U detaljnoj analizi mera Vlade usmerenih ka privatnom sektoru u uslovima aktuelne epidemije koronavirusa, profesor Branko Živanović, šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije, za eKapiju predviđa tri moguća ishoda korona-krize, njenog trenutnog uticaja na srpsku privredu i eventualnih posledica:
Scenario 1
Preovlađuju očekivanja su da se korona kriza završi u narednih 6-9 nedelja. U takvom scenariju, makroekonomska sitacija u Srbiji izgledaće tako da će privredna konjuktura u startu imati naglašeno oštar pad. Kada dođe u prelomnu tačku, koja se očekuje u periodu između 6. i 9. nedelje, trend će se prelomiti i ona će naglo početi da se oporavlja. To je scenario krive u obliku latniničnog slova V. Drugim rečima, naglog pada i oporavka ukupne privredne aktivnosti merene grupom indikatora među kojima kjučnu ulogu ima BDP. U tom formatu brzo ćemo ući u fazu oporavka i privredna struktura neće biti značajnije poremećena.
Scenario 2
Drugi scenario predstavlja kriva latiničnog slova U, u slučaju da se ovakva situacija produži više od 9 nedelja. U tom scenariju, pad će biti manje oštar a više zakrivljen. Tada ćemo posle pete, šeste nedelje osetno sporije padati. Stepen privredne deklinacije će biti manji, jer se glavni udar već dogodio u proteklom periodu. Ali, analogno tome ćemo se i sporije oporavljati. Taj scenario je moguć od 9. nedelje krize, sa trajanjem i do kraja godine. Robni i realni novčani tokovi će biti na minimumu, dalja budžetska zahvatanja problematična, inflacija u izgledu, a privredna i međusektorska struktura ozbiljnije poremećena. Sve to će prouzrokovati sporiji i kompleksniji oporavak privrede.
Scenario 3
Najgori scenario se teorijski mora pomenuti, ali se gotovo izvesno neće dogoditi. On je predstavljen u obliku latiničnog slova L i podrazumevao bi kritičan pad privredne delatnosti. Tu se spada na neki do sada nezamisliv vid ekonomije, koji je možda bolje opisan u Kamijevoj „Kugi“ nego u realnoj ekonomskoj teoriji. To bi dakle bila neka privreda golog vegetiranja i fizičke samoodrživosti i to bi već bio planetarni problem. Ovaj scenario bi se desio ako bi epidemija, odnosno kriza izazvana njome, potrajala duže od godinu dana. Teško je predvideti u detalje ovaj scenario, ali gotovo izvesno je da će on biti sprečen.
– Predviđam prvi scenario, i nadam mu se, ali ne isključujem ni početak drugog, i mislim da će se na tome ova kriza i završiti – ističe profesor Živanović.
Mere su dobre i donete pravoremeno
Kada je reč o novim merama, naš sagovornik kaže da su one „školski primer“, i da su dobre iz više razloga. Nisu izdvojene od mera drugih država i realnog tržišta, po prvi put u fokus se stavljaju mikro, mala i srednja preduzeća koja su gro naše privrede i najavljene su pravovremeno, u samo praskozorje krize. Istovremeno, imaju i snažnu socijalnu komponentu.
Prema njegovim rečima, mere koje je država najavila u prvi plan stavljaju tri cilja: da održe zaposlenost, proizvodnju i likvidnost.
– Njima država garantuje realnu izvesnost zadržavanja radnih mesta na određeni rok. Moratorijumom na otplatu kredita poslodavcima se ozbiljno pomoglo time što im je omogućeno da zaustave svoje obaveze plaćanja prema poslovnim bankama. Te obaveze su, pored poreskih, jedine uvek na vreme bile prinuđene da izvršavaju. Ukoliko samo uzmemo u obzir presek stanja u bankarskom sektoru od pre nekih nedelju dana, po kojem su ukupne obaveze firmi i građana prema bankama, po osnovu anuiteta, bile oko 2 mlrd EUR, biće jasno koliko se poslodavcima pomoglo. Zaustavljen je dakle odliv novca po tom osnovu, ali i po osnovu odlaganja poreskih obaveza. Najzad, time što su na ovaj način zaustavljeni mnogi neproduktivni odlivi po osnovu plaćanja anuiteta i kamate, ostavljena je gotovina na raspolaganje privredi. Pre svega da isplati neto plate radnicima – navodi Živanović.
U tom smislu, naš sagovornik ističe i da je subvencionisanje plata radnicima dobra mera. On očekuje da budžetski rashodi neće biti takvi da nas gurnu u nekontrolisanu inflaciju. Na opasku da se privrednici masovno žale na najavu da će im ta direktna pomoć biti data tek sredinom maja, Živanović ističe da će i njihove obaveze zahvaljujući gorenavedenim olakšicama biti umanjene u aprilu i maju.
I bankama će biti potrebna pomoć
Profesor Živanović ističe da su banke u ovoj krizi prve „podletele pod mač“, pa se treba i njima malo pozabaviti, inače „ozbiljno rizikujemo da ruiniramo veći deo bankarskog sistema u Srbiji u smislu njegove likvidnosti i kapitalne adekvatnosti“.
– U narednom periodu trebalo bi da se regulatorni okvir Centralne banke uskladi sa potrebama banaka nakon krize. Pre svega, neophodno je da im se prizna da su u periodu krize bile prinuđene da samo tehnički rade, u formatu „novčanog šaltera“, a ne da se tržišno ponašaju i ostvaruju prihod. Najveći broj banaka izvesno će kumulirati ozbiljne gubitke. S toga u regulatornom okviru treba ostaviti komforan prostor poslovnim bankama za upravljanje tim gubicima i tako i usmeriti prudencijalnu kontrolu NBS – bez „grubih faulova“. Drugo, posle krize bankama treba omogućiti da vrlo liberalno, gledajući ukupan dug klijenata i njegovu strukturu, počnu njegovo prepakivanje i restrukturiranje. Umesto radikalnijih rezervisanja po potencijalnim gubicima, oportuno će biti da se sredstva zadrže u kreditnom potencijalu poslovnih banaka, jer je poenta da banke lakše odobravaju kredite u fazi početka oporavka privrede i podgrevanja konjukture – ocenjuje Živanović.
On smatra da banke ne treba dodatno finansijski kažnjavati, kad su već prethodno prećutno prihvatile da rade bez profita u određenom periodu.
– U suprotnom, rizikujemo da rasteramo strane banke postajući skupi u odnosu na okruženje. Kada se oporavimo treba gledati i da zadržimo našu konkurentsku prednost – smatra on.
Prema njegovim rečima, i obaveznu rezervu poslovnim bankama treba svesti na minimum i ta sredstva osloboditi i vratiti u kreditni potencijal.
Zaduživanje države
Repotransakcije centralne banke treba, takođe, ograničiti. Bez obzira koliko niska repo stopa bila, banke će uvek rado ustupati novac centralnoj banci da bi kako-tako prihodovale i izbegle rizik. Taj novac će tada biti sterilan. Umesto toga treba, eventualno, dozvoliti državi da se u nekom formatu zadužuje kog centralne banke. Odnosno da može da emituje državne hartije od vrednosti a da se centralnoj banci ograničeno dozvoli da ih ona otkupljuje – poručuje profesor Živanović.
Najzad, dodaje, prema bankama koje su zabeležile gubitke treba biti liberalan i u smislu odmerenog insistiranja na kapitalnoj adekvatnosti.
– Kapitalni zahtevi prema bankama moraju biti u skladu sa situacijom. Treba im dati mogućnost da se u narednih godinu dana vrate na potreban nivo kapitalne adekvatnosti. Kao i da se liberalnije zadužuju, čak i kod same NBS, nego što to regulatorni zahtevi u ovom trenutku dozvoljavaju – kaže sagovornik ovog portala.
Helikopterski novac
Najzad, za meru davanja tzv. „helikopterskog novca“ ističe da je to konzervativna monetarna dogma. Ona ima dobre strane i ne treba je a priori odbacivati.
– Ona, međutim, ima samo katalizatorsko dejstvo i ne rešava nagomilana socijalna pitanja, pa je tako treba i posmatrati. Takođe je poželjno i da takva strategija ne dođe prerano. Treba da se desi kada glavni udar krize prođe i kada ekonomija uđe u sedlo ciklusa privredne konjukture. Tek tada bi takva mera bila adekvatan katalizator ukupne agregatne tražnje i dala efekte – smatra profesor Živanović.
Izvor: Ekapija