Reciklirani tetrapak, plastika ili staklo samo su neki od ovdašnjih primera prerade otpada koji se pretvara u nove sirovine za različite industrije, ili još češće u potpuno nove, finalne proizvode. Iako u Srbiji još nema zakona koji bi kroz „zelene“ javne nabavke favorizovao proizvode sačinjene od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa, to nije obeshrabrilo pojedine firme da uđu u ovaj posao. Među njima ima veterana, ali i početnika, koji razvijaju svoje ideje u tehnološkim parkovima.
Flaša od deterdženta u „novom životu“ postaje izdržljiva podloga za parking, železničke šine se „ponovo rađaju“ kao luksuzni automobili, dok aluminijumske merdevine kada završe svoj radni vek postaju delovi za tankere za naftu. Ovo su samo „kap u moru“ punom primera kako u svetu izgleda cirkularna ekonomija na delu. Stvari koje se u svakodnevnom životu bacaju u smeće imaju potencijal da se uz pomoć savremene tehnologije, transformišu u potpuno nove.
Tako je, na primer, škotski inženjer Tobi Makartni tražeći rešenje za popravku oštećenih puteva napravio asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jači, trajniji i otporniji materijal. U Americi, u Arizoni, eksprimentisalo se sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija. Taj materijal je poput plastike sa ćelijama koje prave struju, pa je njihov cilj da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.
Stručnjaci tvrde da bi sav reciklažni materijal, osim onog koji se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva. Alternativne materijale poput pepela i šljake već dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci,.. Šljaka je nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje čelika i metala, i neizbežan je materijal koji nastaje u metalurškim procesima, i zato ima široku primenu u građevini. Upotrebom šljake smanjuje se emisija ugljen-dioksida, štedi energija i smanjuje otpad koji nastaje od materijala.
Jedinstvene ekološke ploče u domaćoj izradi
U Srbiji, za sada, još uvek nema zakona koji bi prepoznavao „zelene“ javne nabavke. U praksi to bi značilo favorizovanje proizvoda od reciklabilnih materijala, uz uštede prirodnih resursa. Ta činjenica ni malo nije obeshrabrila firme u našoj zemlji koje se bave proizvodnjom novih, ekološki podobnijih materijala, od otpada. Među njima ima veterana koji se ovim poslom bave duže od decenije, ali i startapova koji svoje poslovanje počinju iz tehnoloških parkova.
Jedna od takvih je i firma „Fragment“ iz Čačka, koja je trenutno u fazi razvoja funkcionalnog prototipa staklenih ploča za opremanje prostora. Te ploče se prave od otpadnog stakla koje se melje i meša sa cementom i odgovarajućim aditivima a potom suši, peče i polira. Na kraju se oblikuje u skladu sa dizajnerskim rešenjem. Da bi započeli proizvodnju čekaju setrifikat kojim se garantuje postojanost proizvoda. Plan im je da, za prvo vreme, nabavljaju staklo iz lokalne zajednice i od javnih preduzeća.
Pre osam godina, u Čačku, otvorena je prva fabrika ekoloških vodootpornih ploča od recikliranih materijala, „Feplo“. U proizvodnju je uloženo pola miliona evra, i posao dobilo 24 radnika. Ove ploče su 100 odsto ekološki proizvod jer se u postupku proizvodnje ne koriste nikakvi lepkovi, a 90 procenata materijala čine presovani delići recikliranog tetrapaka, dok se u malom procentu dodaje otpadna plastika.
„Mašine za proizvodnju ovih ploča konstruisali su inženjeri naše kompanije i ovakav proces proizvodnje je jedinstven u Srbiji i ovom delu Evrope. Ploče koje proizvodimo u našoj fabrici su vodootporne, za razliku od drugih pločastih materijala koji se trenutno koriste u građevinarstvu, poput OSB tabli. Postupak izrade je potpuno ekološki jer se ne koriste nikakvi lepkovi, a sirovina koju upotrebljavamo je do sada završavala na deponijama, otpadni tetrapak. Ove ploče ispunjavaju izuzetno visoke zahteve u pogledu postojanosti oblika, homogenosti i minimalnih izmena svojstava.“, kažu u „Feplu“.
Postupak proizvodnje ovih ploča počinje mlevenjem otpadnog tetrapaka. Nakon toga, ukoliko je materijal vlažan, prolazi kroz sušare odakle se ponovo vraća u silose. Iz silosa materijal ide na pokretne trake, koje pritiskaju valjci odakle materijal ulazi u sto, koji ima pet nivoa, gde se pretvara u table. Izmlevene table ulaze dalje u presu, gde se presuju na temperaturi od 170 stepeni. Pečenje traje 15 minuta, na koliko se i ponavlja svaki proces, i odakle izlaze gotove ploče koje idu na finalnu obradu, odnosno obrezivanje kako bi se dobile fine ivice. Spremne ploče stavljaju se u palete od po 100 komada.
Dnevno se u dve smene, u ovoj fabrici, proizvede 300 tabli, dok je mesečni kapacitet fabrike oko 80 paleta. Kako kažu, jedan kvadrat ploča, u zavisnosti od debljine, je za oko 20 procenata jeftiniji u odnosu na ponudu pločastih materijala na tržištu.
Mlin za mlevenje PET ambalaže
Jedan od „veterana“ u reciklaži u našoj zemlji je firma „Brzan plast“ iz Brzana, kod Batočine. Od 2001. godine ovom preduzeću osnovna delatnost postaje reciklaža otpadne amabalažne plastike i proizvodnja proizvoda raznih namena od dobijenog regranulata. Ovo preduzeće organizuje i sakupljanje, otkup, preradu, sečenje, pranje, sušenje i proizvodnju regranulata, kao i proizvodnju novih proizvoda za potrebe poljoprivrede, privrede ali i stanovništva. Danas rade u tri smene, i od početnih kapaciteta koji su bili od 10 do 30 kilograma za sat vremena, sada imaju dve fabrike, i proizvodnju od 1.500 tona folije na godišnjem nivou.
„Za potrebe posla mi smo konstruisali i proizveli mlin za mlevenje PET ambalaže, koji je po ceni znatno jeftiniji od mlinova za ove namene koji postoje u zemljama Evropske unije. Važna nam je i serijska proizvodnja ovog mlina, jer to predstavlja prvu fazu razrešavanja problema PET ambalaže na gradskim deponijama, a omogućava dobijanje izvoznog artikla za kojim postoji značajno interesovanje u zemljama EU kao i zemljama Dalekog Istoka“, objašnjavaju u „Brzan-plastu“.
Jedan od najvećih reciklera plastičnih boca u Srbiji je i firma „Greentech“ iz Novog Sada. Oni se od 2015. godine bave reciklažom otpadnog polietilena. Kapacitet prerade ove fabrike je 10.000 tona otpadne PET ambalaže i 3.000 tona otpadnog polietilena godišnje. Savremenom tehnologijom otpadnih PET boca u fabrici u Mladenovu proizvode se vruće oprene flekice. Finalizacijom procesa na nivou grupacije proizvode se poliestersko vlakno, poliesterska traka i PET granulat koji se dalje prodaju na tržište Evropske unije.
„Vrednost dosadašnje investicije je pet miliona evra, i trenutno zapošljavamo 150 radnika. Kapacitet naše fabrike u Mladenovu je 600 tona mesečno. Prosečna popunjenost kapaciteta je oko 50 procenata, tako da smo otvoreni za saradnju sa novim dobavljačima. Osim što se bavimo reciklažom, radimo i na edukaciji građana o značaju reciklaže u zaštiti životne sredine, kao i na promociji primarne selekcije otpada u domaćinstvu. Najveći broj edukativnih aktivnosti realizujemo u saradnji sa osnovnim i srednjim školama i dečjim vrtićima“, kažu u „Greentech“-u.
Proces proizvodnje izgleda tako što sakupljači prikupljaju PET boce i presuju ih u bale, kako bi se lakše transportovale do fabrike. Kada balirane boce stignu one se sortiraju po bojama, melju, peru i suše. Ovim postupkom dobija se nova sirovina „pet flex“, a njegovom daljom preradom poliestersko vlakno. Ono se koristi za izradu odeće, nameštaja, tepiha, punjenje dušeka i jastuka. Ima sve veću primenu kao geotekstilna podloga za puteve i deponije, ili za izolaciju u građevinarstvu. Drugi finalni proizvod ove fabrike u reciklaži PET ambalaže je poliesterska traka. Zbog svojih izuzetnih tehničkih karakteristika ova traka se koristi za vezivanje i osiguranje različitih pakovanja, kao što su palete, elementi u građevinarstvu, drvnoj industriji, metalurgiji…
Aleksandra Galić
Foto: Pixabay