Ne razmišljajte o izolaciji od korona virusa u selo

Po principu „što zabačenije to bolje“, u Srbiji ali i širom Evrope deo gradskog stanovništva u strahu od panedemije korona virusa beži u manje, ređe naseljene sredine.

Medicinski stručnjaci upozoravaju da to nije nikakva garancija da će izbeći zarazu, ali jeste višestruki rizik da zbog nekontrolisane situacije ona brže i intenzivnije stigne i do najzabačenijih područja, gde su kapaciteti zdravstvenog sistema daleko skromniji. Norveška je prva zemlja koja je zakonski zabranila ovakav, neželjeni vid „seoskog turizma“ i propisala drakonske novčane, ali i zatvorske kazne za one koji prekrše zabranu.

Seoski turizam je dobio novi oblik

Zbog straha od zaraze korona virusom penzioneri, ali i zaposleni koji rade od kuće a imaju vikendice ili rodbinu na selu, ostrvima i drugim zabačenijim područjima, masovno beže iz gradova u manje sredine uvereni da je tamo bezbednije. Princip „što zabačenije to bolje“ je postao popularan model selidbe ne samo u Srbiji, već širom Evrope.
Norveške vlasti su, međutim, prve zabranile „emigriranje“ gradskog stanovništva u manje naseljene sredine, s obrazloženjem da to nije spas, već zamka. Oni koji odlaze iz gradova mogu biti prenosioci zaraze a da to i ne znaju, a ukoliko su i zdravi, bekstvo u manje sredine nije nikakva garancija da se neće zaraziti. Iako imaju manju naseljenost, to ruralnim područjima ne obezbeđuje imunitet na korona virus, a pri tom su kapaciteti zdravstvenih službi daleko skormniji nego u velikim urbanim sredinama.

Budući da se na ovaj način, zbog situacije koju je teško kontrolisati, rizici od povećanja obolelih višestruko uvećavaju, norveška vlada je poručila svojim građanima. „Ne razmišljajte o društvenoj izolaciji od korona virusa u vikendici“.
Premijerka Norveške Erna Solberg još je prošlog vikenda izdala naređenje da se svi, koji su se u strahu od korone sklonili u kuće za odmor, vrate u svoje domove u gradovima. Štaviše, hitno je doneta zakonska odredba da će svako ko ne ostane na svojoj kućnoj adresi, biti sankcionisan novčanom kaznom od 20.000 norveških kruna ili sa 15 dana zatvora.

Bekstvo iz grada ugrožava selo

Kazne su oštre, ali za njih postoji razlog, objašnjavaju medicinski stručnjaci u Norveškoj. Letnje vikendice su mnogobrojne u Skandinaviji, dok je stanovništvo koje živi u ruralnim područjima malobrojno, ali zato koncentrisano samo na određenim područjima. Primera radi, u živopisnim područjima poput Halingdala, planinske doline na pola puta između dva najveća grada u Norveškoj, u zavisnosti od doba godine broj stanovnika varira od 21.000 zimi, pa do 120.000 njih leti!
Gradonačelnici manjih mesta upozorili su kako bi, ukoliko se veliki broj ljudi iz Osla i Bergena skloni u manje opštine, a potom eventualno i razboli, situacija mogla da izmakne kontroli.

Ne samo da postoji osnovan rizik od bržeg širenja zaraze, nego i od toga da lokalne bolnice neće moći da odgovarajuće smeste i leče znatno povećan broj obolelih. Zato je, tvrde, mnogo racionalnije da stanovnici u gradovima ostanu u svojim domovima, i zbog većih kapaciteta zdravstvenog sistema, ali i zato što se time obezbeđuje bolja evidencija i kontrola širenja zaraze, pa time stvaraju i mogućnosti za delotvorniju prevenciju.

Norveške vlasti preporučuju i drugim državama da razmisle o zakonskom ograničavanju migracija gradskog stanovništva ka manjim ili zabačenim sredinama tokom trajanja pandemije korona virusa. Mada fluktuacija stanovništva iz grada u selo možda nije svuda toliko izražena kao u Norveškoj, pomenuti rizici po manje sredine usled nekontrolisanog priliva ljudi iz grada su svuda prisutni, poručuju Norvežani.