Najveća prednost „Fajzer“ vakcine koja prva stiže u Srbiju je to što je ceo tok stvaranja antitela mnogo brži i jednostavniji nego kod klasičnih vakcina. Pored toga, ova nova vrsta vakcine, takozvana RNK vakcina, je daleko prilagodljivija u suzbijanju izazivača bolesti koji se brzo razvijaju, kao što je slučaj sa aktuelnim korona virusom. Proizvođači tvrde da je finalno testiranje potvrdilo efikasnost vakcine od preko 95 odsto. Ali njena najveća mana je otežan transport i čuvanje, jer je veoma osetljiva na promene spoljne temperature.
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da će prve doze vakcine kompanije „Fajzer“ stići u Srbiju u ponedeljak ili utorak, odnosno 21. ili 22. decembra. U prvoj tranši biće dostupno nešto manje od 5.000 doza, a primiće ih korisnici staračkih domova, objavljeno je na sajtu Vlade Srbije.
Lončar je naveo da je uvozna dozvola za vakcine kompanija Fajzer („Pfizer“) i „Biontek“ („BioNTech“) izdata 17. decembra u Agenciji za lekove i medicinska sredstva i da prve doze stižu do kraja godine.
On je izrazio nadu da će dozvolu dobiti i drugi proizvođači, te da će građani Srbije imati mogućnost da izaberu vakcinu, uz napomenu da će vakcinacija biti besplatna.
Potpuno nova vrsta vakcine
Vakcina „Fajzer“ je, kao i ona koju je razvila američka farmaceutska kompajija „Moderna“, potpuno nova vrsta vakcine, takozvana „RNK“ vakcina. U slučaju klasičnih vakcina, u organizam se ubrizgava ceo antigen, suopstanca koja stvara antitela na određeni virus, kako bi se obezbedila reakcija odbrambenog sisema. Kod RNK vakcine, unosi se samo prenosilac „recepta za proizvodnju antigena“, koji bi ljudski organizam trebalo sam da uspostavi.
Pošto se ubrizgava ispod kože, RNK ulazi u ćelije našeg tela koje koriste „recept“ i stvaraju određene belančevine antigena virusa. Posle toga, mehanizam postaje sličan mehanizmu klasičnih vakcina: antigen se pojavljuje na površini ćelija, imuni sistem ga prepoznaje i pokreće se mehanizam stvaranja antitela za borbu protiv virusa. Kada su antitela jednom stvorena i zapamćena, organizam će ubuduće prepoznavati antitela pravog virusa.
Glavne prednosti
Kao glavne prednost ove vakcine navodi se to što je ceo tok stvaranja antitela mnogo brži i jednostavniji nego kod klasičnih vakcina. Pored toga, RNK vakcine su daleko prilagodljivije u suzbijanju izazivača bolesti koji se brzo razvijaju. Tako, na primer, vakcine protiv gripa moraju svake godine da se iznova prilagođavaju određenim vrstama virusa koji će najverovatnije, ali ne i sigurno, izazvati bolest tokom zime.
Za proizvodnju vakcine protiv gripa, u proseku je potrebno pet do šest meseci, dok RNK vakcine mogu da se proizvedu za manje od dva meseca, i to znatno jeftinije.
Najveći nedostatak
Šta su, međutim, mane? Najveći nedostatak je to što je RNK materijal, u obliku u kome je pogodan za vakcinu, nepostojan i brzo se raspada. Zato „Fajzerove“ vakcine, a isto važi i za one koje je razvila „Moderna“, mogu da izgube delotvornost ako se previše smrznu ili zagreju. Izuzetna osetljivost na promenu spoljne temperature otežava njihov prenos i čuvanje, odnosno ove vakcine zahtevaju tehnički složeniji sistem transporta i skladištenja.
„Fajzerovoj“ vakcini je potrebno veoma haldno skladištenje, na oko -75 stepeni Celzijusa, dok u frižideru može da se čuva svega oko pet dana.
Efikasna, ali se ne zna koliko imunitet traje
Američka kompanija „Fajzer“ i njen nemački partner „Biontek“, objavili su pre mesec dana da je finalna analiza pokazala kako je njihova vakcina protiv korona virusa efikasna više od 95 odsto.
Vakcina je, prema rečima perdstavnika ove dve kompanije, bezbedna i za osobe koji su već imali Covid-19. Međutim, još se ne zna koji nivo imuniteta se dobija posle vakcinisanja, ni koliko on traje, odnosno koliko često je potrebno da se ljudi vakcinišu.
Foto: HeungSoon, Pixabay