Zbog paralisanja svetske privrede i državnih mera podrške ekonomiji, pandemija će ove godine koštati 15 triliona evra, izračunao je MMF. Ko će to da plati?
Međunradoni monetrani fond je izračunao da će poremećaji u svetskoj privredi zbog pandemije korone ove godine koštati 8.000.000.000.000 evra. Rečima, osam triliona evra.
Ali to nije jedini trošak. Uz to, treba uračunati još sedam triliona evra koje države troše kako bi očuvale radna mesta i pokrenule posao. Zajedno, to rezultira masovnim preusmeravanjem resursa, prenosi Portal Analitika.
Imajući u vidu ovoliku sumu, glavno pitanje glasi: ko će platiti račun? Postoji nekoliko mogućnosti.
Može se desiti da ne plati niko
Jedna je: niko. Takva opcija nije neverovatna iz sadašnje perspektive. Širom sveta bogate zemlje poput SAD, Japana, Nemačke i Austrije trenutno dobijaju jeftine kredite, gotovo uz nultu kamatu. Dakle, ove zemlje mogu da upadnu u ogroman dug, ali teško da će to osetiti sve dok mogu da obnavljaju jeftine zajmove.
Kao rezultat ekonomskog zastoja, mnogi investitori ionako ne znaju gde da ulože svoj novac. Teško da će se graditi fabrike u dogledno vreme. Mnogi koji to sebi mogu da priušte, radije će prvo da uštede. Taj višak kapitala znači da će cena novca, kamata još dugo ostati vrlo niska. Uz malo sreće, kombinacija niskih kamatnih stopa i umerenog ekonomskog rasta tokom sledećih pet do deset godina, mogla bi da utiče na to da se dug koji je tako brzo porastao vremenom smanjuje.
Suprotna ocija: kako rapodeliti troškove?
Ali može se očekivati i drugačiji scenario. Šta ako privreda opet počne da radi bez zastoja, a inflacija poraste? Tada bi i kamate porasle, a ogroman dug bi postao skuplji. Osim toga, u narednim godinama nastaviće se ulagnja u projekte koji mnogo koštaju, posebno u one za borbu protiv klimatskih promena. Sve to bi zahtevalo veliki novac koji odnekud mora da dođe.
Imajući u vidu iskustva iz prethodne krize, moralo bi da se povede računa o raspodeli troškova. Svetska finansijska kriza iz 2008. godine nije povećala samo jaz između bogatih i siromašnih, već i među generacijama. Kriza evrozone je nanela najveću štetu mladima. Zato, ako je cilj pravednija raspodela troškova sadašnje krize, države bi trebalo da traže doprinos onih čiji su prihodi dosad bili pošteđeni. Po mišljenju MMF-a, među takve spadaju i penzioneri, kao i državni službenici.
Izvor: https://investitor.me/