Nove vlasnike u Srbiji ima oko 47.000 nepokretnosti. Toliko je u prvoj polovini 2019. godine sklopljeno kupoprodajnih ugovora koje je obradio Republički geodetski zavod, a njihova ukupna novčana vrednost iznosi čak 1,8 milijardi evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period lane kada je to bilo 1,6 milijardi.
Iako je obim prodaja nešto smanjen u odnosu na isti period prošle godine kada je sklopljeno 48 hiljada kupoprodajnih ugovora, trend pokazuje da je cena samih nepokretnosti porasla, imajući u vidu porast ukupne novčane vrednosti za 200 miliona evra, pokazuju podaci RGZ. To je ostvareno zbog rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji i to za 13 odsto, a uobičajeno je da novogradnja ima više cene u odnosu na starogradnju.
Treba napomenuti i da je za prvu polovinu 2019. karakteristično da su sve prometovane nepokretnosti upisane u katastar nepokretnosti, zahvaljujući primeni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
Više od polovine novčanih sredstava obrne se na nekretninama u Beogradu i to 995 miliona evra što je značajan rast u odnosu na 830 miliona evra u prvoj polovini 2018.
Po prometu, prvi nakon Beograda je Novi Sad, a vrednost tržišta iznosi 194 miliona evra. U istom periodu lane vrednost je bila 185 miliona evra.
Zatim po vrednosti tržišta slede Niš sa 46 miliona evra, Subotica sa 32 miliona evra, Pančevo sa 25 miliona evra i Kragujevac sa 24 miliona evra.
Šta se i gde najviše kupuje?
Od ukupnog trgovanja nepokretnostima čak 27 odsto se odvija u glavnom gradu Beogradu, a 36 odsto u Vojvodini.
U Srbiji su za kupovinu najtraženiji stanovi (47 odsto) što je znatno više nego u istom periodu prošle godine kada su stanovi u trgovanju imali udeo od 33 odsto. U trgovini stanovima obrne se skoro polovina ukupnih novčanih sredstava, odnosno 850 miliona evra (u prvoj polovini 2018. to je bilo 775 miliona evra).
Kuće su u Srbiji manje tražene od stanova i predstavljaju 13 odsto udela na tržištu.
Poljoprivredno zemljište čini 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta je oko 87.6 miliona evra, dok je u istom periodu lane tržište poljoprivrednog zemljišta imalo vrednost oko 72 miliona evra, a udeo u ukupnom tržištu nepokretnosti bio je 20 odsto. Najviše cene u Srbiji, poljoprivredno zemljište postiže u Bačkoj. Treba primetiti i da je u čitavoj Srbiji, izuzev Beograda, vrednost prosečne cene za poljoprivredno zemljište porasla.
Interesantno je da kada razmišljamo o Beogradu i tržištu nepokretnosti, obično mislimo na trgovanje stanovima, ali u glavnom gradu u ponudi se može naći i poljoprivredno zemljište, a prosečna cena u prvoj polovini 2019. godine bila je 3.850 evra po hektaru, dok je lane u istom periodu bila 3.950 evra po hektaru.
Cene kvadrata stanova, garaža, poslovnih prostora
Najskuplji kvadrat u Srbiji i u 2019. godini je na ekskluzivnoj lokaciji Beograda na vodi i koštao je 7.918 evra, a ukupna cena stana bila je 973.888 evra. U staroj gradnji najviša cena po kvadratu plaćena 3.600 evra za stan u ulici Kralja Petra, dok je najviše novca za stan u starogradnji 870.000 evra izdvojeno za nepokretnost površine 343 m u blizini opštine Novi Beograd.
Najviše plaćena kuća, prodata sa okućnicom, u prvoj polovini 2019. godine, dostigla je cenu od 2.988.00 evra, a nalazi se na teritoriji opštine Savski venac, na Topčiderskom brdu.
Cenu od 2.680.000 postigao je poslovni prostor od 1.600 m ² na centralnoj gradskoj lokaciji, u blizini zgrade Narodne skupštine.
Interesantno je da je cena jedne garaže na Dorćolu dostigla cenu od 30.000 evra, što je gotovo kao cena garsonjere u nekom manje atraktivnom delu grada.
Izvor Danas online