Radio o kojem se ništa ne zna: Ko to tamo krči?

2,2K

Ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“. To je radio koji već skoro pola veka emituje samo krčanje, pištanje, tu i tamo neki vrisak, brojeve, muška i ženska imena i nepovezane reči. Ne zna se ko je vlasnik ove radio stanice, odakle se ona emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Baš zato ima na hiljade slušalaca, predvođenih radio-amaterima, koji su ubeđeni da su otkrili šta ustvari ovaj program prikriva.

Uprkos silnim marketinškim guruima koji su od reklamiranja napravili takvu filozofiju da je pitanje da li više i oni razumeju to što drugima savetuju, aktuelni virus je nepobitno dokazao da se javnost najdelotvornije može zaraziti – besmislicama. Njihova neodoljivost je proverena kroz vekove, a evo još jednog vrlo upečatljivog primera koji nema veze ni sa koronom, ni sa novim tehnologijama.

Naprotiv, u pitanju je stari majstor koga su svi otpisali – najobičniji radio koji radi na klasičan način. Ali ovaj ima na hiljade slušalaca širom sveta već gotovo pola veka.

Doduše, radio nije baš običan kad je reč o sadržaju koji emituje. Ko želi, može da sluša neprekidno, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, šumove, krčanje, pucketanje u raznovrsnim nijansama, a pre nego što vas ovi neodoljivi zvuci uljuljkaju u san, stiže uzbuđenje. S vremena na vreme oglasi se jako pištanje, pa onda zvuk nalik na sirenu.

Ko sve ovo izdrži, a nema pametnija posla nego da se zanima slušajući nešto što ne znači ništa, biće nagrađen za svoju veru, napor i strpljenje. Nekoliko puta nedeljno, ali nikada u isto vreme da bi se slušaoci držali u neizvesnosti, čuje se napokon glas ljudskog bića. Nekada je to muškarac, a nekada žena. Oboje izgovaraju na ruskom imena, brojeve i nepovezane reči. To traje kratko i onda sledi povratak na staro dobro krčanje i pucketanje. Sve do sledećeg mističnog pojavljivanja nepoznatih „voditelja“ u nepoznato vreme među fanatično odanim slušaocima.

Reklama od usta do usta

I to je sve? Jeste, to je sve od programa. Ili nije? Naravno da nije. Šta mislite kako bi ova radio stanica koja se prvi put oglasila među narodnim masama još davne 1973. godine bila i dalje toliko slušana širom planete a da ništa ne razumeju ni oni kojima je ruski maternji jezik, a kamoli ostali? Pa tako što svi koji je redovno slušaju tvrde da su otkrili šta ovaj program ustvari prikriva.

Teorije su razne: od vanzemaljaca koji obliveni suzama uporno a bezuspešno pokušavaju da stupe u kontakt sa ljudskom rasom, preko nešto prizemnijih teorija o upozorenjima na nuklerani napad ili neku sličnu ujdurmu centara moći, do najprizemnijih, „razumnih“ objašnjenja da je to šifrovana komunikacija među špijunima. Ove teorije se šire a sa njima i reklama za misterioznu radio-stanicu od usta do usta, pri čemu usta ne zatvaraju radio-amateri koji su i najzaslužniji za pridobijanje novih članova u sektu amaterskih „razbijača“ šifara.

Zato, ako ste se zasitili teorija zavere o 5G mreži i želite da probate nešto klasično ali sa stilom, poslušajte „Zujalicu“, kako glasi nezvanični naziv ovog radija među obožavateljima. Ili da parafraziramo jednu aktuelnu reklamu: „Mreža 5G je za dečurliju, a ’Zujalica’ samo za one koji znaju šta žele!“ Elem, radio stanica, prvobitno pod ne baš maštovitom oznakom „UVB-76“ koju je 2010. godine promenila u nešto maštovitiju „MDZhB“, emituje se na frenkvenciji 4625 kHZ.

Kao što se može i očekivati, za razliku od nezvaničnih teorija, zvanično niko ne zna ni ko je vlasnik stanice, ni odakle se emituje, a najmanje čemu služi i kome je namenjena. Nije da nije bilo pokušaja da se utvrdi gde je „orlovo gnezdo“ radio zaverenika, a najveća nada u otkrovenje se probudila baš te 2010. godine, kada je stanica ne samo promenila oznaku, nego i kako se saznalo iz dobro obaveštenih izvora i – odredište.

Iako niko nije imao pojma ni gde je do tada bila, proverene informacije su ukazivale da se sa nepoznatog odredišta preselila na močvarno područje nedaleko od Sankt Peterburga. Tu se, iza stare, zarđale kapije nalaze napuštene zgrade, radio-tornjervi i dalekovodi. Da li treba reći da čim se ta vest pročula, područje je doslovno bilo okupirano raznoraznim neotkrivenim genijima, ali i pukim radoznalcima? Na brzinu sastavljena istraživačka ekspedicija je tražila i tražila i na kraju su morali da odustanu i najuporniji jer nije nađano ama baš ništa. Napuštene zgrade, kao što im i samo ime kaže, bile su napuštene, bez žive duše.

Šta rekoše?

No, majstori krčanja i pištanja kao da su znali da je to pravi trenutak za promenu koja će vratiti veru posustalim sledbenicima. Glasovne poruke, do tada retke, postajale su sve učestalije. Naravno, odmah se razbuktala polemika šta te reči znače. Ne brinite, nećemo vas zakinuti da se oprobate i sami. Evo primera: „Ja, MDZhB -76, bromal 74 27 99 14. Boris, Roman, Olga, Mihail, Ana, Larisa. 7,4,2,7,9,9,1, 4“. Ili ovo: „Gumnjak. Poljoprivredni stručnjak. Balkon. Bilijar. Kuhinjski nameštaj“.

Dosadašnji rekord u rečitosti zabeležen je 17. oktobra 2016. godine, kada je tokom jednog dana izrečeno neverovatnih 18 saopštenja manje-više podjednako razumljivih kao i navedeni primeri. (Mada, ruku na srce, slično se izražavaju i nove generacije odrasle i vaspitavane na porukama preko mobilnog telefona).

Rešeni da u vreme inovacija i sami istraju u iznenađenjima, autori programa su jednom prilikom iz čista mira prekinuli zujanje i pucketenje muzikom iz baleta „Labudovo jezero“ ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog. To se desilo jednom, i više nije bilo muzike, ali je zato „Zujalica“ posle decenija neprekidnog emitovanja, prošle godine utihnula tokom celih 24 sata. Apsolutna tišina je izazvala paniku među slušaocima da je svemu došao kraj, no već narednog jutra vratilo se poznato krčanje da bi usledilo ponovo nešto neočekivano.

Iza šuma, u pozadini se čulo kao da neko razgovara, a najredovniji slušaoci su za one manje prilježne zabeležili taj istorijski trenutak. Prema njihovom izveštaju, rečeno je sledeće: „Ne dobijam generator….Ide takav rad od apratske“…. Šta rekoše? Nije na nama da vam namećemo zaključke. Naše je samo da vas informišemo.

Rusi se bolje prave Englezima od Engleza

Ako ste do sada izdržali da iščitate sve ove gluposti (a kao da su „proverene“ informacije o koroni bolje), evo još jedne za nagradu. Verovali ili ne, dotična stanica je imala konkurenciju na tržištu sve do 2008. godine. Postojala je i engleska varijanta, i to čak dve. Prva, radio-stanica pod nazivom „Lovokradica“ takođe je emitovala nazovi program na kratkim talasima, sa porukama koje su se svaki put sastojale od pet cifara ali različitih i koje je izgovarao ženski glas.

I ona je krenula u život sedamdesetih godina prošlog veka, nikada se naravno nije saznalo ko su vlasnici i šta hoće, a nagađalo se da iza svega stoji britanska obaveštajna služba MI-6, te da se šifrovane poruke emituju sa poluostrva Akrotiri. Ono pripada Kipru, ali se tu nalazi vojna baza britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Njenom posestrimom smatrala se radio-stanica „Zrela višnja“, koja je takođe emitovala samo poruke sa brojevima sve do kraja 2009. godine, i to „negde iz Australije“.

O čemu god da je reč, ruska „Zujalica“ se pokazala izdržljivijom u podgrevanju besmislica i za sada, koliko je poznato, nema novih konkurenata. Poslednje glasovne poruke su emitovane od 13. do 27. januara ove godine, potom žensko vrištanje (da to nije bilo upozorenje na koronu?), a onda se nastavilo krčanje koje nije zaustavila ni pandemija.

Zašto i čemu, eto čime biste mogli da se zanimate ovog leta dok se izležavate pod suncobranom na nečemu što glumi terasu među betonskim zgradama, uživajući u beskrajnom policijskom času.

Jovana Radojević

Broj 175/176, jul/avgust 2020.

Foto: Pixabay