Prema najnovijim ekonomskim prognozama Evropske komisije, Srbija će u 2020. godini ostvariti najmanji pad BDP-a u odnosu na sve države članice EU i zemlje regiona Zapadnog Balkana. Predviđeni pad za našu zemlju do kraja 2020. godine je 1,8 procenata, što je poboljšanje u odnosu na prolećnu prognozu, a za 2021. Komisija za Srbiju predviđa rast od 4,8 procenata BDP, dok se u 2022. godini očekuje rast od 3,8 odsto BDP.
Svoje prognoze poboljšao je i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji sada kaže da bi Srbija 2020. godinu trebalo da završi sa padom privrede od minus 1,5 odsto, a ne minus 2,5 procenata, kako je predvideo u izveštaju objavljenom ranije.
Ovi rezultati su znatno bolji od vodećih evropskih privreda, pa i od najjače evropske ekonomije – Nemačke, kojoj Evropska komisija predviđa pad od 5,6 odsto, a MMF minus od 6 procenata.
Kako je moguće da se srpska ekonomija pokazala otpornijom na korona krizu od nemačke, francuske ili švajcarske privrede i šta zapravo stoji iza procena vodećih međunarodnih institucija da će Srbija iz pandemije izaći sa daleko manjim padom nego mnoge razvijene evropske zemlje? Ukratko, odgovor se krije u četiri razloga.
Analize govore da su najbitniji faktori zbog kojih udarac korona krize u Srbiji na kraju neće biti toliko jak upravo oni zbog kojih naša ekonomija trenutno nije jača.
Na primer, činjenica da se ne oslanjamo previše na turistički sektor, poput Grčke, Hrvatske ili Cne Gore hde je zbog udara na turizam svaki treći radnik ostao bez posla, zatim podatak da poljoprivreda čini značajan deo srpskog BDP-a, te da nismo toliko izvozno otvoreni poput mnogih zapadnih zemalja i da imamo standard kakav imamo, odgovor je na pitanje koje se ovih dana često postavlja među građanima kada čuju da ćemo kroz koronu proći bolje mnogih razvijenih ekonomija Evrope.
Nizak udeo turizma u BDP
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da je jedan od faktora zbog kojih bi srpska privreda mogla da prođe bolje od drugih bolja polazna osnova, u smislu uravnoteženije ekonomije i aktivnije ekonomske politike. On navodi da smo u ovu krizu ušli sa suficitom i pristojnim nivoom zaduženosti, kao i niskim udelom kratkoročnog duga, ali kaže da ima još toga.
Recimo, Nikolić smatra da je značajan faktor koji utiče na otpornost srpske ekonomije u korona krizi struktura naše privrede koja se, za razliku od nekih razvijenijih zemalja koje će biti značajno pogođene krizom, ne oslanja toliko na uslužno-servisni sektor.
“Turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo nisu toliko zastupljeni u našoj ekonomiji, pa čak i šire shvaćene usluge poput kreativnih industrija ili zabave. Sve to je jako izraženo u zapadnim ekonomijama. Posebno je tu bitan turizam, koji je jako značajan u Hrvatskoj, Grčkoj, ostalim mediteranskim zemljama, gde taj pad neće moći da se nadoknadi i veliko je pitanje kada će se oporaviti. Mislim da će pretrpeti značajne strukturne promene”, smatra naš sagovornik.
Veće učešće poljoprivrede od EU
Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP-u Srbije tokom poslednjih godina kreće se između 6 i 7 procenata, što je duplo više nego u nekim novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visokoproduktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska, učestvuje sa manje od 2 procenta u BDP-u. To je jedan od faktora koji utiče na očekivano kretanje naše privrede, jer je ova grana, koja više zavisi od vremenskih prilika nego od globalne ekonomije, jedan od pluseva u našem krajnjem bilansu.
Manja ekonomska otvorenost
Prema podacima Svetske banke, nivo ekonomske otvorenosti, koji se meri vrednošću spoljne trgovine u BDP-u, u Srbiji je prethodnih godina bio nešto niži od evropskog proseka. Ipak, kako navodi Ivan Nikolić, Srbija možda nije u samom evropskom vrhu po otvorenosti ekonomije, ali naša pozicija nije zanemarljiva.
“Malo je ekonomija u Evropi koje su otvorenije, odnosno malo onih koje u robnoj razmeni imaju veći udeo izvoza od Srbije. Tu su se stvari bitno promenile u odnosu na period pre 2012. godine. Izvoz robe i usluga je više nego udvostručen i sada čini više od 50 odsto našeg BDP-a. Veći udeo imaju možda Češka i Slovenija”, ističe Nikolić.
Životni standard
Ekonomski rezultati poslednjih godina pokazuju pozitivan smer srpske privrede, životni standar naših građana raste, svake godine država povećava i penzije i plate u javnom sektoru, smanjuje se nezaposlenost…ali životni standard građana ipak još uvek nije na nivou razvijenih zemalja Zapadne Evrope. Ovo je još jedan od razloga zbog kojih ćemo kroz korona krizu možda proći sa manje ogrebotina od ekonomija evrozone.
Ponovo minus u evrozoni
Nakon što je niz vlada u Evropi početkom novembra pojačao epidemiološke mere, pa su se neke zemlje praktično vratile modifikovanim lockdown politikama, grupa 18 uglednih evropskih ekonomista prognozirala je evrozoni pad ekonomija u četvrtom kvartalu od -2,3 odsto. Time će biti prekinut period snažnog privrednog oporavka evrozone nakon recesije izazvane pandemijom.
Posmatrajući region, Crna Gora se recimo, suočila sa istorijskim padom bruto domaćeg proizvoda od 20,2 odsto, što je treći najdublji pad neke ekonomije u Evropi u drugom kvartalu. Procena odlazeće vlade bila je da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, a sada je izvesno da će pad biti daleko veći.
Ministar finansija Hrvatske izneo je predviđanje da bi ta zemlja nivo BDP iz 2019. mogla da dostigne početkom 2023.
Izvor: Bizinfo