ugovorenoj niskoj rudnoj renti.
NIS je izašao na berzu krajem avgusta 2010. godine i od početne skepse ulagača stigao je do visokog nivoa korporativne kulture za ovdašnje prilike. Ipak, naftna kriza i nazainteresovanost države za razvoj domaćeg tržišta kapitala, na kojem je NIS ubedljivo najveća kompanija, sprečili su veći rast tržišne vrednosti ove kompanije, koja trenutno iznosi manje od jedne milijarde evra.
Aerodrom „Nikola Tesla“
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ je izašao na berzansko tržište u februaru 2011. godine, a zainteresovanost šire javnosti za kotiranje njegove vrednosti završila bi na onoj jednoj akciji „po građaninu“, da nije bilo privatizacije nacionalnog avioprevoznika u partnerstvu sa kompanijom Etihad, a potom i davanja Aerodroma u koncesiju francuskom Vansiju.
Obe procedure su sprovedene zakulisno, a pod kojim uslovima je izvršena privatizacija JAT-a postalo je bar donekle jasnije na osnovu kvartalnih finansijskih izveštaja Aerodroma „Nikola Tesla“, koji su obelodanili da i pored znatnih državnih subvencija kompaniji iz Emirata, poslovanje Air Serbia ni do danas nije postalo profitabilno.
Nasuprot tome, realizacijom koncesije beogradskog Aerodroma u decembru prošle godine, imovina akcionara je udvostručena u odnosu na sam početak tenderskog postupka. Mada je lukrativni efekat više nego nesporan, manjinski akcionari su pukim slučajem izbegli da budu kolateralna šteta u postupku u kojem je apsolutni prioritet – po cenu naprasnog menjanja zakona – bilo sprovođenje koncesije, čije prave efekte nikada nećemo saznati.
Telekom Srbija
Akcije Telekoma Srbije podeljene su još pred izbore 2012. godine uporedo sa najavama izlaska ove kompanije na berzu, što se nije dogodilo zbog sprege interesa visoke politike, uprave kompanije i vodećih sindikata. Premda su se partije na vlasti menjale, sve su ostale dosledene odluci da se nacionalni telekomunikacioni operater ne listira na berzi, a kako je partijska stega postajala čvršća, tako je kompanija postizala sve slabije rezultate. Vrhunac netransparentnog poslovanja Telekom je dostigao prošle godine, kada je kroz novi investicioni cilklus potrošeno stotine miliona evra na preuzimanja domaćih kablovskih operatera. Kao jedna od posledica ovog postupka ukinuta je dividenda, pa su manjinski akcionari ostali i bez tog simboličnog dobitka od posedovanja Telekomovih akcija.
Položaj manjinskih akcionara Telekoma možda najbolje odslikava aktuelni privredni ambijent u Srbiji. Mada je pravo raspolaganja imovinom zajamčeno Ustavom, vlasnici akcija Telekoma ne mogu ih prodati, osim na polulegalnom tržištu putem ugovora o poklonu, a koje se prilično razgranalo. Ovakve i slične probleme veliki strani investitori i uticajni domaći kapitalisti rešavaju jednim pozivom u Nemanjinu, dok sitna i srednja klasa privrednika deli sudbinu malih akcionara Telekoma i grca u nejednakim uslovima poslovanja.
Elektroprivreda Srbije
Uprkos nekolicini projekata za sprovođenje korporativizacije, te preporuci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da se kompanija tranformiše u akcionarsko društvo, EPS je ostao u čvrstim partijskim rukama svih ovih godina, što u sprezi sa uticajnim sindikatima obećava da je podela akcija građanima (i bivšim i sadašnjim zaposlenima) udaljena verovatno svetlosnim godinama.
Umesto mogućnosti da zadrži kontrolni paket akcija i listira ovu kompaniju poboljšavajući njenu efikasnost, država se opredelila da kontroliše poslovanje preko oprobanih partijskih odbora. Ako se tome doda i socijalna uloga EPS-a kroz veštačko održavanje niskih cena električne energije, zagarantovano je njegovo zaostajanje za konkurencijom zbog lošeg upravljanja i niskog obima ulaganja.
JAT Airways
Kompanija čije besplatne akcije sasvim izvesno nikada neće biti podeljene građanima je nakadašnji nacionalni avioprevoznik JAT, koji je nakon bankrotstva postao 2013. godine Air Serbia, kroz privatizaciju relizovanu strateškim partnerstvom države (51 odsto vlasništva) i kompanije Etihad Airways (49 odsto). Ogromne subvencije kompaniji iz Emirata prvih godina su se velikim delom realizovale preko besplatnih usluga Aerodroma „Nikola Tesla“, kao i preuzimanjem svih dugova kompanije.
Pomoć džave se nastavila do danas, poput ovogodišnjih nominalno iskazanih subvencija Niškom aerodromu za nove linije, koje je, očekivano, na tenderu dobio domaći avioprevoznik. Uprkos ogromnim podsticajima, Air Serbia nije uspela ni posle više od pet godina da se osposobi za samostalno funkcionisanje. Uzevši u obzir i neslavna iskustva Etihada u međunarodnom poslovanju, očito je da će strateško partnerstvo biti oročeno na onoliko godina koliko će potrajati subvencije.
Galenika
Galenika je napustila svoje akcionarske korene razvijene tokom devedesetih kroz partnerstvo sa američkom kompanijom ICN, i vratila se partijskom privređivanju oličenom u enormnom zaduživanju i izostanku ulaganja, dospevši tako na ivicu bankrotstva sa obavezama koje su premašile vrednost imovine. Mada je država preuzela i „očistila“ većinu Galenikinih dugova prema bankama, kompanija nije uspela da privuče nijedno od poznatih farmacutskih imena koja posluju u regionu, već samo malo poznatu brazilsko-luksemburšku firmu Elius koja je krajem 2017. preuzela 93,7 odsto vlasništva Galenike za 16 miliona evra.
Tako je 4,8 miliona građana ostalo bez obećanih akcija u ovoj kompaniji, ali su zato učestvovali u saniranju njenih dugova. Akcije su dobili bivši i sadašnji zaposleni u Galenici, no njihova vrednost je minorna u poređenju sa prihodima od akcija u vreme partnerstva sa kompanijom ICN. Nakon realizovane privatizacije prošle godine, mali akcionari u Galenici poseduju oko pet odsto akcija koje će verovatno u narednom periodu biti predmet prinudnog otkupa. To će biti i neslavni kraj akcionarskog puta ove farmaceutske kompanije, koja je u tom pogledu mnogo obećavala.
Nenad Gujaničić
Članak je prvobitno objavljen u septembarskom broju #165 časopisa „Biznis & Finansije“