Na sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Srbiji, kojom je predsedavala premijerka Ana Brnabić, najavljeno je da će Vlada Srbije do kraja februara obezbediti uslove za subvencionisanu kupovinu električnih i hibridnih putničkih vozila.
Na sastanku je rečeno da je u planu i da Beograd za sedam godina u gradskom prevozu više nema nijedan autobus na dizel gorivo, jer bi u tom periodu trebalo da svi budu zamenjeni električnim ili autobusima sa hibridnim motorima, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima, preneo je Tanjug.
To, međutim, neće biti jedine mere za poboljšanje kvaliteta vazduha u prestonici Srbije, pošto se planira izgradnja još jednog zvučnog zida sa mahovinom, pored postojeća dva, i to na potezu od Studentskog grada ka Centru Sava, razmatra se umanjenje poreza na imovinu za građane koji žive u energetski efikasnim zgradama i umanjenje doprinosa onima koji planiraju da grade takvu vrstu zgrada.
Na sastanku je rečeno i da se očekuje da Beograd bude lider ostalim gradovima Srbije na tom polju.
U planu je i raspisivanje tendera za uspostavljanje prevoza rekama, tendera za nabavku 520 autobusa na gas u narednih pet godina, da se na 190 hektara gradske površine zasadi milion stabala, a u okviru projekta Pametni gradovi na više od 300 raskrsnica u Beogradu ugradi adaptivni svetlosni sistem, koji sam reguliše dužinu zelenog svetla u zavisnosti od gustine saobraćaja.
Prva takva raskrnica, od ukupno 98 koliko se planira u ovoj godini, trebalo bi da bude na potezu Ulice Dimitrija Tucovića.
Na autoputevima planira se ugradnja, po svetskim standardima, dodatna tri punjača za električna vozila i širenje elektronske naplate putarine, s obzirom na to da je analizom ustanovljeno da dve trećine stranaca i sve veći broj građana Srbije koriste upravo takav način plaćanja putarine, što značajno smanjuje vreme zadržavanja na naplatnim rampama.
Kada je reč o individualnim ložištima, kotlarnicama i toplanama na mazut i ugalj, koje domaćinstva i gradovi u zemlji koriste za grejanje, premijerka Brnabić je rekla da bi bila izuzetno zadovoljna ukoliko ih do 2025. godine više ne bi bilo, jer bi to značilo da su i građani i privreda prešli na druge vrste goriva, koja su ekološki prihvatljivija, navedeno je u saopštenju.
Izvor Bankar.rs