Home VestiPolitika i društvo Srbija ima najzagušljiviji BDP u Evropi

Srbija ima najzagušljiviji BDP u Evropi

by bifadmin

Srbija je evropski šampion za ulagače trovače, zato što ima najzagušljiviji BDP u Evropi.

Da bi lakše razumeli šta znači iskaz u naslovu, i oni koji nisu odmakli dalje od čitanja stripova u osnovnoj školi, neophodno je da se poslužim slikovitim izražavanjem. Najčistiji BDP stvara se u umnom delu uslužnog sektora, u IT i konsultantskim uslugama, gde se pri stvaranju dodate vrednosti koristi samo računar, koji se napaja, po mogućstvu, električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Najzagušljiviji BDP se stvara ukoliko se zapali roštilj i proizvedene pljeskavice i ćevapčići prodaju po ceni malo većoj od nabavne cene upotrebljenog mesa (i soje). Oni stariji od 25 godina mogu se prisetiti maja 1999. (ukoliko nisu bili na borbenim položajima), kada su Beograđani pekli na otvorenom zalihe hrane iz zamrzivača, jer su nam naši veliki prijatelji Amerikanci uništavali trafo stanice.

Proizvodnja BDP-a je bila minimalna (pretvaranje zaliha u gotov proizvod) a zagađenje vazduha golemo. Da ne ulazimo u plemenitost zagađenja koje su napravile bombe sa osiromašenim uranijumom i plamen od bombardovanih objekata.

I u Beogradu ima smradova

Termoelektrane, železare i livnice predstavljaju hiljade i milione roštilja koji gore istovremeno.
Najveći zagađivači vazduha u Srbiji su lignit koji se upotrebljava u termoelektranama, grejanje stanovništva i institucija na drva i ugalj, i industrijski proizvođači u Boru, Smederevu, Pančevu i drugim mestima gde se u vazduh ispuštaju velike količine otrovnih supstanci.

BDP koji se stvara u Boru i Smederevu je relativno mali (godišnji fond zarada zaposlenih umanjen za gubitke u poslovanju), a u Pančevu i ne postoji (ukoliko je gubitak kapitala veći od fonda zarada – nisam proverio, i ja volim više da čitam stripove), ali je proizvedena količina otrovnih gasova toliko velika da goni ljude na proteste.

I u Beogradu ima svakakvih smradova ali su nas korona maske delimično spasile od direktnih efekata udisanja i trovanja. Ukupno zagađenje u svakoj zemlji zavisi od rasporeda ekonomskih aktivnosti, da li više roštiljaju ili mozgaju, i od poreza na zagađenje i investicija u zaštitu životne sredine.

Srbija šampion za ulagače trovače

Skoro sve evropske zemlje se trude da smanje količinu emitovanih štetnih gasova, a EU kao krovna institucija uvodi i poreze kako bi se trovači vazduha naterali da smanje količinu proizvedenih otrova, ili da isele proizvodnju u zemlje sa manje rigoroznim zakonodavstvom, kakva je Srbija.

U bazi podataka nema Albanije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, pa je moguće da je neka od ovih zemalja skriveni šampion u zagušljivosti BDP-a. Ali, sada nam to nije važno, bitno je da smo i mi negde šampioni.
Srbija bi (bez podataka za KiM) udajom za EU u miraz donela i 1,56% stanovnika, ali samo 0,32% BDP-a po tekućem kursu (jer imamo samo jednu petinu prosečnog u EU), dok bi po kupovnoj snazi donela 0,62%.

Unela bi u brak i vazdušni prostor u kome bi donela i 1,05% gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, 3,86% acidifikujućih gasova i 1,5% reaktanata ozona. Mada imamo samo 20% evropskog BDP-a po stanovniku prvih gasova imamo 67,4% od evropskog proseka, 247,8% drugih i 96,5% od trećih.

U EU se u proseku godišnje po stanovniku ispusti 8,9 tona gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, 37 kilograma acidifikujućih i 46 kilograma reaktanata (prekursora) ozona. U Srbiji se po stanovniku proizvede po 6 tona prvih i po 93 i 44 kilograma drugih i trećih.

Bor, Smederevo, Pančevo i Obrenovac daleko ispred EU

Pošto imamo za 16,6% manju gustinu naseljenosti od prosečne u EU, to koriguje naniže naše pokazatelje o zagađenju po stanovniku na zagađenje po kvadratnom kilometru kod prvih gasova na 56,2% od proseka u EU, na 206,6% kod drugih i 80,5% kod trećih.
Gustina naseljenosti stanovništva ima velike raspone, od nenaseljenih područja, onih sa par stanovnika po kvadratnom kilometru, pa do urbanih centara gde može da dostigne i preko 50.000.
Žarišta zagađenja u Srbiji, kao što su Bor, Smederevo, Pančevo i Obrenovac, imaju nekoliko puta veće pokazatelje i po stanovniku i po kvadratnom kilometru u odnosu na prosečne za EU ili za Srbiju.

Još da nije te Bugarske, gde bi nam bio kraj

Nezgodno je kada ovaj BDP dovedemo u vezu sa zagađenjem. U Srbiji je kod prvih gasova ono 3,3 puta veće od proseka u EU, kod drugih 12,2 puta, a kod trećih 4,7 puta!
Za jedan milion evra BDP-a u EU se u proseku proizvede 295 tona prvih gasova, 1,2 tone drugih i 1,5 tona trećih. U Srbiji se, za isti milion evra BDP-a, proizvede oko 1.000 tona prvih gasova, 15,1 tona drugih i 7,2 tone trećih.

Veće zagađenje prvom grupom gasova ima samo Bugarska, dok smo kod druge i treće grupe ubedljivi evropski šampioni.
Kod druge grupe, da ih stripovito nazovem „sumporoidima“, na drugom mestu je Turska, sa samo 6,5 tona po milionu evra BDP-a i ona upućuje na mogućnost da su nam jedina prava konkurencija BiH, Albanija i Severna Makedonija.
Kod treće grupe „ozonatora“ nakon Srbije sa 7,2 tone je Danska sa 4,9 tona i teško je zamisliti da smo u nečemu još za gotovo 50% ispred ove napredne evropske zemlje. Voće da ne računamo. A i ono se, jadno, guši od ovih zagađivača vazduha.

Da bismo živeli u sreći, nemojmo se porediti s drugima

Na ovde napisano dodao bih pitanja čitaoca materijala u radnoj verziji: koliki su skriveni troškovi bolovanja, smrti, bolničkog lečenja… Podaci kažu da oko 6.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od zagađenja, a koliko je to bolesnih, na lečenju jako skupim lekovima, koliko invalida? Ko bi mogao da odgovori na ova i slična pitanja? Ipak ja više volim mudrosti iz stripova, poput „ako želiš pobijediti, ne smiješ izgubiti“. A mi smo kod ovih gasova veliki šampioni.
Da bi se živelo u spokoju i u sreći moraju se izbeći bilo kakva poređenja, sa prvim komšijom, sa kolegama na poslu, sa drugim državama. Srbija je najlepša zemlja na svetu, nije baš najčistija, ali u njoj žive dobri ljudi.

Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org

 

Pročitajte i ovo...

1 komentar

Zmaj iz NS 26. septembra 2020. - 10:08

1. Tekst je nakaradan za običnog čitaoca. Nabacani podaci koji sami za sebe ništa konkretno ne govore, tj nisu razumljivi bez dodatnih objašnjenja.
2. Tekst vređa običnog čitaoca poređenjem sa “čitačem stripova”. Verujem da bi se autor slično osećao kada bi čitao neki tekst o projektovanju informacionih sistema i nabacanim brojkama.
3. Ono šta je tu mene zabrinulo je pročitan podatak (ukoliko je tačan) da u Srbiji umre oko 6000 ljudi od zagađenja, a to je značajno više od umrlih od izvikanog covid-19. Ako se uzmu i oboleli na lečenju od zagađenja, onda je to više nego alarmantna vest, a vlast u Srbiji ne reaguje, niti će reagovati na adekvatan način. O tome treba da razmišljamo i u tom pravcu delovati.

Odgovori

Ostavite komentar