Trenutno je država zadužena sa preko 100 miliona evra obaveza koje u narednim godinama treba da isplati kao podsticaje. Obimne subvencije investitorima imaju i dodatni negativni efekat na deficit budžeta i na javni dug. Osim toga, isplate se ugovaraju u tranšama, pa se terete i budžeti za naredne 3-4 godine sa ugovorenim isplatama po više desetine miliona evra godišnje (plus FIAT).
Srbija je na prvom mestu u svetu po broju stranih direktnih investicija u 2019. godini, objavio je ugledni britanski časopis „Fajnenšel tajms“.
Naša zemlja privukla je, kako se navodi, 107 projekata direktnih stranih investicija u 2018. godini, odnosno za 26 više nego 2017. godine, što je rast za gotovo jednu trećinu. Srbija je, kako se dodaje, preuzela od Mozambika lidersku poziciju po vrednosti indeksa i popela se za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu.
Zasluga za to, nema sumnje, pripada politici subvencija koju sprovodi Vlada Srbije. Država investitorima daje sve, od novca do izgradnje hala, pa čak i onima koji jednostavno motaju kablove i u tome se sastoji njihova investicija. Od „kablovaca“ prvi koji su shvatili da mogu da „izboksuju“ i besplatnu halu bili su Finci.
Tako je finska kompanija PKC ugovorila sa Vladom i opštinom Smederevo da „otvori“ fabriku za kabliranje u Smederevu, gde bi zaposlili 1.500 radnika (pretežno nekvalifikovane ženske radne snage) uz obavezu opštine Smederevo da na teret svog budžeta izgradi fabričku halu i da je izda u zakup po beneficiranim uslovima PKC-u. Strani partner se obavezao da uloži ukupno osam miliona evra, a da država isplati 7,5 miliona evra subvencija. Uz to, opština Smederevo ulaže 10 miliona evra u izgradnju hale, koja će biti izdata PKC-u u zakup po beneficiranim cenama.
Logično je postaviti pitanje šta će opštini fabrička hala u svojini? Zašto opština Smederevo uzima kredit kod poslovne banke da bi izgradila halu, umesto da ulaže u objekte infrastrukture u njenoj nadležnosti koji će biti na dobrobit svih građana?
Po pravilu, takve hale se izdaju u zakup po niskim cenama i pravo je pitanje kada će se lokalnim samoupravama isplatiti izgradnja tih objekata, i šta će da rade sa tim „investicijama“ ako prestane proizvodnja, a opština mora još godinama da vraća kredite za prazne zgrade?
To nije bio slučaj samo u Smederevu, isto se desilo i u Novom Sadu, gde je grad preuzeo obavezu izgradnje fabričke hale.
Možda bi moglo da se razume „skidanje košulje“ u Smederevu, u trenutku kada je poslovanje železare visilo o koncu i gradu pretila potpuna katastrofa u slučaju gubitka 5.000 radnih mesta. Međutim, zašto je grad Novi Sad, koji je 2015-2016. godine bio u neuporedivo boljem ekonomskom položaju od Smedereva 2011-2013. godine, pristao da izgradi halu za američkog investitora, isto u kablovskoj industriji?
Novi „Kragujevac“ – Lir u Novom Sadu / Nova ekonomiju