Ulaganja domaćinstva u solaranu energiju radi sopstvene potrošnje u proseku iznose 700 evra po kilovatu instaliranog kapaciteta, a za preduzeća između 600 i 650 evra. U oba slučaja, ulaganja se najčešće mogu isplatiti za šest do osam godina. Domaće firme u poljoprivrednom sektoru i prehrambenoj industriji trenutno su u najboljem položaju u Srbiji kada je reč o koristi od postavljanja solarnih panela.
Ako domaćinstvo ili preduzeće u Srbiji odluče da instaliraju solarne panele i počnu da proizvode električnu energiju za sopstvenu potrošnju – to nije nemoguća misija. U suštini je prilično jednostavno, tvrde stručnjaci. Nešto je složeniji postupak kada potrošač želi da proda električnu energiju proizvedenu na ovaj način. Ali ni to nije neizvodljivo.
Solarna energija se decenijama koristi za grejanje vode, ali je u proizvodnji električne energije postala zanimljiva tek u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući opadanju troškova solarne tehnologije. Cena ugradnje solarnih panela i prateće opreme je opala za oko 90% u poslednjih deset godina.
Iako se naša država nije potrudila da reguliše ovu oblast ili pruži finansijsku podršku građanima i preduzećima za solarne projekte, kao što je to slučaj u mnogim evropskim državama, prednost Srbije je u tome što ima veći broj sunčanih sati nego većina zemalja u Evropi.
Nemačka, na primer, proizvodi oko 1.000 kWh električne energije po 1 kW instaliranih solarnih panela, dok je taj broj u Srbiji između 1.200 kWh i 1.400 kWh po 1 kW instaliranog solarnog kapaciteta.
Dve glavne opcije za fizička i pravna lica
Domaćinstva i preduzeća koja žele da instaliraju solarne panele, prvo bi trebalo da znaju razliku između dve glavne opcije koje važe i za fizička i za pravna lica.
Prva opcija je da solarni elektroenergetski sistem proizvodi energiju koja se troši samo u domaćinstvu ili u firmi. Ovde postoje dve mogućnosti: sistem sa baterijom za skladištenje energije i sistem bez skladišta.
Druga opcija uključuje mogućnost prodaje elektrečne energije koju domaćinstvo ili firma ne potroši za sopstvene potrebe, tako što se taj višak uključuje u mrežu Elektroprivrede Srbije (EPS).
Proizvodnja za sopstvene potrebe
Prva opcija, odnosno proizvodnja za sopstvene potrebe podrazumeva fotonaponski sistem sa hibridnim pretvaračem sa baterijama, koji nije povezan na mrežu EPS-a. Količina proizvedene električne energije može se potrošiti, dok se viškovi mogu skladištiti u baterijama.
Ako solarni paneli ne generišu dovoljno energije, a baterije su prazne, tada se sistem prebacuje na EPS mrežu, osiguravajući nesmetano napajanje. Ova vrsta sistema je sposobna da obezbedi električnu energiju čak i tokom nestanka mreže.
Ova vrsta solarne elektrane idealna je za vlasnike objekata koji nisu povezani na mrežu EPS-a, jer im može obezbediti snabdevanje energijom.
Ekonomska isplativost za fizička lica
Pojedinci koji se odluče za takve sisteme obično instaliraju između 2 kW i 15 kW, jer veći kapaciteti nisu ekonomski isplativi zbog visokih troškova većih baterija. S obzirom da takvi sistemi nisu povezani na mrežu, proizvođaći zakonski nisu dužni da pribave dozvolu, u skladu sa članom 144 Zakona o planiranju i izgradnji.
Stvari se komplikuju ako pojedinac ne želi da ima baterije. U tom slučaju fotonaponski sistem mora biti sinhronizovan sa mrežom EPS-a i potrebne su određene dozvole.
Pojedinačni potrošač koji instalira PV sistem treba da uloži u proseku 700 evra po kW instaliranog kapaciteta.
Kombinovanje potrošnje i prodaje
Druga opcija za pojedince je kombinovanje proizvodnje, potrošnje i prodaje, ali ovaj proces je prilično dug i složen. Država tek treba da reguliše ovaj segment kako bi pojedincima olakšala odabir za ovu vrstu sistema.
Pojedinačni potrošač koji instalira fotonaponski sistem treba da uloži nekoliko hiljada evra, ili u proseku 700 evra po kW instalirane snage. Investicija se isplati za šest do osam godina, a ako nisu instalirane baterije, trošak je 500 evra niži.
Uslovi za preduzeća
Kada je reč o preduzećima, oni se najčešće odlučuju za solarne elektrane koje su povezane ili sinhronizovane na mrežu EPS. Firme obično instaliraju solarne sisteme snage između 20 kW i 150 kW. Takvi sistemi mogu osigurati proizvodnju i potrošnju, kao i prodaju, iako prodaja zahteva dodatni period za pribavljanje dozvole od oko godinu dana.
Za kapacitete veće od 160 kW, preduzeća moraju da ispunjavaju određene tehničke uslove koje definiše operator distributivnog sistema (ODS) – EPS Distribucija . Uopšteno govoreći, ovo se odnosi na ugradnju opreme koja je operatoru potrebna da bi mogao daljinski isključiti elektranu, u slučaju nepredviđenih okolnosti. Takva oprema povećava investiciju, čineći je manje isplativom za elektrane snage između 160 kW i 300 kW.
Isplativost investicije za preduzeća
Iz tog razloga, preduzeća koja troše velike količine energije odlučuju se za elektrane snage do 160 kW ili preko 500 kW (do 2 MW).
Troškovi instaliranja krovnog solarnog sistema za preduzeća iznose oko 650 evra po 1 kW instalirane snage za elektrane veće od 30 kW i 600 evra po 1 kW za one čiji kapacitet prelazi 100 kW.
Kompanije mogu očekivati da će se njihova ulaganja u solarne sisteme između 30 kW i 150 kW isplatiti za šest do osam godina, dok ona koja prelaze 500 kW mogu se isplatiti za pet godina.
Postupak do početka proizvodnje energije
Ako fizička ili pravna lica samo nameravaju da proizvode i troše sopstvenu električnu energiju, kao i da energiju skladište u baterijama, onda je za ceo postupak potrebno između tri i šest nedelja dok sistem ne počne da proizvodi električnu energiju.
Međutim, ako fizička ili pravna lica žele da prodaju viškove električne energije, tada moraju da dobiju lokacijsku dozvolu, građevinsku dozvolu i odobrenje za povezivanje sistema na distributivnu mrežu. Kada je reč o fizičkim licima, ona moraju i da postanu članovi energetske zadruge da bi mogla da prodaju električnu energiju.
Preduzeća mogu prodati svoj višak u mrežu putem ugovora o kupovini električne energije, potpisanog sa privatnom firmom za snabdevanje električnom energijom.
Domaće firme u poljoprivrednom sektoru i prehrambenoj industriji trenutno su u najboljem položaju u Srbiji kada je reč o koristi od postavljanja solarnih panela. U svrhu smanjenja troškova navodnjavanja i električne energije, ove kompanije mogu dobiti povraćaj do 60 odsto ulaganja u solarne panele u okviru IPARD programa. Fond za razvoj takođe obezbeđuje finansiranje i povraćaj sredstava od 15 do 20 odsto investicije.
Izvor: balkangreenenergynews.com
Foto: MariaGodfrida, Pixabay