Nakit, jahte, trkački automobili i luksuzni stanovi deo su sredstava za „pranje“ stotina milijardi funti „prljavog novca“ u Velikoj Britaniji, koji takođe prolazi kroz banke i preko više britanskih posrednika, kaže studija „Transparensi internešnela“„Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta“, navodi se u izveštaju o borbi protiv korupcije.
Taj novac od kriminala „pribavljen uz pomoć kompanija koje su registrovane u Velikoj Britaniji i njihovih ofšor finansijskih centara, ovde se (u V. Britaniji) ulaže u luksuzne nekretnine, a koristi se za pristup prestižnim institucijama“, poput najcenjenih univerziteta ili ustanova kulture što donatorima „daje status“, piše u izveštaju.
„Mada je teško utvrditi iznos prljavog novca koji ulazi u Ujedinjeno Kraljevstvo, Nacionalna agencija za kriminal (NCA) procenjuje da više od 100 milijardi funti nelegalnih sredstava uđe svake godine“, nastavlja „Transparensi internešnel“.
Finansijske usluge moćnog londonskog „Sitija“ igraju vitalnu ulogu u tranzitu tog novca, što pokazuje studija koja je posebno pregledala 400 slučajeva korupcije u kojima su britanske finansijske usluge bile deo „pranja“ najmanje 325 milijardi funti s ilegalnog tržišta, od korupcije, pronevere i drugog.U izveštaju se pominje da je 421 nekretnina ukupne vrednosti pet milijardi funti kupljena od „sumnjivog bogatstva“ što je samo „vrh ledenog brega“, jer „87.000 nekretnina u Engleskoj i Velsu pripada kompanijama registrovanim u zemljama koje imaju bankarsku tajnu“.
Ukazuje se i na kupovinu jahti, nakita, luksuznih automobila i privatnih aviona, kao i skupe odeće ili pribora u „Herodsu“, lože na „Stamford Bridžu“, stadionu londonskog fudbalskog kluba „Čelsi“.
NVO konstatuje da te kanale „pranja“ novca „sve više prihvataju političari i kompanije“, što utiče na borbu protiv korupcije, te preporučuje deset mera da se spreči da pojedinci i preduzeća prebacuju novac i „peru“ ga u Velikoj Britaniji.
Sa jedne strane, ukidanje bankarske tajne vlasništva na britanskim teritorijama gde se to još praktikuje, poput Devičanskih ostrva, i da se prestižne institucije kao što su univerziteti ili muzeji podstiču da utvrde etička pravila za prihvatanje ili odbijanje sredstava, a predlaže se i objavljivanje imena donatora.
Jačanje pravne odgovornosti preduzeća i pojedinaca takođe bi bilo snažan podsticaj za strožu proveru porekla sredstava, smatra „Transparensi internešnel“.
Izvor Kamtica-Bankar.me