Tradicionalno, BIZIT se okončava blokom posvećenim obrazovanju. Ove godine je postao aktuelan Master 4.0, ali su pretresana pitanja i problemi kompletnog školskog sistema – sa naglaskom na visokoškolski sistem, imajući u vidu učesnike panela o obrazovanju.
Uvodno predavanje je održao dr Ranko Rajović, neuroendokrinolog interne medicine iz NTC-a, i jedan od osnivača MENSA-e u SFRJ, odnosno Srbiji. Tema njegovog izlaganja je bio uticaj digitalizacije na kognitivne sposobnosti dece, što je tema koja zanima sve roditelje danas, naročito one koji se boje da će prerani susreti njihove dece sa digitalnim svetom (tipičan primer bi bio YouTube) ostaviti posledice koje će se tek kasnije manifestovati.
Ranko Rajević je u startu naglasio da ne treba decu terati da uče napamet, već da treba dozvoliti da deci „rastu krila” i ne rušiti im maštu. Miodrag Popović je bio konkretniji i fokusirao se na studije. „Definicija inženjerstva je da se misli. Većina profesora na studijama se trudi da uče studente da misle. Moramo ih naučiti da misle. Javljaju se nova zanimanja, mi ih učimo a ne znamo šta će se raditi u budućnosti. Onaj ko nauči da misli će napraviti karijeru. Iz osnovnih i srednjih škola dolaze deca koja ne znaju da misle.”
Darko Đorić je rekao da je inicijativa saradnje sa fakultetima definitivno došla iz privrede. “Nažalost, izgubili smo jednu generaciju. Promenilo se dosta toga, jeste to sistem koji se relativno sporo menja, ali se definitivno nešto pomera. Izlazimo iz perioda gde se ništa ne dešava. Saradnja privrede i škola i fakulteta je svakim danom sve bolja.” Vesna Spasojević Brkić je rekla da ne misli da su visoke obrazovne institucije spore: “Puno smo se ubrzali, dobili nove module i smerove i sada možemo da pratimo privredu. Više nema tako jake vertikalne hijerarhije. Na Mašinskom fakultetu više nismo hijerarhjski kruti, a sa našim mladim asistentima imamo jako dobru saradnju.”
Moderator Jasmina Nikolić je potom predstavila Master 4.0 prisutnima, postavljajući panelistima pitanje koji će se to predmeti učiti na njima. Rektor kragujevačkog univerziteta je rekao da Master 4.0 nije samo programiranje, već način organizacije. “Sada morate da razmišljate o konceptu, a koncept je bitan. Za 10 do 15 godina obrazovanje programiranja neće biti više ovakvo, biće organizovano onako kako konceptualno razmišljamo, a onda mašini damo naš način razmišljanja i mašina pravi program koji joj odgovara.”
Na to je uzvratio dekan ETF-a, Milo Tomašević: “Nisam siguran da će se za pet godina pristup programiranju promeniti i postati toliko konceptualan. Obrazac je do sada bio da učite o onome što je bilo, budućnost je izuzetno nesigurna, moraće da se nauči da se razmišlja i da se prilagođava novim trendovima, da se uči do penzije ako je uopšte i bude. To vam je kao veslanje uzvodno. Prilično zahtevnih prilagođavanja će biti, po Murovim zakonu, biće odstupanja.”
Vesna Spasojević Brkić je rekla da potencijal imaju i kratki programi i kursevi. “Mi smo u sklopu Master 4.0 programa ponudili dva kratka programa kojima nije potrebna akreditacija. Moram da pohvalim proces akreditacije koji je bio vrlo lak i jednostavan.” Darko Đorić je rekao da je kompanija Mind Group osnovala Mind Edu, koji se bavi edukacijom zaposlenih. Ranko Rajović je zaključio: “Moramo da razvijamo kompetencije. Deo koji donosi odluke u mozgu mora da se razvija u školama i kroz obrazovni sistem. Mozak donosi odluku pre nego što smo je svesni. Ako hoćemo kreativne ljude, moramo da aktiviramo asocijativne regije. Ideje više ne postoje, one su skupe.”
Na samom kraju svako od učesnika panela je poručio prisutnim đacima i studentima ponešto, a zajednička poruka je bila da mladi treba da biraju profesiju kojom žele da se bave i koja ih interesuje ali i da gledaju zanimanja koja su plaćena i tražena.
Studirajte ono što volite, a volite ono što se plaća
466
Prethodni članak