Nekada uspešno slovenačko preduzeće, koje se održalo i tokom devedesetih, pre dve godine je dobilo kineskog vlasnika. Čim je pandemija zapretila „komunističkom“ kapitalu, najavljeno je masovno otpuštanje radnika. U Sloveniji, vlasti nisu učinile skoro ništa da zaštite radnike. Kinezi su, zauzvrat, najavili gradnju još „ambicioznije“ fabrike u Ljubljani. Predstavili su to kao veliki uspeh za slovenačku državu. Možda je zaista tako, kada vidimo kako se grupacija „Gorenje“ ponaša u Srbiji, piše portal Novosti.
Svi su čuli za preduzeće Gorenje iz Velenja, a mnogi još uvek misle kako je to slovenačka firma, koja proizvodi bojlere i druge kućne aparate. No, kao što i Velenje više nije Titovo Velenje, nije ni Gorenje što je nekad bilo. Jedna država je propala, ali firma je opstala. Tako je bilo u devedesetima. Hoće li i dalje?
Neki bi rekli kako je to danas brend iza kojeg, kao garancije kvaliteta, može da stoji bilo koji vlasnik. Samo što je pravo pitanje da li je od tog brenda ostala jedino prazna ljuštura?
Gorenje se davno uklopilo u korporativni sistem, u najmanju ruku u zadnjih desetak godina. Ali presudan trenutak za ovu kompaniju je bio onaj kada je prodata novom vlasniku. To se dogodilo 2018. godine, a korporacija koja je postala stopostotni vlasnik zove se „Hisense Europe“, sada „Hisense Gorenje“.
Ko stoji iza kineskog kapitala?
Reč je o firmi s kineskim kapitalom. Ona je deo strategije kineskog širenja preko periferije Evrope prema njenom centru. „Hisense Gorenje“ ima sada četiri pogona u Sloveniji, ali i barem tri u Srbiji i jedan u Češkoj.
U medijima nas uveravaju kako se u korporativnom svetu sve događa voljom menadžmenta. Vlasnike kapitala niko ništa ne pita, oni ostaju u medijskoj tami. Ko je stvarni vlasnik „Hisense Gorenja“ iz medija se ne može dokučiti.
Je li to neko društvo malih akcionara, nekolicine velikih, nekih kineskih tajkuna u milosti ili nemilosti tamošnje Komunističke partije? Ili su u pitanju bogati članovi partije sami? Kao da je dovoljno reći „kineski kapital“.
Zavadi pa vladaj
A taj je kapital, odnosno menadžment korporacije, usred izbijanja korona krize najavio masovne otkaze u gotovo svim svojim pogonima u Evropi. Kompanija je, naime, rascepkana na specijalizovane fabrike i kada je tako podeljena – po onoj poznatoj „zavadi pa vladaj“ – lakše se njome upravlja.
Upravo po tom modelu, problemi svake pojedine fabrike postaju njeni posebni, drugačiji i odvojeni od drugih fabrika pod istim krovom.
Prva vest po izbijanju pandemije je glasila da je kompanija prisiljena na restrukturiranje i da će u celoj Grupi otpustiti 2.200 radnika. Od toga oko hiljadu u Velenju, ostale uglavnom po Srbiji, gde je to zbog stanja u državi i sindikatima verovatno još lakše izvodljivo.
Time ne želimo da kažemo kako su slovenački menadžeri, koji rade za Kineze, korektniji ili da ne znaju da lažu, štiteći interese akcionara kompanije na uštrb radnika.
Danas se laž zove PR i lobiranje
No, danas se laž ne zove tako, već PR i lobiranje. Evo konkretnog primera. Kompanija je na svojim stranicama objavila da ne razume zašto su se „njihovi“ sindikalci prvo žalili lokalnoj vlasti u Velenju, a zatim tražili pomoć od republičke vlade, pa čak i od slovenačkog predsednika Boruta Pahora da interveniše kod kineskih političara. Sve što se događalo sa otkazima je isključivo vezano za poslovanje u teškim uslovima i odluka je vlasnika kompanije. Zato rukovodstvo kompanije ne razume čemu „politizacija“ celog slučaja?
Da li je tako bilo i kada se donosila odluka ko će postati stopostotni vlasnik Gorenja? Zar se i tada nije išlo u hodočašće političarima? Valjda više ne postoji niko tako naivan da veruje u slobodno tržište na kojem pobeđuju najbolji ponuđači, bez potrebe da se uposle PR stručnjaci i lobisti, jer tako se sada zovu oni koji cimaju političare za rukav da donesu odluke u korist određene kompanije.
Promena zakona u korist investitora
To cimanje političara se desilo i 6. maja ove godine. Saznalo se kako su tog dana Kinezi lobirali u Ministarstvu privrede Slovenije da promeni delove Zakona o radu i omogući produženje roka za ostvarivanje prava na penziju. To bi, naime, olakšalo otkaze. Kada su novinari pitali nadležno ministarstvo da li je to istina, ostali su bez odgovora.
Uprava kompanije je još u aprilu, na vanrednom sastanku, donela odluku o masovnom otpuštanju. Kao razlog su naveli posledice pandemije, koje su grupaciji smanjile potražnju za njenim proizvodima i tako donele gubitke u planiranom profitu.
Nimalo nije pomoglo to što je slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek podsetio da je slovenačka vlada, baš da bi se izbegli ovakvi događaji, donela pakete mera, u kojima je već prvi iznosio tri milijarde evra pomoći, a sada će doneti i drugi da podstakne proizvodnju nakon korona krize.
Upozorenje na socijalne posledice – po lokalni budžet!
I tako je slovenački ministar privrede, koji je ipak došao u preduzeće, izvojevao dve nedelje odlaganja za otkaze, tokom kojih nije traženo rešenje da se radnici ne otpuštaju, već da se to izvede na kulturan i „mekši“ način. Pregovori su, doduše, doprineli da se prvobitno planirani broj radnika koji će ostati bez posla u Velenju smanji.
U delu „Hisense Evrope“ koji radi u Sloveniji, zaposleno je 5.580 radnika, 828 njih je proglašeno viškom, u preduzeću „Gorenje“ 544, u firmi „Hisense Gorenje Europe“ 155, u preduzeću „Ipc“, takođe u sastavu korporacije, njih 84, a u firmi „Gorenje Gostinstvo“ otpušteno je 45 radnika.
Gradonačelnik Velenja Bojan Kontič upozorio je na velike socijalne posledice – ali po lokalni budžet! Ministar rada, porodice, socijalnih poslova i jednakih mogućnosti (koja titula!) Janez Cigler Kralj angažovao se tek toliko da se ublaže mere otpuštanja, čiji je epilog bio da oni koji žive u bračnoj ili vanbračnoj zajednici a zaposleni su u istoj firmi – ne mogu oboje dobiti otkaz.
A tek Srbija…
Ali zato je generalni direktor „Gorenja“ Chao Liu izneo planove za novo preduzeće u Ljubljani, koje Grupa namerava da pretvori u sedište za sve svoje poslove u Evropi. Dodao je i da će to biti veliki uspeh za slovenačku državu.
Možda i hoće, kada vidimo kako Grupa nastupa u Srbiji. Tamo je menadžment doneo odluku da jednostavno ukine proizvodnju u zaječarskoj fabrici, jer se pokazala kao gubitaš. U Zaječaru su proizvodili sudopere, umivaonike i sanitarnu opremu. Argumentacija za zatvaranje zaječarske fabrike čak se i ne poziva na posledice pandemije, već se otvoreno šalje poruka da vlasnika ta vrsta proizvodnje više ne zanima.
Jer, kako se objašnjava, u poslednje dve godine je doneta strateška odluka da se poslovanje cele grupacije usredsredi na razvijanje osnovne delatnosti. A to je proizvodnja kućnih aparata. Zato će se postepeno napuštati sve druge poslovne oblasti.
Obećavaju se još lepši investitori u Zaječaru
Obećavaju se i novi vlasnici napuštenih firmi, koji će biti još lepši i bolji, pa tako direktor kompanije „Gorenje Home“ iz Zaječara Vlado Krebs, očekuje da će se pregovori sa dva zainteresovana partnera završiti brzo i uspešno. A oni će širiti delatnost, pa će posle radnih mesta biti i više nego sada. Naročito, kada to sada znači otkaze za sve zaposlene radnike.
Postavlja se i pitanje što su to kućni aparati, bela tehnika i slično, dakle glavni pravac razvoja „Hisense Gorenje“ grupe, ako u to spadaju, na primer, rashladni uređaji, u čiji razvoj će se u fabrici u Valjevu još više ulagati, ali ne i nekada slavni bojleri, jer je fabriku bojlera „Gorenje Tiki“ u Staroj Pazovi, grupacija već prodala.
U ranijim pokušajima širenja poslovanja izvan primarne delatnosti, kompanija je, takođe, prvo otvorila, a onda prodala preduzeće za preradu otpada u Sloveniji, „Gorenje surovina“ u Mariboru.
U Srbiji radnika iznajmiš, malo platiš – pa vratiš
I tako, kapital kruži, firme se otvaraju i zatvaraju, povećava se njihov kapacitet ili smanjuje. Radnici se u celom tom procesu češće otpuštaju, nego što se zapošljavaju. Ili ih otpuste, pa onda prime nazad pod lošijim uslovima. Ili radnike, jednostavno, „preprodaju“ nekom novom gazdi, u paketu s prodajom pojedine fabrike.
Na udaru otkaza u Velenju, naravno, prvi su se našli radnici s ugovorima na određeno vreme. A takvih nije malo i uglavnom su mladi. U Srbiji, u podilaženju investitorima specijalnost je agencijsko iznajmljivanje radnika. Ljudi se daju na lizing. Probaš, malo platiš, pa vratiš. A sve bez ikakvih radnih prava, jer su to ugovorni poslovi dve strane koje sklapaju sporazum.
U javnosti kolaju i glasine o izvlačenju novca iz pojedinih firmi na „of-šor“ račune, o korumpiranim direktorima koji „pomažu“ da preduzeće zapadne u gubitke. Ali za to su potrebni dokazi i da pravosudni organi zaista rade svoj posao. Nekada poznata firma „Elrad Gorenje“, proizvodila je antene, odašiljače i sličnu opremu. Sada to vode dva direktora udružena s nemačkim „Bošom“.
Mediji različito pišu, a situacija svuda ista
Ili, za kraj, ovaj primer. Mnogim ženama u pogonima širom Srbije zasnivaju radni odnos na nečemu što se i ne zove ugovor o radu, nego „predlog za posao“, koji se onda, u slučaju tužbe sudu zbog otkaza i neće tretirati kao ugovor, već samo kao „pismo namere“.
Kako izgleda pomoć srpskih vlasti, od lokalnih do vrha države, domaćim fabrikama u nevolji teško je saznati iz srpskih medija. Možda je i bolje tako. Jer, u slovenačkim medijima sve lepo piše – da su vlasti na svim nivoima uz radnike, pune razumevanja za njihove probleme.
A rezultat je svuda gotovo isti. Teret krize prevaljuje se na račun radnika, svaki gubitak u poslovanju, makar i na vrlo kratak rok, rešava se na način koji je za upravu najjednostavniji – otkazima.
Srećko Pulig
Ceo tekst možete pročitati na www.portalnovosti.com
Foto: Pexels, Pixabay