Avanturistički turizam je bitna grana putovanja, s obzirom na činjenicu da, prema nekim istraživanjima, ovi putnici troše više novca od običnih turista, i da veliki deo tog novca ostaje u sredinama koje su posetili. A prema Indeksu razvoja avanturističkog turizma za 2020. godinu (ATDI), Srbija kao destinacija za avanturistički turizam zauzima 26. mesto među zemljama u razvoju.
Ovaj izveštaj objavili su Udruženje avanturističkih putovanja (ATTA) i Međunarodni institut studija turizma Univerziteta Džordž Vašington i to u veoma nezgodnom vremenu, tokom pandemije korona virusa. Istraživanje obuhvata analizu konkurentnosti avanturističkog turizma za 191 državu, od kojih su 28 u kategoriji razvijenih a 163 u kategoriji zemalja u razvoju. Podaci su prikupljani i analizirani u 10 kategorija: politika održivog razvoja, zaštita i bezbednost, zdravlje, prirodni resursi, kulturni resursi, resursi za avanturističke aktivnosti, preduzetništvo, humanost, turistička i infrastruktura i imidž.
Šta je avanturistički turizam?
Ovaj tip turizma sadrži bitne elemente koji čine ukupno iskustvo (priroda, aktivnost i kultura) putovanja. Svi ti elementi zajedno pružaju posebnu vrstu iskustava putnicima koji su vođeni ciljevima kao što su promena, izazov i zdravlje.
Drugim rečima, avanturistički putnici su oni koji traže iskustvo i ukupan doživljaj, a ne turistički proizvod kao takav, Oni takođe žele dodatnu vrednost na putovanju, za razliku od konvencionalnog turizma koji se zasniva na prvenstveno komforu, a manje na doživljaju.
Kako bi ispunilo definiciju avanturističkog turizma, putovanje mora da odvede pojedinca van svog uobičajenog okruženja duže od 24 sata, ne duže od jedne godine. Osim toga potrebno je da uključuje najmanje dva od sledeća tri iskustva: učešće u fizičkoj aktivnosti, posetu prirodnom okruženju i kulturno imerzivno iskustvo. Putovanja koja su duža od jedne godine ne smatraju se „putovanjem“ u istraživačkom smislu.
Iz perspektive aktivnosti, putnička percepcija „avanture“ se uvek pomera. U uzorak povezanih aktivnosti s avanturističkim putovanjima mogu biti uključene stvari poput: pridruživanja arheološkoj ekspediciji, backpacking, posmatranje ptica, kampovanje, speleologija, slobodno penjanje, upoznavanje sa lokalnim stanovnicima, planinarenje, jahanje konja, vožnja kajakom, splavarenje, učenje novog jezika, orijentiring, pridruživanje istraživačkoj ekspediciji ili safariju, jedrenje, ronjenje, snorkling, skijanje i snowboarding, surfovanje, hajking, trekking i mnogi drugi.
Među razvijenim zemljama Island je po konkurentnosti vodeća svetska destinacija za avanturistički turizam, dok je Češka četvrtu godinu zaredom prva po konkurentnosti među zemljama u razvoju.
Avanturistički turizam u razvijenim zemljama
Treću godinu zaredom, Island je na prvom mestu kao najkonkurentnija destinacija na svetu i kotira se veoma visoko u resursima za avanturističke aktivnosti.
Švajcarska ima najbolji rezultat u Održivom razvoju zbog niske stope nezaposlenosti i visokog rezultata u Indeksu zaštite životne sredine. Ova država se visoko kotira u skoro svim kategorijama iako je njen rezultat u avanturističkim aktivnostima nizak i s godinama opada, a sve zbog povećanja ugroženih vrsta sudeći po izveštaju Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN).
Zbog svog lošeg rezultata u kategoriji Prirodni resursi i avanturističke aktivnosti, Velika Britanija je ispala sa liste prvih deset, dok se Danska pomerila za tri mesta i zauzima devetu poziciju.
1. Island
2. Švajcarska
3. Novi Zeland
4. Nemačka
5. Norveška
6. Finska
7. Švedska
8. Kanada
9. Danska
10. Australija
Zemlje u razvoju po konkurentnosti avanturističkog turizma
Četvrtu godinu zaredom, Češka zadržava svoju poziciju najkonkurentnijeg avanturističkog tržišta u okviru zemalja u razvoju. Ona ne dominira ni u jednoj oblasti, već postiže dobre rezultate u celini, bez primetnih slabih tačaka.
Izrael je pao sa drugog na peto mesto, što je je posledica smanjenja rezultata u oblasti prirodnih resursa uzrokovanog povećanjem gustine naseljenosti. Izrael ima jednu od najvećih gustina naseljenosti u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), sa 410 ljudi po kvadratnom kilometru.
Jordan se spustio za deset mesta takođe zbog pada u oblasti Prirodni resursi. Zemlja je doživela povećanje stope urbanizacije za sedam bodova (sa 83 odsto na 90 odsto), a i povećanje broja ljudi po kvadratnom kilometru (sa 106 na 112).
1. Češka
2. Čile
3. Slovačka
4. Slovenija
5. Izrael
6. Estonija
7. Poljska
8. Bugarska
9. Rumunija
10. Kostarika
Gde je Srbija u avanturističkom turizmu?
Srbija je skočila 13 mesta na listi i to sa 39. na 26. mesto u 2020. godini. U istraživanju se navodi da je Srbija poboljšala rezultat na Indeksu percepcije korupcije, što ju je bolje pozicioniralo u kategoriji bezbednosti. Nezaposlenost se smanjila za 5% (na ukupno 10%), čime je rezultat Srbije povećan u kategoriji Održivog razvoja, kaže izveštaj.
Sve navedeno je razlog da Srbija bude istaknuta kao jedan od najvećih „skakača“ na listi, u pozitivnom smislu, a pored Srbije istaknuti „skakači“ su i Slovenija, Sudan, Dominika, Barbados, Kostarika, Mikronezija i Sejšeli. Nasuprot njima, na listi su pale Sjedinjene Američke Države i Belgija.
Gledajući iz regionalne perspektive, Srbija je svrstana u region Istočne Evrope i Centralne Azije i na listi zauzima 5. mesto, a u našem regionu prva je Hrvatska.
1. Hrvatska
2. Gruzija
3. Crna Gora
4. Turska
5. Srbija
Koji činioci su bitni za indeks avanturističkog turizma
Identifikovanje i razumevanje činilaca koji utiču na konkurentnost, kao i specifičnih prednosti i slabosti, autorima nacionalnih politika mogu pomoći u stvaranju bolje i učinkovitije strategije i razvojnih planova, pri čemu je jačanje saradnje između javnog i privatnog sektora veoma važno.
Države širom sveta povećavaju površinu zaštićenih morskih i kopnenih područja. Prošireni sistemi upravljanja zaštićenim područjima imaju dodatnu korist u zaštiti staništa mnogih ugroženih vrsta.
Zemlje koje su usvojile politiku za prilagođavanje klimatskim promenama ostvarile su bolji rezultat u indeksu uticaja na životnu sredinu i održivog razvoja. Ostrvske države, poput Barbadosa i Sejšela, postigle su najveći napredak u ovoj oblasti.
Zemlje sa najnižim rezultatima su pretežno siromašne zemlje u postkonfliktnoj ili konfliktnoj situaciji, kao što su Sudan i Somalija. Iako turizam nije prioritet za vlade u ovim zemljama, treba napomenuti da su mnoge popularne avanturističke turističke destinacije, poput Ruande, Hrvatske i Slovenije, nedavno u skorijoj prošlosti imale ratove i koristile turizam kao alat za ekonomski razvoj, stvaranje novih radnih mesta i post-konfliktnu obnovu, navodi se u izveštaju.
Indeks percepcije korupcije ukazuje da korupcija slabi demokratske institucije. Početkom 2020. (kada je pisan izveštaj) svet se suočava sa virusom Covid-19 koji je zatvorio granice i obustavio turizam. U kategoriji zdravlja ATDI indeks meri broj lekara, bolničkih kreveta i medicinskih sestara i babica na 1.000 ljudi, jer je zdrava populacija važan element avanturističke konkurentnosti. Nakon pandemije, za putnike će verovatno važiti kvalitet i dostupnost medicinskih resursa na destinaciji.
Značaj ove vrste turizma
Ranija Studija tržišta avanturističkog turizma (ATMS) objedinila je podatke iz tri regiona: Severne Amerike, Južne Amerike i Evrope. Prema UNWTO, ova tri regiona zajedno predstavljaju 70 odsto tržišta, a oko četrdeset odsto putnika iz ovih regiona je u svojim odgovorima u anketi istaklo da je avantura glavna komponenta njihovog poslednjeg putovanja.
Prema ovoj studiji iz 2018. godine, vrednost industrije avanturističkog turizma iznosila je prema konzervativnoj proceni 683 milijarde dolara, dok su predviđanja za 2026. godinu da će celokupna vrednost avanturističkog turizma iznositi 1.626,7 milijardi dolara. Druge studije pokazuju da je vrednost avanturističkih putovanja u 2018. godini 754 milijarde dolara.
Avanturisti su 2012. godine na putovanja i nabavku neophodne opreme trošili ukupno 345 milijardi dolara. Čeka se novi izveštaj kako bi se videlo koliki je očigledni rast u ovom sektoru. Ovi troškovi ne uključuju druge propratne troškove kao što su kupovina avio-karata i slično.
Prema izveštaju iz 2016. godine prosečna godišnja primanja avanturističkih putnika iznosila su oko 47.000 dolara, u proseku imaju 36 godina, 43 odsto su žene, istovetan procenat putnika je u braku, nešto manje od trećine putuje porodično s decom, gotovo polovina ima završenu srednju školu ili fakultet, a više od polovine samo organizuje putovanja i ne traži profesionalne usluge lokalnih vodiča.
Avanturistički putnici troše u proseku 947 dolara po putovanju, za razliku od prosečnih 597 dolara u 2009. godini, a 65% tog novca ostaje u lokalu, odnosno na destinaciji, dok je kod masovnog turizma taj procenat daleko manji i iznosi samo 20 odsto.
Izvor: Daljine.rs