U vreme kada će većina privrednika zbog posledica pandemije odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. Zemlje koje su ranije uvele stimulacije za redovne platiše, imaju od toga višestruke koristi. Kod nas, firme koje i u sadašnjim, izuzetno teškim okolnostima redovno izmiruju obaveze i brinu o svojim zaposlenima, ne samo da neće biti nagrađene, već će neke od njih biti uskraćene.
U situaciji kada je ceo svet zatečen nepoznatim virusom i još uvek ne zna kako da se sa njim izbori, prvo o čemu brinemo je da sačuvamo sopstveno i zdravlje svojih bližnjih. Ali da bismo bili zdravi, to pre svega podrazumeva da od nečega moramo da živimo. Bez plate, složićemo se, to je teško izvodljivo.
Mere za pomoć privredi
Za razliku od poslodavaca koje prozivaju za kršenje osnovnih radnih prava zaposlenih tokom vanrednog stanja, manje se pominju oni vlasnici i direktori koji su pokazali brigu za svoje zaposlene, kao u jednoj IT kompaniji iz Niša. Tamo su još na početku vanrednog stanja isplatili radnicima celokupne plate za mart i april, pre roka. I kako su prošli zato što su se pokazali kao dobri domaćini?
Da bismo došli do odgovora, podsetimo se u najkraćem mera koje je donela Vlada Srbije radi podrške privredi, kao što su uradile i druge države u pokušaju da spreče sunovrat ekonomije.
Donete mere predviđaju odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za tri meseca koliko je procenjeno da će trajati vanredno stanje, kao i odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit. Pored ovoga, obezbeđena je direktna pomoć u vidu iznosa minimalne neto zarade za mart za sve poslodavce koji se kvalifikuju za ovu vrstu podrške. Glavni uslov za korišćenje ovih mera je da se ne smanjuje broj zaposlenih više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine.
Šta se desilo onima koji su isplatili zarade na vreme
Nakon objavljivanja mera raspravljalo se koji sektori privrede su najviše pogođeni i da li će ova pomoć imati isti efekat na sve ili će nekima ona, nažalost, biti nedovoljna. S druge strane, nekoliko kompanija se javno izjasnilo da neće koristiti pomoć države, jer ne žele da troše novac iz državnog budžeta za troškove koje mogu same da pokriju.
Pošto su mere bile najavljene već krajem marta, kada se dogodio prvi udar na poslovanje, očekivalo se da će se one odnositi upravo na martovsku zaradu. Poslodavci koji su uvek isplaćivali plate na vreme, u želji da pomognu zaposlenima učinili su to i u vanrednim okolnostima. Većina je isplatila zarade, a poreze i doprinose ostavila za plaćanje u zakonskom roku, očekujući da će ova obaveza biti odložena barem za neko vreme. Podsetimo, fiskalno opterećenje na neto zaradu u Srbiji je oko 65%, što je u vreme smanjene likvidnosti i te kako veliki iznos.
Ali čim su mere stupile na snagu, bilo je jasno da svi koji su isplatili zarade za mart pre donošenja Uredbe, neće moći da odlože svoje obaveze koje su dospele u martu, već će tu pogodnost moći da koriste tek od aprila. Nasuprot njima, poslodavci koji do stupanja Uredbe na snagu nisu isplatili zarade, pogodnost da odlože obaveze mogli su da koriste odmah.
Kakvu je poruku država poslala ovakvom odlukom? Da li je ideja bila da „nagradimo“ poslodavce koji su svojim zaposlenima hteli da pomognu tako što im nećemo dati mogućnost da biraju koju obavezu žele da prolongiraju? Zvanično niko neće reći da je tako, ali, nažalost praksa je puna takvih primera.
U Srbiji se ne nagrađuju oni koji obaveze izvršavaju u roku
Činjenica je da je tokom ranijih kriza bilo mnogo problema zbog toga što kompanije nisu imale dovoljno sredstava za plaćanje poreza i doprinosa zaposlenima. Posledice po zaposlene su bile višestruke, od neoverenih zdravstvenih knjižica do problema prilikom odlaska u penziju.
Ovakve situacije su se najčešće rešavale reprogramom poreskog duga, gde se kamata otpisivala u celosti, a poreski dug opraštao u određenom procentu. Naravno, ovaj reprogram se najčešće primenjivao na velike kompanije sa mnogo zaposlenih. Danas, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima definisanu proceduru za odlaganje plaćanja poreskog duga na određeni period.
Ali baveći se kompanijama koje imaju problema i kojima svakako treba pomoći, zaboravili smo na one koje svoje obaveze izmiruju na vreme. U Srbiji ne postoji sistem nagrađivanja kompanija koje svoje obaveze izvršavaju u roku, niti ima naznaka da se o tome razmišlja.
Koristi od stimulisanja dobrih platiša
Na pitanje zašto bi trebalo nagrađivati ispunjavanje obaveza koje su propisane zakonom i samim tim moraju da se poštuju, odgovor daju primeri o višestrukoj koristi u državama koje su uvele takve stimulacije. Plaćanjem svojih obaveza na vreme, poslodavci omogućavaju zaposlenima da sa većom sigurnošću planiraju sopstvenu potrošnju, što onda značajno podstiče tražnju na tržištu. S druge strane, zahvaljujući redovnim platišama, država takođe može bolje da upravlja sredstvima u budžetu. Dodatno, što je više kompanija koje redovno plaćaju obaveze, to država više štedi na mehanizmima i procedurama za naplatu svojih potraživanja.
Za razliku od Srbije, koja ovakvo ponašanje ne vrednuje, Crna Gora je prepoznala značaj stimulisanja redovnih platiša, tako što je odobrila popust od 6% na dospele poreske obaveze ukoliko su one izmirene u roku. U drugim zemljama, kompanije koje redovno plaćaju poreze su uvek prioritetne kada se vrši povraćaj PDV-a ili prilikom izdavanja državnih dokumenata.
Ako je naša država bila voljna da se odrekne 50% kamate na odložene poreske obaveze kako bi pomogla poreske obveznike koji su u problemu, zašto ne bi mogla da iznađe mogućnosti za podršku onima koji redovno izmiruju obaveze?
Šta država još može da uradi?
Slična situacija je i kod poreskih obaveza za fizička lica. Poreski organi na bilo kom nivou ne prepoznaju građane koji redovno plaćaju porez kao posebnu kategoriju koju bi trebalo favorizovati u odonosu na one koji to ne čine.
Kako se takvo ponašanje države odražava na privrednike u aktuelnoj krizi? Ako su se neke privatne kompanije odrekle mogućnosti da koriste državnu pomoć i time olakšale državi da se izbori sa veoma teškom situacijom, zar država ne bi mogla da pokaže kako ceni takav postupak i odobri im popust u ukupnoj poreskoj obavezi? Dalje, treba imati na umu da pored onih kojima nije potrebna državna pomoć, ima privrednika koji se nisu kvalifikovali za ova davanja, što znači da će uprkos teškim poremećajima na tržištu, morati da izmire sve svoje obaveze prema državi.
Sve se vrti oko loših đaka
U situaciji kada će većina privrednika odložiti svoje obaveze, svakako bi trebalo razmišljati o tome na koji način vrednovati one koji će redovno uplaćivati novac u budžet. U suprotnom, može se desiti da one čak pretrpe štetu. Ilustrujmo to primerom kompanije iz Niša sa početka ovog teksta, koja je uplatila zarade svojim zaposlenima unapred.
Naime, da bi preduzeće koristilo sredstva državne pomoći potrebno je da podnese poreske prijave za zarade, bilo da je u pitanju zarada za mart ili za april. Podnošenjem prijave do 30. aprila ove godine, kompanije ostvaruju pravo na tri tranše pomoći od po približno 30.000 dinara. Ako je niška kompanija podnela poresku prijavu za mart i april još u martu, pre nego što je Uredba stupila na snagu, onda će sledeću prijavu podneti tek u maju, što znači da će ostvariti pravo na samo dve tranše pomoći.
Drugim rečima, ne samo da neće biti nagrađena za svoju brigu o zaposlenima, nego će biti uskraćena. Da li se na taj način podstiču odgovornost i solidarnost o kojima se sada toliko mnogo priča?
Ovakav pristup, bilo da je reč o privredi ili drugim segmentima društva, obeshrabruje one najuspešnije i najodgovornije i tera ih da se s pravom zapitaju da li ovde najbolje prolaze oni koji odlažu svoje obaveze i ostavljaju drugima da rešavaju njihove probleme?
Primeri dobre prakse dokazuju da ima mnogo načina da se unapredi položaj onih koji to zaslužuju, slično sistemu koji podstiče talantovanu decu. Nasuprot takvim primerima, čini se da je sistem kod nas postavljen tako da se najviše bavimo lošim đacima, a najbolje zanemarujemo. Ali takav pristup ima visoku cenu. Odgovorni privrednici, kao i talentovani učenici, mogu prestati da se trude, ili mogu otići tamo gde će se više vrednovati njihov doprinos i savesno ponašanje.
Vladimir Deljanin, direktor u poreskom odeljenju Crowe RS
Foto: Pixabay