Amerika se ne suočava samo sa masovnim neredima, već i sa ozbiljnom ekonomskom krizom. Pojedini analitičari tvrde da su zapravo ova dva problema povezana, budući da raste broj nezaposlenih a samim tim i siromaštvo, te se ljudi, vođeni osećajem da nemaju više šta da izgube, u velikom broju pridružuju protestima.
I noćas su se širom Sjedinjenih Američkih Država održavali protesti zbog ubistva Džordža Flojda, koji su rezultirali povredama i demonstranata i policije. Ovo međutim nije prvi put da policija grubo postupa sa građanima afroameričkog porekla, pa čak ni da to njeno postupanje ima smrtni ishod, međutim dugo nije viđena ovakva reakcija javnosti. Američki mediji pišu da je mogući razlog za to, osim veoma nehumanog odnosa prema građanima tamnije puti, i ekonomska kriza sa kojom se ova zemlja suočava.
Naime, nezaposlenost u SAD je dostigla nivoe neviđene još od Velike depresije, odnosno više od 90 godina. Trenutno je oko 40 miliona Amerikanaca bez posla, te se očekuje da će tamošnje Ministarstvo za rad proglasiti da je nezaposlenost u maju iznosila 20 odsto. Podsećanja radi, nezaposlenih je u martu bilo 4,4 odsto.
Na sve to, suzbijanje širenja korona virusa je još u toku. Podsetimo se, Trampova administracija je poslednjih nekoliko meseci na meti žustrih kritika zbog spore reakcije na ovu zdravstvenu krizu.
No, ni hipotetički završetak pandemije ne nosi nužno sa sobom izlazak iz krize. Prema najnovijim procenama Kongresnog budžetskog ureda, federalne agencije koja kongresu pruža budžetske i ekonomske informacije, američkoj privredi će biti potrebna dececnija da izađe iz krize koju je pokrenula pandemija. Usporavanje ekonomskog rasta koštaće njenu privredu skoro osam biliona dolara.
Zato Kongres trenutno razmatra još jedan paket pomoći od tri biliona dolara i produžetak trajanja nekoliko federalnih programa ove vrste, uključujući i pomoć za nezaposlene.
Foto: Pexels, Pixabay