Srbija ima umetnika, autora, novinara i lingvista po glavi stanovnika tek neznatno manje od proseka Evropske unije. Prema ovom pokazatelju nalazimo se ispred Grčke i Italije, kolevki kulture i civilizacije. Kako je to moguće? Moguće je, naravno, ako se u tabloidima bave najfinijom kulturom, kao što je to slučaj u Srbiji.
Srbija je zemlja u kojoj se izuzetno poštuju umetnici. Kultura u Srbiji je na najvišem nivou.
Malo je zemalja u svetu gde ljudi prvo kada se probude pogledaju repertoar u pozorištima, zatim koji se umetnički filmovi prikazuju u tržnim centrima, pa kada se spokojno popije prva jutarnja kafa, čitaju se probrana dela pisaca dobitnika Nobelove nagrade.
I sve to pre nego što se krene na posao. Sve je moguće kad se najfinijom kulturom bave tabliodi, kao u Srbiji
Ako ne verujete, evo šta kaže Eurostat. Statistika, doduše, zbirno broji umetnike, autore, novinare i lingviste. Ovo je čudan skup profesija jer kako mogu biti u istoj vreći filmski režiser i tabloidni novinar? Moguće je, naravno, ako se u tabloidima bave najfinijom kulturom, kao što je to slučaj u Srbiji, a čast novinarske profesije i lični ugled su najviše vrednosti novinara.
U Evropskoj uniji je broj zaposlenih u posmatranim delatnostima povećan za 16% u prethodnih osam godina, i hleb od umetnosti, novinarstva i lingvistike prima ukupno 1,7 miliona zaposlenih, odnosno 235 hiljada ljudi više nego davne 2011. godine.
Evropska unija ima 3,8 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,7 umetnika na 1.000 zaposlenih. Udeo umetnika je izuzetno mali, jer se radi o odabranim licima.
Primer da statistika ne mora da odražava realnost
U slučaju kada se radi o maloj zemlji, mereno brojem stanovnika, odstupanja u godišnjim podacima mogu biti ogromna, i ne moraju da budu odraz realnih kretanja u zaposlenosti. Na primer, u Crnoj Gori, smanjen je broj zaposlenih u ovim delatnostima sa 2,4 hilajde u 2018. na 1,8 hiljada u 2019. godini.
Malo je verovatno da je četvrtina umetnika, novinara i lingvista ostala bez posla, posebno u svetlu evropskih i NATO integracija Crne Gore, gde je neophodno imati sve više prevodilaca. Ukoliko se crnogorski jezik objedini sa hrvatskim i bošnjačkim, problemi sa nedostatkom prevodilaca biće prevaziđeni. Ali, odlutaše misli moje.
U Srbiji više umetnika nego u kolevkama civilizacije
U Srbiji je procenjeno da ima 23,6 hiljada zaposlenih u ovim kreativnim delatnostima, što je za 6,1 manje nego 2014. Ipak, i dalje smo tek neznato ispod proseka EU, sa 3,4 umetnika na 1.000 stanovnika i 8,5 umetnika na 1.000 zaposlenih. Ali, kvalitet naših novinara i ostalih slobodnih umetnika daleko prevazilazi evropske standarde i kvantitet je ovde manje važan.
No, kada već govorimo o kvantitetu, treba naglasiti da imamo veći broj umetnika na hioljadu stanovnika od Grčke i Italije, koje su kolevke kulture i civilizacije.
Standard naših umetnika, novinara i lingvista, pretpostavljam, je na daleko višem nivo od prosečnog u Evropi, kako i dolikuje.
Izvor: Miroslav Zdravković, makroekonomija.org
Foto: Pixabay