Godinama unazad, nedostatak radnika u Srbiji se isticao kao sve alarmantniji problem, sa upozorenjima da ako se tako nastavi, to će naterati mnoge manje firme da stave ključ u bravu. Onda se dogodila korona, i zbog stavljanja ključa u bravu ili poslovanja na minimumu, procenjuje se da će najmanje 100.000 ljudi ostati bez posla. U zemlju se vratilo između 50 i 60 hiljada naših radnika za koje se sada niko ne otima na tržištu rada, ali im se preporučuje da preporode selo tako što će se oprobati u poljoprivredi. U razvijenim zemljama će rast nezaposlenosti biti veći nego u Srbiji, ali će se i privreda brže oporaviti nego kod nas, smatraju ekonomisti.
Početkom marta, privrednici su na Kopaonik biznis forumu kao glavnu prepreku bržem ekonomskom razvoju Srbije navodili nedostatak radne snage. Na tom skupu moglo se čuti da nedostaju nekvalifikovani i kvalifikovani radnici različitih struka i da će Srbija morati da ih uvozi iz Indije, Pakistana, Turske.
Samo desetak dana kasnije izbila je epidemija korona virusa i više niko nije pominjao nedostatak radne snage, već se traži način da se ublaži neizbežni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) i spreči veći rast nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti početkom ove godine je pala na oko 10 odsto, a prve procene govore da će jedna od posledica zastoja privrednih aktivnosti u vreme vanrednog stanja izazvanog epidemijom biti rast broja ljudi koji traže posao od najmanje 3,4 odsto u ovoj i nešto manje u narednoj godini.
Tu procenu je već dao Međunarodni monetarni fond (MMF), dok su srpski zvaničnici veći optimisti i prognoziraju da će pad BDP-a biti manji od tri odsto, koliko predviđa ta finansijska institucija, kao i da će rast stope nezaposlenosti takođe biti ispod tri odsto.
Statistika još nije „uknjižila“ sve nezaposlene
U martu je naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje zatražilo oko dve hiljade ljudi za koje se pretpostavlja da su dobili otkaz u vreme epidemije. Međutim, bez prihoda su ostali i radnici koji su radili na crno, na „lizing“, zatim na privremenim i povremenim poslovima, i na određeno vreme.
Prema poslednjim podacima Eurostata u zadnjem kvartalu 2019. godine Srbija je imala 458.000 ljudi koji su radili na određeno vreme i na privremenim poslovima. Uz to, poslednja Anketa o radnoj snazi Srbije, pokazuje da je bilo neformalno zaposleno 191.200 ljudi, ne uključujući poljoprivredu.
Statistika još nije „uknjižila“ sve te ljude kao nezaposlene, a pogotovo u vreme vanrednog stanja Republički zavod za statistiku ne može da radi anketu o nezaposlenosti, tako da se tačni podaci o ljudima koji su iz zaposlenih prešli u nezaposlene neće znati dok se ne završi epidemija i život ne vrati u iole normalne tokove. Neke od procena su da će najmanje 100.000 ljudi u Srbiji u vreme epidemije ostati bez redovnih prihoda, bez obzira na koji način su ih do sada zarađivali.
Takođe, uslovi za ostvarivanje naknade za nezaposlenost su restriktivni, odnosno mogu da je dobiju oni koji su imali neprekidan radni staž u prethodnih godinu dana, odnosno godinu i po dana. To znači da oni koji su radili manje od 12 meseci, ili su radili sa prekidima, nisu na toj evidenciji, a takvih je veliki broj u Srbiji.
U nekoliko sektora biće više otpuštanja
Po proceni stručnjaka, rast nezaposlenosti u Srbiji svakako će biti manji nego u razvijenim zemljama gde su velike kompanije obustavile proizvodnju, što se dešavalo i za vreme prethodne ekonomske krize 2008. godine. Ali te razvijene zemlje će se i brže ekonomski oporaviti i povratiti zaposlenost kakvu su imale pre krize, dok će u Srbiji taj proces ići malo teže.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković Rakić je za „Biznis i finansije“ rekla da će se verovatno pokazati tačna procena MMF-a o rastu stope nezaposlenosti u Srbiji, odnosno da će ona ove godine porasti sa 10,3 na 13,4 odsto, a da će i dogodine iznositi 13 odsto.
„U grupi ljudi koji će ostati bez posla su oni koje su firme otpustile odmah na početku epidemije. U manjim i srednjim firmama njih nije bilo više od 10 odsto, jer je to bio uslov da ta preduzeća od države dobiju pomoć. Takođe, ima nekoliko sektora koji su najviše pogođeni krizom kao što su turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, građevinarstvo, delovi prerađivačke industrije, i odatle će veliki broj zaposlenih preći na tržište rada, a oporavak tih sektora neće biti tako brz“, ocenjuje Žarković Rakić.
Povratnici iz inostranstva će se teško vraćati u inostranstvo
Kako dodaje profesorka, porastu nezaposlenosti doprineli su i povratnici iz inostranstva koji su tamo radili neke sezonske, privremene poslove, u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, zatim u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih usluga, i oni verovatno neće tako skoro da se vrate u zemlju iz koje su došli.
Procene su da se radi o 50 do 60 hiljada ljudi čijim doznakama su se radovali mnogi njihovi rođaci u Srbiji, ali i država, a sada će oni postati teret. Njima Nacionalni tim za preporod sela „toplo“ preporučuje da se oprobaju u poljoprivredi, da osnivaju zadruge ili se priključuju postojećim, ali je pitanje koliko njih će prihvatiti takav savet i pokušati da zarađuje u svojoj zemlji.
„I kada u zemljama iz kojih su došli naši ljudi privreda počne da se oporavlja, pre će zapošljavati radnike iz zemalja EU, kao što su Rumunija i Bugarska, nego iz Srbije. Radnici iz Srbije će moći tamo da se zaposle tek kad njihove firme ne budu mogle da iz zemalja EU nađu radnike sa potrebnim kvalifikacijama“, ocenila je Žarković Rakić.
Državna pomoć će pomoći samo na kratak rok
Stopa nezaposlenosti bi prema njenim rečima u Srbiji bila i veća, kao posledica krize izazvane epidimijom, da neki sektori nisu zapošljavali dodatne radnike, kao na primer u proizvodnji hrane i medicinske opreme, dostavi i kurirskim službama. Pitanje je, kako je rekla, kad se epidemija završi da li će ti radnici ostati bez posla ili će im se naći odgovarajuće stalno radno mesto.
Vlada Srbije se nada da će državna pomoć, u vrednosti od 5,1 milijarde evra, omogućiti da firme dođu do likvidnih sredstava, obezbede bar minimalne plate za radnike, kako bi stopa nezaposlenosti bila tek neznantno veća nego pre krize. Ekonomisti smatraju da će ta sredstva samo na kratak rok pomoći privredi, a da će se dalji pad tražnje za proizvodima i uslugama odraziti na pad zarada i smanjenje zaposlenosti.
Mnogi upozoravaju da sledi drugi talas krize, odnosno kriza tražnje gde će narudžbine biti sve manje, osim u sektoru poljoprivrede. Tražnju neće značajnije podstaći ni podela 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa će država morati da pripremi novi paket mera, kako bi dodatno pokušala da sačuva radna mesta. Samo je pitanje gde i po kojoj ceni će naći novac da to finansira.
Marica Vuković
Foto: Pixabay