Hoteli u Srbiji će u periodu od 12. marta do 30. juna izgubiti prihod od oko 230 miliona evra, zbog zaustavljenog priliva gostiju. Najviše će izgubiti beogradski hoteli, oko 130 miliona evra, procenjuju u Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije.
Direktor poslovnog Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije, Georgi Genov, izjavio je da je u hotelima u periodu od 12. marta do 30. juna ove godine otkazano 2.130.000 noćenja od čega 933.000 u Beogradu, dok je u svetu otkazano oko 60 odsto turističkih aranžmana. „Stranih gostiju u turizmu neće ni biti dok se ne pronađe vakcina, pa će hotelijeri morati da se okrenu domaćim gostima“, rekao je Genov.
Istakao je da je hotelska industrija najteže pogođena privredna grana koja, računajući i zimsku sezonu, mesecima nema prihoda i ne zna kako da zadrži radnike u stalnom radnom odnosu.
Genov je ocenio da opšte mere podrške privredi, isplata minimalca za tri meseca i odlaganje otplate kredita na isti taj period, kao i krediti za likvidnost, neće biti dovoljni da se hoteli i restorani oporave od krize.
Najteže hotelima na Dunavu
Dodao je da u Srbiji postoji 380 hotela od kojih 110 posluje u Beogradu i ukupno zapošljavanju 14.500 radnika na neodređeno vreme i 5.000 na određeno vreme, a da u ovom periodu trajanja pandemije radi samo 40 hotela u kojima su smešteni zdravstveni radnici.
Genov je rekao da svi hoteli imaju 18.000 soba, ali da ih je malo u planinskim centrima i banjama koje će ove godine verovatno biti najtraženije. O broju restorana u Srbiji, prema njegovim rečima, ne postoji tačna evidencija, ali se procenjuje da ih je oko 3.000.
Dodao je da su u najtežem položaju hoteli na Dunavu, koji preko zime nemaju gostiju i ne rade i koji su zatvoreni u vreme kada je trebalo da bude otvorena turistička sezona. „Nadamo se da će Vlada Srbije razumeti težak položaj hotela i pomoći koliko može preko sektorskih mera za najugroženije“, izjavio je Genov.
Predlozi za dodatnu podršku
Ta turistička grana predložila je da država produži podršku u isplati plata za dodatnih tri meseca i odloži vraćanje kredita koje su uzeli gotovo svi za renoviranje i uređenje hotela. Među predlozima je i da se porez na imovinu ne plaća kada hotel ne radi, a to je veliko opterećenje jer hotel sa oko 200 soba godišnje u budžet države po tom osnovu uplati do 80 miliona dinara.
„Tražili smo i da se porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu u hotelima smanji sa 20 na 10 odsto, jer nema logike da je porez na supu iz kesice devet odsto, a na supu u hotelu 20 odsto“, objanio je Genov.
Takođe, hoteli su tražili i da ne plaćaju naknadu za izvođenje autorskih dela, za vreme dok ne rade, a ona za veći hotel iznosi i po 10.000 15.000 evra mesečno.
Veliki problem kako obezbediti socijalnu distancu
Genov je istakao da će veliki problem biti kako da se obezbedi socijalna distanca, posebno u restoranima, jer domaći propisi predviđaju razdaljinu od dva metra. „Restorani u hotelima su veći, pa će tu problem za nijansu biti manji, ali druge zemlje, kao Nemačka i Italija su propisale razdaljinu između gostiju od jedan do jedan i po metar. Ako se u Srbiji poštuje ta razdaljina, restorani će raditi sa oko 30 odsto kapaciteta“, rekao je Genov.
Dodao je da će poseban problem biti i izdatak za zaštitnu opremu za zaposlene, obezbeđenje zaštitnih barijera i održavanje sterilnih uslova u toaletima, kao i kontakti s gostima bez zaštitnih maski i rukavica.
Izvor: Beta