Bogate zemlje su rezervisale devet milijardi od ukupno 12 milijardi doza zapadnih vakcina protiv korone, pa siromašnim državama preostaju uglavnom kineske, eventualno ruske. Ako se ima u vidu da najviše znamo o tzv. zapadnim vakcinama, te da se njima u velikom delu sveta najviše i veruje, ovo je još jedan dokaz da jednakost i opšte blagostanje nisu baš najveći prioriteti slobodnog tržišta.
Krajem oktobra predsednik Aleksandar Vučić obećao je da će u Srbiju do marta stići 350.000 doza Fajzerovih vakcina. U decembru je stiglo manje od 5.000 doza, a koliko će stići u naredna tri meseca još uvek ne znamo. Saznali smo jedino da je ceo svet u trci za ovom vakcinom i da je konkurencija veoma jaka.
Malo smo preciznije o ovoj trci obavešteni pre neki dan – premijerka Ana Brnabić izjavila je da će Srbija ipak najveći broj vakcina naručiti iz Kine. U pitanju su vakcine kompanije Sinofarm.
Da li postoji problem sa kineskom vakcinom?
Deo javnog mnjenja više veruje tzv. zapadnim vakcinama, pre svega Fajzerovoj i Moderninoj, jer se one, po mišljenju javnosti, podvrgavaju ozbiljnijim testiranjima, a njihovi proizvođači posluju značajno transparentnije. I zaista, dok o zapadnim vakcinama znamo i najsitnije detalje, o kineskim su objavljeni parcijalni naučni nalazi u medicinskim žurnalima, ali još uvek se ne zna kako su pronalaženi dobrovoljci za testiranje i koliko su ozbiljno praćeni u cilju otkrivanja nuspojava.
Inače, trenutno se vakcine šest kineskih kompanija nalaze u završnim fazama testiranja. Vlasti ove zemlje su najavile da će naredne godine te kompanije biti u mogućnosti da proizvedu milijardu doza vakcina.
Zapadni mediji međutim podsećaju da je Kina u poslednjih nekoliko godina imala više skandala vezanih za vakcine, a posebno za njihovu isporuku. Među nekoliko takvih primera izdvajaju Institut za biološke proizvode u Vuhanu, podružnicu Sinofarma, koji se 2018. našao u centru skandala budući da je proizveo stotine hiljada neefikasnih vakcina zbog loše proizvodne opreme. Osim toga, u 2016. godini je dva miliona doza vakcina za decu prodavano uprkos saznanju da je bilo nepropisno skladišteno. O tome su čak pisali i kineski mediji. Posle ovih skandala, palo je poverenje u vakcine u ovoj zemlji.
Lekari pak podsećaju da je Kina u protekloj deceniji razvila niz uspešnih vakcina i tako sprečila širenje morbila i hepatitisa, kao i da je radila sa poznatim međunarodnim organizacijama poput SZO i Gejtsove fondacije na konstantnom unapređenju farmaceutske industrije i poštovanja međunarodnih standarda u ovoj oblasti. Šta više, u 2017. i 2019. godini je pooštrila propise o skladištenju vakcina, uvodeći češće inspekcije i veće kazne za nepropisno čuvanje istih.
Ko kupuje kineske vakcine?
Da li će kineske vakcine protiv korone biti efikasne i bezbedne, to za sada niko ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ali činjenica je da su one, kakve god bile, nekima jedina opcija.
Naime, zemlje koje nemaju taj “luksuz” da mogu slobodno da se nadmeću za zapadne vakcine, već su pristupile odobravanju kineskih. Prošle nedelje je Bahrein postao druga zemlja koja ih je odobrila, sledeći primer Ujedinjenih Arapskih Emirata. Navodno i Maroko planira da narednog meseca započne sa masovnom imunizacijom kineskim vakcinama. One bi takođe uskoro mogle biti odobrene i u Turskoj, Indoneziji i Brazilu, gde su sada u fazi testiranja, kao i u Rusiji (koja ima i svoju vakcinu), Egiptu i Meksiku.
I u Srbiji.
Izvor: CNBC
Foto: Dimhou, Pixabay