U periodu pre industrijske revolucije inovacije su bile retke i sporadične, a njihov rezultat je bio umereno povećanje obima proizvodnje koji je omogućavao veću stopu preživljavanja i umeren rast broja stanovnika, ali ne i rast standarda građana. Standard građana, kako na nivou Evrope tako i na nivou sveta, krajem srednjeg veka nije bio značajno veći nego na početku nove ere.
Od 17. veka obim inovacija u zapadnoevropskim zemljama, a kasnije i u celom svetu se naglo povećava, što dovodi do enormnog rasta stanovništva, ali i do povećanja proizvodnje i potrošnje po stanovniku za 10-15 puta. Stoga je važno pitanje čime su pokrenute masovne inovacije i na koji način se one održavaju?
Širenje ideja racionalizma i prosvetiteljstva, kao i širenje slobode mišljenja i istraživanja u nekim zapadnoevopskim zemljama predstavljao je inicijalni pokretač rasta inovacija.
Navedene filozofske i političke ideje su doprinele uvođenju institucionalnih inovacija kao što su zaštita svojine i ugovora, vremenski ograničena zaštita autorskih prava, podsticanje konkurencije, razvoj finansijskih institucija i dr.
U zapadnim društvima je postepeno uspostavljan privredni sistem u kome je ekonomski položaj preduzeća ključno zavisio od njegove inovativnosti, a ne od sposobnosti da dobije privilegovan položaj od strane države.
Prosvetiteljstvo, liberalizam i socijalizam, mada po mnogo čemu različiti, bili su saglasni u tome da je širenje obrazovanja ključno za ekonomski i društveni napredak neke zemlje.
Širenje obrazovanje na celu populacije je doprinelo da se talentovani pojedinci iz svih slojeva društva uključe u kreiranje inovacija, za razliku od prethodnih epoha u kojima se inovacijama bavio mali broj pojedinaca iz viših društvenih slojeva.
Na ubrzanje inovacija tokom 20. veka uticalo je direktno uključivanje države u finansiranje fundamentalnih istraživanja, za koja privatni sektor nije dovoljno zainteresovan, kao i subvencionisanje primenjenih istraživanja u privatnim preduzećima.
U budućnosti se očekuje da će inovacije biti još važnije za privredni rast, jer je u međunarodnu tržišnu utakmicu uključeno skoro dve stotine zemalja.
Napredak pojedinačnih zemalja u budućnosti ključno će zavisiti od njihove spremnosti da usvajaju i kreiraju inovacije. Pitanje privrednog razvoja Srbije i postepenog sustizanja razvijenih zemlja, čvrsto je povezano sa time koliko su istraživači, preduzeća i državne ustanove osposobljeni i motivisani da usvajaju i kreiraju inovacije.
Osposobljenost za kreiranje i inovacija velikim delom zavisi od kvaliteta obrazovanja u nekoj zemlji kao i od visine i efikasnosti ulaganja države i preduzeća u istraživanja i razvoj. Prema većem broju pokazatelja kvalitet obrazovanja u Srbiji je nizak na svim nivoima – od osnovnih do doktorskih studija. Ovo naravno ne isključuje postojanje izuzetnih pojedinaca i ustanova, ali je prosečan kvalitet obrazovanja nizak.
U poslednjih osam godina, Vlada je preduzimala vrlo ograničene aktivnosti na unapređenju obrazovanja kao što su uvođenje dualnog ili širenje informatičkog obrazovanja.
Međutim, sistematske aktivnosti na unapređenju obrazovanja su izostale, a u nekim segmentima je bilo i koraka unazad, kao što su masovno zapošljavanje u državni sektor ljudi sa sumnjivim diplomama, legalizacija nezakonitih doktorata, zadržavanje na najvišim državnim funkcijama ljudi sa plagiranim doktoratima i dr.
Državna ulaganja u istraživanja u Srbiji, merena kao procenat BDP, su i dalje vrlo skromna i prilično su loše targetirana, tako da ne utiču znatnije na obim i kvalitet naučnih istraživanja i inovacija. Na osnovu obima budžetskih ulaganja i mehanizama njihove alokacije prilično je izvesno da unapređenje obima i kvaliteta naučnoistraživačkog rada i inovacija nije među prioritetima Vlade.
Nastanak inovacija velikim delom zavisi od toga koliko su pojedinci motivisani da se bave istraživanjima, kao i od toga koliko je privatni sektor podstaknut da ulaže u istraživanja.
Motivacija pojedinaca za bavljenje istraživanjima jednim delom je posledica individualnih sklonosti i preferencija, dok je drugim delom posledica društvenog, finansijskog i nefinansijskog vrednovanja inovacija.
Individualne sklonosti i preferencije pojedinaca u Srbiji su slične kao i u drugim zemljama, ali je društveno vrednovanje inovativnih aktivnosti u Srbiji nepovoljno, što destimulativno utiče na spremnost pojedinaca da se posvete istraživanjima i inovacijama. Spremnost preduzeća da ulažu u inovacije i razvoj zavisi od toga koliko njihov profit zavisi od uvođenja inovacija.
Mala ulaganja preduzeća u istraživanja i razvoj na jednoj strani i visok nivo korupcije na drugoj strani ukazuju na to da profit preduzeća u Srbiji i dalje češće zavisi od veza sa partijskim i državnim strukturama, nego od njihove inovativnosti.
Izvor Danas