Čovečanstvo ne tone samo figurativno, nego i doslovno. Uporedo sa podizanjem nivoa mora, sleže se zemlja pod teretom velikih gradova, posebno zbog eksploatacije podzemnih voda. Najnovije istraživanje upozorava da bi čak 22 odsto velikih gradova u svetu moglo da se nađe „u podrumu“ već do kraja ove decenije.
Ljudi su doslovno postali preteški za planetu. Najnovija studija objavljena u časopisu „Science“ upozorava da zemlja popušta pod našim nogama, odnosno da je sve uočljivije spuštanje zemljine površine.
U studiji se navodi da će u naredne dve decenije potonuti čak 12 miliona kvadratnih kilometara zemljine površine, te da su ugroženi stanovnici svakog petog velikog grada u svetu.
Potopiće nas iscrpljivanje podzemnih voda
Istražujući razloge za sleganje zemlje, naučnici su utvrdili da je veliki deo uzrokovan ljudskim aktivnostima koje imaju za cilj eksploataciju nafte, prirodnog gasa, ali i podzemnih voda.
Naime, tokom sledeće decenije, zbog globalnog rasta stanovništva i ekonomskih aktivnosti povećavaće će se i potražnja za podzemnim vodama. Postojeće zalihe će se sve više iscrpljivati, a kad se situacija pogorša sušom, to će povećati sleganje zemljišta i prouzrokovati dalje štetne uticaje, navodi se u studiji.
Istraživači su otkrili da je ekslopatacija podzemnih voda već izazvala ozbiljno potonuće zemljine površine na najmanje 200 lokacija u 34 zemlje u prošlom veku. Takođe, utvrđeno je da se veliki broj gradova nalazi na područjima kojima preti sleganje tla.
Džakarta, nesrećni rekorder
Od ukupno 7.343 velika grada u svetu koji se nalaze u potencijalnim područjima sleganja, do kraja decenije bi moglo potonuti 1.596 većih gradova, odnosno oko 22 odsto.
Prema studiji „Gradovi koji tonu“ dr. Ketrin Kramer, od svih velikih gradova na svetu najbrže tone Džakarta. Ovaj indonežanski velegrad tone neverovatnih 25 centimetara godišnje i do sada je voda zahvatila 40 odsto njegove površine.
Kineski Šangaj stalno tone približno centimetar godišnje, a glavni uzrok sleganja zemlje je upravo eksploatacija podzemnih voda. Situacija je bila i gora, jer je pre donošenja strogih mera prilikom izdavanja dozvola za bušenje bunara, grad tonuo i devet centimetara godišnje. Problem je i nestanak taloga koji bi prirodno štitio grad, jer se rečni sedimenti koriste kao građevinski materijal.
Meksiko Siti već potonuo deset metara
Pojedini delovi Mekisko Sitija tonu i 38 centimetara godišnje, a u poslednjih šest decenija grad je potonuo gotovo deset metara. Dva glavna uzroka za „spuštanje grada u podrum“ su eksloatacija podzemnih voda i činjenica da je ceo grad podignut na isušenom jezeru unutar starog vulkanskog kratera.
Bangkok tone dva centimetra godišnje, a ceo grad bi mogao da završi pod vodom do 2030. godine. U pokušaju da se ovaj proces zaustavi, tajlandske vlasti su smanjile stopu eksploatacije podzemnih voda, a u podzemlje se ubrizgavaju ogromne količine vode.
Na „popisu“ velikih gradova kojima preti potop nalazi se i nigerijski Lagos, sagrađen na grupi ostrva, ali i London, Venecija, Njujork…
Čovečanstvo na pučini
Među njaugroženijim gradovima je i Daka. Ovaj višemilionski grad u Bangladešu tone pod sopstvenom težinom, u proseku 1,5 centimetar godišnje, što zbog pomeranja tektonskih ploča, što zbog crpljenja podzemnih voda, ali i zbog porasta nivoa mora.
Bengalski zaliv, naime, raste desetak puta više od globalnog proseka, zbog čega su milioni ljudi iz priobalnih naselja pobegli u gradske slamove. Njima je, pak, potrebna pitka voda, što onda dodatno iscrpljuje zalihe podzemnih voda ispod grada.
U izveštaju objavljenom u časopisu „Science“, ističe se da državne i gradske vlasti moraju veoma ozbiljno da shvate alarmantne podatke o sleganju tla, koje je sve izraženije jer se u većini zemlja ne čini ništa kako bi se taj proces makar usporio. A imajući u vidu da uporedo za potonućem zemljine površine raste i nivo mora, uskoro bismo se svi mogli naći na putu bez povratka, kao u brodu na pučini u koji prodire voda, upozoravaju istraživači.