Iako opštinski i gradski prihodi od naknada za ekologiju stalno rastu poslednjih godina, sve manje novca se troši za zaštitu životne sredine. Prošle godine je čak 25 lokalnih samouprava ukinilo fond za te namene, a nadležni inspektori obavljaju često i na desetinu drugih funkcija. Javnosti nisu dostupni podaci ni na saveznom ni na lokalnom nivou kako se troši novac za ove namene, uključujući i republička dokumenta o zabrani gradnje malih hidroelektrana na zaštićenim područjima.
Prošle godine, 25 lokalnih samouprava u Srbiji je ukinula budžetski fond za ekologiju. Raspoloživa sredstva, pored toga što su nedovoljna, ne iskorišćavaju se ili se troše nenamenski, pokazuje istraživanje „Napredak u magli: izveštaj i ocena stanja ekologije u Srbiji”.
Autori izveštaja, Kolacija 27, ističu da je jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine to što su podaci i planska dokumenta o ovoj oblasti najčešće nedostupni javnosti. To je protivzakonito i onemogućava saradnju između stručnih aktera.
U izveštaju se ocenjuje da je finanisranje u oblasti zaštite životne sredine nefunkcionalno. Loša podela nadležnosti i koordinacija institucija, neusaglašenost planova sa budžetima, te pomenuta netransparentnost, dovode do toga da se sredstva troše nenamenski. Taj novac se ne koristi ni kada ga ima u budžetu, „curi“ kroz rupe u sistemu, a istovremeno ne pokriva sve potrebe.
Posebnu zabrinutost izaziva nastavak višegodišnjeg trenda slabljenja finansiranja zaštite životne sredine. Dok je 2013. samo jedna lokalna samouprava ukinula budžetski fond za ekologiju, prošle godine je tome pribeglo čak dvadeset pet.
Prihodi od naknada rastu, ulaganja padaju
Takođe, mnoge opštine i gradovi koriste zakonsku opciju da sredstva prikupljena po osnovu naknada za životnu sredinu koriste nenamenski, koja je uvedena 2015. Od tada stalno padaju rashodi lokalnih samouprava za ekologiju, iako prihodi od naknada – rastu.
Koalicija 27 skreće pažnju na to da siromaštvo nije jedini uzrok zapostavljanja životne sredine i konstatuje da su iz budžeta za tekuću godinu izostale kapitalne investicije u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine iako je za njih bilo novca.
Zakonodavstvo i sudstvo takođe postavlja prepreke boljoj zaštiti životne sredine. Kako stoji u izveštaju, tokom 2019. „nije bilo rada na unapređenju zakonodavnog okvira za finansiranje zaštite životne sredine i klimatskih promena“.
Inspektori „multipraktik“
Slično, sudska praksa u ovoj oblasti ostaje nerazvijena, a inspekcija za zaštitu životne sredine i dalje nema dovoljno kapaciteta.
„U Republici Srbiji od 145 jedinica lokalne samouprave, njih 11 nema inspektora za zaštitu životne sredine. U nekim opštinama se dešava da su inspektori za zaštitu životne sredine u isto vreme i organi lokalne samouprave za sprovođenje procene uticaja ili da obavljaju i poslove komunalnog, građevinskog, saobraćajnog inspektora, kao i poslove referenata za zaštitu životne sredine, referenata za poljoprivredu i građevinu, i druge poslove po nalogu pretpostavljenih“, navodi se u izveštaju.
Udahni vazduh da se ugušiš
Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je loš kvalitet vazduha, ali uprkos pritisku javnosti, zakonodavstvo je nerazvijeno i u ovoj oblasti, napominju autori. Strategija zaštite vazduha ne postoji, a Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP) usvojen je tek nakon pokretanja postupka koji je inicirala Energetska zajednica.
Prošle godine je oko trećina stanovnika Srbije disala vrlo zagađen vazduh. To otkrivaju podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Bizarni detalj ove katastrofalne slike je to što više od polovine stanica za monitoring kvaliteta vazduha tokom 2019. nije poslalo dovoljno podataka.
„Kao što je javnosti poznato, zagađenjem vazduha je posebno opterećeno stanovništvo Bora, koje pored PM10 i PM2.5 čestica udiše i nedozvoljene koncentracije sumpor-dioksida (SO2)“, naglašava se u izveštaju.
Nadležno ministrastvo „gluvo“ za probleme malih hidroelektrana
U osvrtu na probleme vezane za gradnju malih hidreleketrana (MHE ) navodi se, između ostalog, da Katastar malih hidroelektrana iz 1987. godine, na osnovu koga se predlažu lokacije za MHE u prostornim planovima lokalnih samouprava, nikada nije verifikovao nijedan organ Republike Srbije. Stoga je on, praktično, neobavezujući dokument, što potvrđuje niz strateških pravnih akata.
Pojedinosti o izradi novog Katastra malih hidroelektrana za koji je zadužena Radna grupa Ministarstva rudarstva i energetike su i dalje – nedostupne za javnost, dok je samo Ministarstvo ostalo nemo na apele civilnog sektora na dijalog u cilju obustavljanja planiranja i izgradnje MHE.
Pojedine lokalne samouprave su ispoljile razumevanje i volju za saranju, donevši Odluke o izmenama postojećih prostornih planova kojim bi se brisale lokacije za MHE. Tako su postupili Pirot, Svrljig, Bor, Paraćin, Užice, Požega i Arilje. U većini, ipak, odluke zasad nisu pratili procesi izmena planova.
Cena struje iz malih hidroelektrana do tri puta veća od tržišne
Koalicija 27 podseća na to da je krajem prošle godine prestala da važi Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja je motivisala investicije u MHE. Vlada Srbije tada nije odustala od izdavanja nadoknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, na osnovu kojih su oni 2018. inkasirali nešto manje od 25 miliona evra, odnosno polovinu od ukupno 52.7 miliona evra namenjenih za obnovljive izvore energije. Građani struju iz MHE plaćaju po ceni dva do tri puta većoj od tržišne.
Izveštajem se skreće pažnja na to da bi na dnevnom redu Vlade do kraja godine trebalo da se nađe Predlog izmena zakona o zaštiti prirode, koji bi mogao da obuhvati i zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Ministarstvo zaštite životne sredine je ostalim relevantnim ministarstvima poslalo zahtev za mišljenje o Predlogu izmena, ali sam nacrt nije dostupan javnosti.
U izveštaju se navode i detaljne informacije o upravljanju otpadom, hemikalijama, kvalitetu vode i klimatske promenama. Od svog nastanka 2014. godine, Koalicija 27 prati, sumira i ocenjuje najvažnije događaje, promene zakonodavstva i napredak Srbije u ispunjavanju zahteva Evropske unije iz oblasti ekologije, odnosno poglavlja 27.
U njen sastav ulaze Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe) i Svetska organizacija za prirodu Adria – Srbija (WWF Adria – Serbia).
Izvor: Mašina.rs