Dok s jedne strane deo novca iz budžeta ide za subvencije velikih privatnih investitora u Srbiji, u državi se nadaju prilivu budžetskih prihoda od novih privatizacija. Prva u planu je Petrohemija, a investitori su pokazali interesovanje za još pet velikih državnih firmi. Na spisku je još 70 preduzeća koja čekaju na rešavanje svoje sudbine.
U Skupštinu Srbije je stigao predlog budžeta za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara.
To je povećanje za 45 milijardi dinara u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu. Za šta je sve predviđen novac iz državne kase?
Budžetom su od 1. januara predviđene veće penzije, veći minimalac, ali i veće plate zaposlenih u zdravstvu i javnom sektoru.
„To podrazumeva 6,6 procenata povećanje plata, govorimo za plate zaposlenih u zdravstvu to je 5 procenata, kao i 3,5 za državne službenike prva tri meseca a nakon toga u punom kapacitetu od 5 procenata, povećanje penzija od 5,9 i na kraju minimalca od 6,6 procenata“, kaže za Prvu TV Aleksandra Tomić, predsednica skupštinskog odbora za finansije.
Subvencije za velike investitore
Ali to nije sve, jer su planirane i subvencije za privatna preduzeća, u iznosu od 14,9 milijardi dinara. Tačnije biće subvencionisano 10 firmi, među kojima su Fijat i Er Srbija.
„U sledećoj godini i na kraju ove godine, onoliko koliko smo bili u mogućnosti smo pomogli državni sektor. Naravno, da bi smanjili te negativne posledice, država mora da pomogne i određene sektore iz oblasti javnih preduzeća da bi jednostavno svela deficit na tri procenta, da bi ostavili inflaciju da miruje i da bi taj rast obezbedili od šest procenata“, kaže Tomićeva.
Da li će biti prihoda od novih privatizacija?
A u budžet bi mogao da stigne novac od privatizacije. Prva na spisku je Petrohemija, o čemu je prosle nedelje sa Gaspromnjeftom razgovarao predsednik Srbije. U toj firmi zaposleno je 1.320 ljudi, a predstvanici sindikata privatizaciju vide kao rešenje.
„Sve je urađeno da bi se ta privatizacija završila na pozitivan način. A to znači da Petrohemija posle privatizacije nastavi da radi“, kaže Milan Šušnjar iz Sindikata inženjera i tehničara UGS Nezavisnost.
U kom obliku i sa koliko zaposlenih – pokazaće vreme.
„Svi sindikati će se boriti da to bude dostojanstveno i za ljude koji će možda morati da odu, da li prirodnim odlivom ili zbog tehnološkog viška, a i da ljudi koji ostanu da rade budu dostojanstveno plaćeni i da njihov posao bude vrednovan kako treba“, kaže Branko Rašeta iz Sindikata „Pravda“.
Na rešavanje svoje sudbine čeka još 70 preduzeća
Osim za Petrohemiju, postoji interesovanje i za Simpo, Jumko, Lastu, Trajal i MSK iz Kikinde. U tim preduzećima su u prethodnom periodu aktivnosti oko ovog postupka najviše odmakle, te bi do kraja godine ili početkom naredne, za neke od njih mogao da se pokrene postupak promene vlasnika.
Pored ovih šest, još 70 preduzeća čeka na rešavanje svoj sudbine. Podaci Ministarstva privrede pokazuju da bi u proces privatizacije moglo bi da ide još oko 30 firmi, dok će se za preostalih 40, najverovatnije kupac tražiti iz stečaja.
Izvor: B92
Foto: Pixabay