luka

Solunska luka otvarila je vrata srpskim kontejnerskim kopnenim terminalima za pretovar robe. Računaju da će tim takozvanim „suvim lukama“ znatno rasteretiti transport u jugoistočnoj Evropi.

– Na primer, roba koja krene iz Kine dođe brodom do Soluna i umesto da se vadi i pretovara na kamion i voz, ona nastavi sa tim kontejnerom vozom i dolazi do Srbije. Svakako roba neće da se vadi iz kontejnera sve do krajnje destinacije, gde se ta roba carini – kaže Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ideja je u stvaranju takozvanih šatl vozova koji povezuju „suvu luku“ sa pravom lukom i na takav način se racionalizuje trasport, odnosno prebacivanje teretnog transpota na železnicu, objašnjava Slobodan Zečević sa Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Mogućnost za „suve luke“ našoj zemlji otvorila je i inicijativa „Pojas i put“ i gradnja brze železnice Beograd – Budimpešta.

– Mi smo i formirali Radnu grupu kako bi nastavili efikasnu instintucionalnu saradnju sa lukom Solun. Ali nije samo u pitanju luka Solun, tu su i luke Pirej, Konstanca, Rijeka, luka Drač. Interes Srbije jeste da gradi te kopnene terminale, takozvane suve luke, zato što ćemo na taj način postati deo najvećih logističkih lanaca – kaže Veljko Kovačević iz Ministarstva saobraćaja, građevinastva i infrastrukture.

Slobodan Aćimović dodaje da je to izvodljivo i veoma potrebno Srbiji:

– Naša država bi trebalo da postakne naše privrednike da više koriste kontejnerski transport. On je jeftiniji, brža je manipulacija robe i samim tim su niži logistički troškovi za državu odnosno, pre svega, za preduzeća.

Njihove lokacije moraju biti tamo gde se ukrštaju pruga i put. Konkretno solunska luka je zainteresovana za suve terminale u Beogradu, ali se već razmatraju i Pirot i Niš.

– To će značiti i za naše rečne luke i za naše intermodelarne terminale, mnogo više obima robe, mnogo više pretovara, i samim tim veće profite – kaže Veljko Kovačević.

Zečević navodi da bi se na ta načim povećalo zapošljavanje i razvile nove tehnologije i dodaje:

– Jedan deo transporta bi se prebacio čak na rečni vodni transport i to bi bila velika ušteda i sa aspekta ekonomije i sa aspekta zaštite životne stredine.

Koncept „suvih“ luka nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a danas gotovo 100% robe u međunarodnoj trgovini putuje kontejnerima. Zanimljivo je da je svojevremeno za „suve luke“ u Srbiji bila zainteresova velika roterdamska luka.

Izvor E kapija/rts