Početak primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti potvrdio je potpunu nespremnost odgovornih za primenu i inače lošeg, izuzetno teško primenljivog zakona, ocenio je Rodoljub Šabić bivši državni poverenik za tu oblast, sada advokat.
„Već na elementarnom nivou činjenice to ilustruju na gotovo tragikomičan način. Posle devet meseci ‘pripreme’ za primenu novog zakona, od najmanje 11.000 subjekata, organa vlasti koji su imali obavezu da odrede ‘oficire za zaštitu podataka o ličnosti’, to je učinilo samo par stotina“ rekao je on agenciji Beta.
Šabić koji je ekspert za zaštitu podataka o ličnosti, dodao je da je od 18 ministarstava samo trećina izvršila tu najosnovniju obavezu, a da je među 12 ministarstava koja je nisu izvršila, čak i Ministarstvo pravde, „odgovorni“ predlagač zakona.
„Sasvim je očigledno odsustvo ma kakvog osmišljenog, koordiniranog, strateškog pristupa na državnom nivou. I dalje je ‘na snazi’ Strategija zaštite podataka o ličnosti koju je Vlada donela pre više godina, ali nikad nije primenjena“, rekao je Šabić.
Vlada, po njegovoj oceni, nije čak ni „pro forme“ iako je Strategijom samu sebe obavezala da će to učiniti u roku od tri meseca, nikad donela Akcioni plan za sprovođenje Strategije koja je „ne samo ostala ‘mrtvo slovo na papiru’, nego je danas prevaziđena i neupotrebljiva“.
„Mi smo ‘raritetna’ država koja u svom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nema bukvalno ni jednu odredbu o video-nadzoru, ali čija vlast i policija istovremeno bez rasprave o svrsi i obimu, i uskraćujući javnosti sve informacije o tome, instalira ogroman broj tzv. ‘inteligentnih kamera’ što je krupan korak ka ‘Velikom bratu’ „, rekao je on.
„Imamo i Zakon o nacionalnom Registru DNK, kakav valjda nema nijedna ozbiljna, uređena država. Zakon koji, za razliku od opšteprihvaćenih standarda, ne pravi razliku između podataka osumnjičenih, okrivljenih, osuđenih i žrtava. Delikatan, izuzetno osetljiv registar i isključivu kontrolu nad njim zakon je dao u ruke policiji, a ne nekoj nezavisnoj ili naučnoj ustanovi“, upozorio je Šabić.
„Do isteka dvogodišnjeg roka za uspostavljanje Registra ostalo je nekoliko meseci, a javnost o njemu nije čula i ne zna gotovo ništa. Uz sve to, da stvar bude još bizarnija, zakon direktno suprotno Ustavu predviđa da uslove za obradu podataka ‘uređuje Vlada’, ali čak ni taj neustavan akt Vlada nije donela u zakonom predviđenom roku pa su ‘bliži uslovi’ ostali nepoznati“, dodao je on.
Šabić navodi da su „odavno podneti predlozi za ocenu ustavnosti i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o registru DNK, ali Ustavni sud ‘ćuti’. Praktično, uz izuzetak aktivnosti Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti, i dalje izostaje bilo kakav ozbiljan napor državnih organa u ovoj oblasti“.
„Imajući u vidu da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sam po sebi loš, konfuzan, gotovo neprimenljiv, izvesno je da nas u periodu koji predstoji očekuju sve veći problemi“, smatra Šabić.
Izvor: Beta