Iz Narodne banke Srbije kažu da su devizne rezerve u septembru smanjene za 338,8 miliona evra, što je manje nego prethodnog meseca, izveštava N1.
Da li kurs koji vidimo u menjačnicama odražava realnu snagu evra, ili je po sredi njegovo „veštačko“ održavanje? Iz Narodne banke Srbije ukazuju da aktivnosti koje sprovode na deviznom tržištu, uprkos pandemiji, imaju za cilj očuvanje stabilnosti kursa.
„Dobro je poznato da očuvanje relativne stabilnosti deviznog kursa ima veoma značajnu ulogu u domaćoj ekonomiji i ostvarivanju osnovnih ciljeva NBS – cenovne i finansijske stabilnosti, u ambijentu još povećanog stepena evroizacije domaće ekonomije.
Svojim proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih osam godina, NBS uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa, čak i u kriznim uslovima izazvanim širenjem korona virusa, ali i u mnogim drugim kriznim situacijama u prošlosti, kojih nije bilo malo, izazvanih ili rizicima iz međunarodnog okruženja (poput Brexita, kraha na berzama, velikih turbulencija na međunarodnim finansijskim i robnim tržištima i sl.) ili nasleđenim problemima“, navodi NBS.
Iz Narodne banke Srbije kažu i da u aktuelnim uslovima pritiska ka slabljenju dinara oprezno koriste prethodno uvećane devizne rezerve. Uz to u Centralnoj banci ukazuju da su prošle godine kupili više evra nego što je ove godine prodato. U prvih devet meseci ove godine, NBS je prodala više od 1,6 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine kupila više od 2,1 milijardu. Međutim, imaju li građani razloga da brinu ukoliko bi došlo do slabljenja dinara, a jačanja evra?
Država bi trebalo da promeni monetarnu politiku kako bi dinar bio održiv
„Nagla devalvacija bi povećala rate kredita, kako za građane, tako i za privredu, jer ako je sada evro da kažemo okvirno 120, a ako bude recimo 150, to znači da vam plata ostaje u dinarima ista, a rata vam se odjednom poveća za 20, 30 odsto i to bi bilo i za građane i za preduzeća dovelo u pitanje finasijku stabilnost, dakle moglo bi da dovede u nekim slučajevima do bankrota“, objašnjava urednik Novog magazina Mijat Lakićević.
A da ne bi došlo do bankrota, država bi trebalo da promeni monetarnu politiku kako bi dinar bio održiv, upozorava Lakićević.
„Veliki razlog je u tome da država i vlast, ako hoćete na taj način, vodi računa pre svega o svojim interesima, a s druge strane ne o interesima privrede, pošto ovako jak dinar zapravo i to je ono što je ključno, ipak ne odgovara izvoznicima, dakle oni koji ovde nešto proizvode i izvoze i koji to prodaju na stranom tržištu, njima se to ne isplati, isplati se onima koji uvoze i to je ključni problem sa kursom dinara koji mi imamo već nekoliko godina“, dodaje Lakićević.
Kako bi situacija ostala stabilna, stručnjaci kažu i da bi cilj Narodne banke trebalo da bude unapređivanje razvoja domaće – izvozne privrede deviznom politikom, što, ona, u ovom trenutku, kako upozoravaju ne sprovodi.
Izvor: N1