Srbija će se do 2028. godine razvijati brže od bivših jugoslovenskih republika – Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, ali i od nekih članica EU – Češke Republike, Bugarske i Mađarske.
Do ovih podataka došli su stručnjaci američkog univerziteta Harvard koji su u svojoj najnovijoj studiji do detalja naveli kako će koja zemlja u našem regionu, ali i u ostatku Evrope, da se razvija i raste u narednih osam godina.
I zaključak na osnovu statističkih podataka je sledeći: Među tranzicijskim zemljama zavidan privredni rast do 2028. imaće Srbija. Kako navode, naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 odsto godišnje (preciznije 2,9). Manji rast istovremeno će imati danas daleko ekonomski razvijenija Slovenija – 2,35 odsto kao i Severna Makedonija – 2,26 procenata.
Privreda Češke Republike u narednih osam godina takođe će, po parametru rasta BDP, biti iza Srbije. Češka bi tako rasla 2,19 odsto u proseku, a susedna Hrvatska 2,16 odsto. Bugarska i Mađarska imale bi još manji rast – 2,06 odsto.
Ineresantno je i da studija sa Harvarda predviđa rast za BiH od 4,07 odsto. Nešto više od 3 procenta rasla bi Slovačka (3,28 odsto), zatim Poljska (3,19) i Rumunija (3,03).
Naša zemlja bi u proseku mogla da raste nepuna 3 odsto godišnje
Najnoviji podaci Evropske komisije, takođe su optimistični. Kako navode, Srbija je u prvom kvartalu 2020. godine ostvarila rast BDP od 5 odsto, što je ujedno ubedljivo najbolji rezultat u regionu. Albanija je zabeležila minus od 2,5 procenta, Severna Makedonija imala je rast od 0,2 odsto, Crna Gora 2,7, BiH 2 procenta i KiM 1,3 odsto.
Srbija je imala bolji rezultat čak i od Turske, koja je ostvarila rast od 4,5 odsto.
Ekonomisti sa Harvarda ocenjuju da će se zemlje koje su diverzifikovale proizvodnju u složenije sektore, najbrže razvijati u narednoj deceniji.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže je teško predviđati na dugi rok, ali da pomenuta studija ima logike.
„Osam godina je jako dugačak period, da bi kretanje privrede moglo da se prognozira sa izvesnošću, ali predviđanja stručnjaka sa Harvarda imaju logike. Pre svega, zbog dve stvari – niske polazne osnove koja karakteriše sve zemlje regiona i dobrih rezultata Srbije u poslednjih nekoliko godina, kada smo privukli dosta stranih investicija i ostvarili značajan rast, znatno ispred nekih zemalja u regionu“, ocenjuje profesor Savić.
Izvor: Nlic biznis