Prošle godine predstavnici domaće građevinske industrije izgradili su 3,4 miliona kvadratnih metara u zemlji i inostranstvu, u ukupnoj vrednosti od 2,9 milijarde evra, dok je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije porasla za oko 17,2% u odnosu na 2017. Oporavak domaće građevinske industrije podstaknut je državnim projektima, iako u njima kao izvođači mahom učestvuju velike strane kompanije, kao i pravom eksplozijom stanogradnje u glavnom gradu. Ne može se reći da taj ubrzani rast na tržištu nekretnina prati i odgovarajući rast standarda stanovništva, ali većina kupaca novoizgrađene stanove plaća gotovinom, što govori o njihovoj platežnoj moći, i o sve većem broju vlasnika nekretnina koji su stranci ili dolaze iz srpske dijaspore.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, vrednost građevinskih radova koje su tokom 2018. godine izvodile srpske firme iznosila je 344,67 milijardi dinara, odnosno približno 2,9 milijarde evra. Iako je nezahvalno govoriti o preciznim ciframa u ovoj specifičnoj delatnosti, gde pojedini izvođači radova prikrivaju svoje troškove, a drugi ih, s druge strane, preuveličavaju, statistika RSZ izračunata je na osnovu prijavljenih radova i utrošenih građevinskih i pogonskih materijala na gradilištima. Od te sume, 159,6 milijardi dinara iznosila je vrednost radova koji su izvedeni na zgradama, dok se preostalih 185 milijardi dinara (oko 1,5 milijarda evra) odnosi na infrastrukturne projekte, izgradnju cevovoda, komunikacionih i električnih vodova i složenih industrijskih građevina.
Nije zanemarljiv ni doprinos investitora iz inostranstva srpskom građevinskom sektoru, pa tako podaci NBS pokazuju da je u njega uloženo 20% od ukupno 3,2 milijarde evra stranih direktnih investicija koje su se slile u Srbiju tokom 2018.
Ukupna površina izgrađenih zgrada u prošloj godini obuhvatala je 3,4 miliona kvadratnih metara. U ovaj rezultat potpadaju sve površine koje su domaća preduzeća izgradila lane, kako u svojoj zemlji tako i u inostranstvu, s tim da je velika većina tih radova obavljena na domaćem tržištu.
Angažovanje stranih radnika
Prema analizi Eastern European Construction Forecasting Association (EECFA), ovu i narednu godinu će obeležiti dalji rast građevinskog tržišta u celoj centralnoj i istočnoj Evropi, a u Srbiji je takav trend potpomognut i pojednostavljivanjem procedura za izdavanje građevinskih dozvola. Kada je u pitanju rad na važnim infrastrukturnim projektima i gradnja koja se ne odnosi na klasičnu stanogradnju, tržišna slika, pak, pokazuje da poslove izgradnje u velikoj meri dobijaju strane firme, što dovodi u pitanje oporavak velikih domaćih građevinskih preduzeća posle višegodišnjeg kriznog perioda, uprkos pozitivnim rezultatima u obimu izgradnje.
Podaci RZS pokazuju da je vrednost građevinskih radova na teritoriji Srbije prošle godine porasla za oko 17,2% u odnosu na 2017. godinu, a u periodu septembar-decembar zabeležen je i rast novozaposlenih radnika na gradilištima u zemlji, uprkos konstantnom nedostatku kvalifikovane radne snage koji pogađa građevinsku industriju već godinama. Evidentirano je da su se pojedini preduzimači u takvoj situaciji okrenuli angažovanju radnika iz inostranstva, i to ne samo iz zemalja iz neposrednog okruženja, poput Bosne i Hercegovine, već i iz Turske i nekih arapskih zemalja.
Ono što statistika, nažalost, ne pokazuje je broj neprijavljenih, tj. ilegalnih radnika na gradilištima, kao i koliki njihov udeo predstavljaju strani migranti, ali i u kojoj meri su tako zaposleni radnici uopšte kvalifikovani da se bave zahtevnim, a često i opasnim poslovima na gradilištima. Što zbog njihovog neiskustva, što zbog neodgovornog poslovanja i nepoštovanja bezbednosnih uslova, prošle godine je na gradilištima širom Srbije stradalo 15 radnika.
„Erupcija“ stanogradnje u Beogradu
Kada je stanogradnja u pitanju, ogroman udeo novoizgrađenih i planiranih objekata nalazi se u prestonici, dok se u unutrašnjosti zemlje, osim Novog Sada, te nekoliko turističkih izuzetaka kao što je Zlatibor, malo toga pomera sa mrtve tačke. U Beogradu niče više novih naselja i luksuznih stambenih blokova: A blok, Vest 65, Zemunske kapije, Central garden, Voždove kapije, Novi Dorćol, K Distrikt, Skajlajn Beograd, Ist sajd, Kneza Miloša Rezidens, Beograd na vodi…
Pored države i nekoliko domaćih privatnih investitora koji su aktivni u izgradnji tržnih centara i stambenih blokova u poslednje dve decenije, kao graditelji u glavnom gradu u poslednje vreme istakli su se i investitori iz inostranstva, i to najpre iz Izraela. U isto vreme, sijaset malih građevinskih firmi gradi pojedinačne stambene zgrade, a njihova aktivnost najviše se primećuje u gradskim opštinama Vračar, Stari grad, Savski venac i Zvezdara.
Posledica toga je da se tržište nekretnina ubrzano pokrenulo, a pojedini analitičari upozoravaju da je ono već na pragu „balona pred pucanjem“, imajući u vidu da su cene beogradskih kvadrata u novogradnji dostigle, na primer, cene u Beču, iako su prosečne austrijske plate četiri do pet puta veće od srpskih. Podaci konsultantske kuće CBRE kažu da je prošle godine prosečna cena novogradnje u prestonici iznosila 2.050 evra po kvadratu, što je poskupljenje od 17% u odnosu na 2017. godinu, a da je rekord postavila prodaja jednog stana od 98m² za 7.000 evra po kvadratu. Komercijalne banke su i te kako prepoznale potencijal za poslovanje na takvom tržištu, što se može videti po pojačanoj ponudi stambenih kredita u poslednje dve godine, ali u CBRE ističu da čak 82% prodatih kvadrata u beogradskoj novogradnji zapravo bude plaćeno gotovinom!
Hrabra je tvrdnja poznavalaca tržišta da aktuelna tražnja pokazuje kako Beogradu nedostaje još 100.000 kvadrata stambenog prostora, kada prema podacima OECD-a oko 49.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije da potraži sreću u inostranstvu, što privremeno što za stalno. Međutim, statistika pokazuje da, iako su vlasnici novih stanova većinom i dalje građani Srbije, raste broj kupaca iz dijaspore (čak za 30% u 2018. godini), kao i stranih državljana. Potonji uglavnom dolaze iz zemalja iz kojih potiču i strani investitori građevinskih projekata, od kojih nabavljaju nekretnine (arapske zemlje, Izrael).
Takvi trendovi će se nastaviti barem još nekoliko godina, jer su tokom 2018. u Beogradu izdate građevinske dozvole za izgradnju preko jednog miliona kvadratnih metara, među kojima će, pored komercijalnog i poslovnog prostora, biti i skoro 2.000 novih stanova. Po svoj prilici, nastavlja se i interesovanje – Republički geodetski zavod je obradio oko 47.000 kupoprodajnih ugovora u prvoj polovini 2019. godine, sa ukupnom novčanom vrednošću od 1,8 milijardi evra, što je rast od 12% u odnosu na isti period lane.
Domaći građevinari u inostranstvu
Ukupna vrednost građevinskih radova koje su izvođači iz Srbije izveli u inostranstvu u 2018. godini iznosila je približno 150 miliona evra (17,5 milijardi dinara). Kako piše u godišnjem statističkom izveštaju RZS, njihova najveća građevinska aktivnost zabeležena je u Nemačkoj (18,5%), zatim u Rusiji (16,6%), Crnoj Gori (13,9%) i Peruu (10,7%), dok su se na začelju spiska 29 država našli Ruanda, Uganda i Tadžikistan.
Marko Miladinović