Najveća snaga franšiznog sistema je u tome što jedna mala firma praktično posluje sa mnogim drugim firmama, a zajedno čine veliki i snažan brend. Ništa manje vredna nije međusobna podela iskustva primalaca franšize. Svakodnevna stručna podrška pri započinjanju posla, kao i kasnija podrška u svakodnevnom radu, dovodi do toga da kupovinom franšize primalac praktično kupuje „gotov proizvod”. Kada sami započinjete posao, mogućnost greške je daleko veća.
Uzimanjem franšize, preduzetnik štedi ogroman novac, vreme i energiju, koje bi inače zasigurno potrošio razvijajući samostalno svoj privatni posao, a istovremeno povećava šanse za uspeh. Iako se u ovoj rečenici, koju je izgovorio Nemanja Nikodijević, primalac master franšize portugalskog brenda DepilConcept za Srbiju, ne kriju svi odgovori o tome zašto je dobro započeti posao kroz franšizu, nazire se suština.
Statistika kaže da u franšiznom privatnom biznisu 97% preduzetnika nastavi sa radom posle prve godine, a u samostalnom privatnom biznisu svega 25%, dodaje Nikodijević. Takođe, u franšiznom privatnom biznisu 93% nastavi sa radom posle pete godine, dok se u samostalnom privatnom biznisu 70% učesnika zatvori do pete godine.
„Osnovna i najznačajnija razlika franšizinga u odnosu na samostalno započinjanje posla jeste preuzimanje praktičnog znanja i veština (know-how) koje davalac franšize ustupa svakom primaocu franšize koji se priključi franšiznom lancu. Pored toga, svakodnevna stručna podrška pri započinjanju posla, kao i kasnija podrška u svakodnevnom radu, dovodi do toga da kupovinom franšize primalac praktično kupuje gotov proizvod”, objašnja Nikodijević zašto su se on i njegova supruga Irma odlučili da uzmu franšizu.
Mali biznis, velika porodica
Isto je razmišljao i Saša Milutinović, koji je uzeo master franšizu za Srbiju i Crnu Goru švedskog brenda Husse, hrane za kućne ljubimce. Najveća snaga franšiznog sistema, prema njegovim rečima, jeste što jedna mala firma praktično posluje sa mnogim drugim firmama, a zajedno čine veliki i snažan brend. Ništa manje vredna nije međusobna podela iskustva sa primaocima franšize koji posluju u zemlji, regionu i širom sveta. „To je neprocenjiva vrednost jer različita iskustva možete upotrebiti i prilagoditi na sopstvenom tržištu“, kaže Milutinović.
Husse, ali i brojni drugi franšizni brendovi veoma važnim smatraju komunikaciju i redovne sastanke primalaca franšize, globalno i lokalno. To je jedan od načina kako se mogu razmenjivati znanja, ali se neretko koriste i drugi kanali komunikacije. U svakom slučaju, kao najveću prednost primaoci franšize ističu to što su deo veće porodice na koju se, ako zatreba, mogu osloniti u prevazilaženju problema.
Dobra startna pozicija
Zato je i Jan Bidan uzeo master franšizu za centralnu i istočnu Evropu kandaskog edukativnog sistema Maple Bear, koji pod svojim brendom okuplja vrtiće, osnovne i srednje škole u 22 zemlje. Ovaj preduzetnik je mišljenja da je kupovina franšize zapravo dobra startna pozicija, a nikako garancija za uspeh. „Kada se postane primalac Maple Bear franšize to znači da ćete dobijati konstantnu podršku od davaoca franšize. Dakle, primalac franšize ne kupuje samo licencu, već praktično postaje deo mreže od 450 škola sa kojom deli iskustva i najbolju praksu“, kaže on.
Ovaj franšizni sistem, na primer, ima 200 kanadskih trenera koji putuju širom sveta kako bi pružili neophodne treninge učiteljima u franšiznim školama. Osim toga, direktor škole dobija konstantnu podršku jer mu se dodeljuje virtuelni direktor nastave iz Kanade. Primalac franšize će dobiti i pristup svim onlajn alatima, kompletan plan rada za podučavanje dece od 6 do 18 godina koji se konstantno unapređuje.
S druge strane, primalac će dobiti i biznis plan, pomoć oko pronalaženja odgovarajućeg objekta, odabira osoblja, strategije upisa, postupanja u hitnim slučajevima, ali i vođenju marketinških kampanja. Zamislite koliko bi vremena trebalo preduzetniku da sve to sam razvije?!
Kako izabrati franšizu po svojoj meri?
Stručnjaci će reći da ćete pogrešiti ukoliko ste usmereni samo na potragu za profitabilnim biznisom i da bi svakako trebalo u obzir uzeti i koji je to posao kojim biste želeli da se bavite.
Nemanja Nikodijević upravo lične afinitete stavlja u prvi plan, a potom analizu koliko je konkretna delatnost perspektivna. Naposletku, sam brend kojem se priključuje, kako kaže, mora da ima iza sebe dokazane rezultate.
„Jako je važno da preko učesnika u franšiznom lancu detaljno proverite da li taj brend zaista pruža stručnu i svakodnevnu podršku. Kada smo mi birali franšizu tražili smo brend koji je, na osnovu konkretnih rezultata, najbolji u toj oblasti. Drugi važan parametar jeste budućnost ove delatnosti na našem tržištu. Videli smo da se epilacija i druge usluge u vezi sa negom tela kod nas tek razvijaju i predstavljaju potencijal“, kaže Nikodijević.
Dejan Jakovljev je pre nekoliko godina, iz ljubavi prema kućnim ljubimcima i želje da započne sopstveni biznis uzeo od Milutinovića pojedinačnu franšizu Husse brenda za dve beogradske opštine.
„Odluka je bila jednostavna – kupovao sam već proveren posao. Franšiza vam svakako ne garantuje uspeh, može se desiti da posao propadne, ali kao i kod svakog drugog biznisa potrebna je upornost, mnogo rada i da znate šta radite. Svakako da nije dovoljno samo imati novac i kupiti franšizu. Ukoliko nemate radne navike, ne želite da se posvetite svom biznisu, onda franšizing definitivno nije posao za vas“, upozorava Jakovljev koji je u franšiznoj mreži Husse u Srbiji najuspešniji primalac franšize.
Kada se bira franšiza bira se zapravo partner sa kojim će se blisko sarađivati i važno je imati poverenja u tog partnera, ističe Jan Bidan. Zbog toga je, osim izbora franšize koja je dokazala da uspešno može da posluje u različitim okruženjima, važno proceniti i da li nam odgovara partner s kojim želimo da radimo.
Niko nije savršen
Upravo se u tom odnosu krije i potencijalna mana franšiznog sistema kažu sagovornici „B&F-a. Ukoliko davalac franšize nije profesionalan i ima neodgovoran odnos to, prema rečima Nikodijevića, može stvoriti probleme u poslovanju. Oni su, pre nego što su uzeli DepilConcept franšizu, imali negativno iskustvo sa jednom franšizom zbog čega su i napustili taj lanac. „Bez stručne i ažurne podrške davaoca franšize nema ni uspešnog franšiznog poslovanja na određenom tržištu“, ističe on.
Druga, uslovno govereći mana franšizinga, na koju ukazuje Jan Bidan jeste nedostatak kreativnosti, jer kad poslujete u franšiznom sistemu očekuje se da sledite jasna uspustva i procedure. On, međutim, kaže da to ne važi za svaki franšizni sistem i da primer njihove škole pokazuje da su primaoci franšize Maple Bear slobodni da kreiraju i vode svoj biznis uz veliku podršku samog sistema.
Istina, poznavaoci franšizinga će često istaći da franšiza nije za one ljude koji misle da sve znaju sami i da znaju najbolje. Određeni sistemi dozvoljavaju kreativnost i brojne inovacije dolaze upravo od primaoca franšize. Franšizing, ipak, podrazumeva određeni stepen unificiranosti i nije otvoren za akcije „na svoju ruku“.
Razvoj preduzetništva kroz franšizing
U Srbiji, pa i zemljama regiona, franšizing je tek na početku svog razvoja. Oni koji bi da pokrenu posao, često ne razumeju zašto moraju da plate određene franšizne naknade, zašto moraju da slede upustva i svoje poslovanje ustroje po određenim pravilima. Osim toga, naši sagovornici kao veliku manu ističu i nedostatak finansija.
„Bez obzira na to što franšizno poslovanje predstavlja ’manji rizik, a veći uspeh’ ne postoji sistemska podrška franšiznom poslovanju u pogledu subvencija ili povoljnih kreditnih linija. Mnogi ljudi su radi da započnu posao, ali nemaju početni kapital“, kaže Nikodijević.
Da franšizing može da bude svojevrsni alat za razvoj preduzetništva u Srbiji uveren je Saša Milutinović. „Uz celokupnu podršku koju početnik u poslu dobija i kroz treninge i edukaciju, iskustvo, znanje, mogućnost da napravi grešku je svedena na minimum. Upravo zato mislim da franšizing može podstaći razvoj preduzetništva, ali bi ljude trebalo dobro informisati i podstaći“, kaže Milutinović.
Vesna Lapčić
broj 173, maj 2020.
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay