Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u više od 30 afričkih država ima manje od 100 potvrđenih slučajeva zaraze korona virusom. Retko ko se usuđuje da ponudi objašnjenje zašto se ovako sporo virus širi po Crnom kontinentu. Oni koji se pak usuđuju, nagađaju da je razlog za takav rezultat mali broj testiranih, a neki tvrde da je u pitanju i rano uvođenje karantinskih mera.
Kada je u februaru na Crnom kontinentu, tačnije u Egiptu, zabeležen prvi slučaj zaraze, zdravstveni stručnjaci su upozoravali svet da bi pandemija tamo mogla imati stravične posledice. Razlog za to su neopremljenost bolnica i nestašice lekova.
Od tada do danas virus se proširio na 52 afričke zemlje, međutim sporijim tempom nego u ostatku sveta. Do sada je, prema podacima AFP-a, na kontinentu zaraženo 12.800 osoba, od čega je preminulo 692. Naravno, postoji mogućnost da je broj zaraženih mnogo veći jer se ne testira dovoljno ljudi.
Zarazom je najviše pogođena Južna Afrika, koja ima više od 2.000 potvrđenih slučajeva i 24 žrtve. Međutim, kada se te brojke uporede sa Evropom koja ima 871.000 obolelih i 71.000 preminulih, čini se da je Afrika generalno bolje prošla od razvijenog sveta.
Mali broj testiranih
Pojedini stručnjaci ukazuju na propuste u merenju broja zaraženih. U Africi naime nema dovoljno testova koji bi pomogli u pravovremenom otkrivanju nosilaca virusa.
Zato ne čudi što u Južnoj Africi, najrazvijenijoj zemlji sa najnaprednijim zdravstvenim sistemom na tom kontinentu, ima najviše obolelih. Ali čak i ova zemlja je od ukupno 57 miliona stanovnika do sada uspela da testira tek 73.000.
Nigerija, koja predstavlja najveću afričku ekonomiju, izvela je tek 5.000 testova a ima 190 miliona stanovnika.
Čelnik afričkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Džon Nkengasong priznaje da brojke možda nisu potpuno tačne, ali kaže da situacija ipak nije tako alarmantna. To, po njegovim rečima, pokazuju drugi podaci: “Da imamo veliki broj inficiranih bolnice bi bile prepune, a to nije slučaj”.
Evropska iskustva
Pošto niko tačno ne zna zašto toliko malo zaraženih ima u Africi, pretpostavlja se da je to posledica strogih karantinskih mera. Budući da je virus na ovaj kontinent stigao kasnije nego na druge, i da je na njemu mobilnost ljudi manja, moguće je da su tamošnje države, poučene evropskim iskustvima, reagovale pravovremeno. Većina njih je, čim je otkriveno nekoliko zaraženih, zatvorila granice i uvela karantinske mere. Ipak, teško je bilo kontrolisati sprovođenje tih mera, posebno u prenaseljenim mestima.
No, činjenica je da se do sada virus sporije širio na ovom kontinentu. I dalje se zapravo ne zna šta je uzrok ovakvog rezultata, i da li je on samo zatišje pred buru. Ali za Afriku kakva je danas, siromašnu i slabo opremljenu osnovnim medicinskim potrepštinama, sporo širenje virusa je možda jedini spas.
Izvor: Medicalxpress
Foto: Caniceus, Pixabay