Posle ponovnog uvođenja karantinskih mera u Evropi, ekonomisti predviđaju povratak evropske privrede u recesiju. Ovoga puta, pad privrede će biti nešto blaži nego proletos, ali već ima nagoveštaja da bi Evropa mogla biti najveći gubitnik pandemije u poređenju sa Kinom i SAD.
Nakon rekordnog rasta BDP-a u trećem tromesečju, Evropa rizikuje ponovno vraćanje u recesiju, jer stroge mere ograničenja usmerene na suzbijanje drugog talasa korona virusa brzo dovode do okončanja ionako krhkog oporavka, ukazuje CNN.
Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije porastao je za 12,1 odsto u periodu od jula do septembra, saopštila je nedavno agencija za statistiku Eurostat, dodajući da se u 19 zemalja koje koriste evro, BDP povećao za 12,7 odsto. Rast, koji je usledio nakon velikog pada u drugom tromesečju bio je najveći od 1995. No, ističe CNN, evropska ekonomija je i dalje za oko četiri odsto manja nego što je bila krajem septembra prošle godine.
U Francuskoj je već započeo „drugi pad“, nakon rekordnih 18,2 odsto porasta BDP-a u trećem tromesečju, a izgledi za značajan oporavak 2021. „naglo opadaju“, smatraju stručnjaci. Nemačka privreda porasla je za 8,2 odsto između jula i septembra, ali je za 4,2 odsto manja u odnosu na isti kvartal prošle godine. U Španiji, gdje je BDP u trećem tromesečju porastao za 16,7 odsto, ekonomija je za 8,7 odsto manja u odnosu na isto razdoblje 2019. godine, dok je u Italiji u trećem tromesečju ekonomija odskočila za 16,1 odsto, ali je za 4,7 odsto manja nego lani.
Slepe ulice Brisela
Na papiru, evropska ekonomija deluje kao da se izvlači iz krize, posebno nakon rekordnog rasta u trećem kvartalu. Ali slike iz Pariza, Madrida i Frankfurta pokazuju drugačije stanje. Kafići se zatvaraju, pozorišta otkazuju predstave, a gradske ulice ponovo izgledaju kao u martu, piše Njujork tajms, ističući kako merama zatvaranja Evropa rizikuje novi ekonomski pad.
Dok vlasti u Evropskoj uniji očajnički žele da spreče porast broja zaraženih, istovremeno ulažu napore u pronalaženju načina za podršku nezaposlenim radnicima, kako bi sprečile bankrot restorana i drugih firmi. EU je obećala 750 milijardi evra pomoći i nedavno je prodala obveznice kako bi pomogla u plaćanju programa podrške. Ali, dodaje list, zbog „politički slepe ulice u Briselu“, novac tek treba da dođe do ljudi i firmi kojima je potreban.
Nove mere ograničenja koje uvode zemlje širom Evrope pokrenule su niz novih prognoza ekonomskog rasta koje su uglavnom lošije u odnosu na ranija predviđanja, ističe Fajnenšl tajms. List navodi kako se sada očekuje da će se ekonomija evrozone u poslednjem kvartalu ove godine smanjiti za 2,3 odsto.
Uprkos porastu slučajeva zaraze, dodaje Fajnenšl tajms, nove mere uvedene širom Evrope su manje stroge od onih izrečenih u proleće, dok su firme bolje pripremljene da se nose s poremećajima. To znači da ekonomisti očekuju da će novi ekonomski pad ipak biti blaži nego proletos, naglašava FT i dodaje kako je u prvoj polovini godine privredna proizvodnja evrozone pala za 15 odsto.
Zaostatak za Kinom i SAD
Iako se očekuje da ekonomski pad evrozone neće biti toliko dubok kao u aprilu, trenutne prognoze ukazuju da bi Evropa vremenom mogla postati jedan od najslabijih delova svetske ekonomije i u zaostatku za SAD i Azijom, ocenjuje Volstrit džurnal. Kina se već vratila na nivo pre pandemije, SAD je za 3,5 odsto ispod tog praga, dok evrozona zaostaje s 3,7 odsto.
Barkliz risrč procenjuje da će se američka ekonomija verovatno vratiti na nivo od pre pandemije u poslednjim mesecima sledeće godine, dok će velike evropske privrede morati da pričekaju do 2023. godine. „Možda je prerano Evropu nazvati glavnim gubitnikom ove Kovid krize, ali za sada izgleda da će četvrti kvartal biti gori za Evropu“, rekao je Kristijan Keler, glavni ekonomista iz Barkliza.
Izvor: Slobodna Evropa
Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay