Pandemija nije podjednako pogodila sve izvoznike, pa stručnjaci smatraju da bi ove godine država trebalo da pomogne one izvozne sektore kojima je najteže. Izvoznici, iako u različitim situacijama, saglasni su da su povoljni krediti važniji za opstanak poslovanja nego pomoć za minimalne zarade radnika.
U većem broju proizvodnih firmi u Srbiji, početkom ove godine poslodavci su radnike počeli da šalju na prisilne godišnje odmore usled smanjene prodaje izazvane pandemijom korona virusa, pre svega na inostranom tržištu. Uveravaju ih da će se brzo vratiti na posao jer očekuju dodatnu pomoć države, koju najavljuju predstavnici vlasti, iako ona nije planirana ovogodišnjim budžetom.
Kao što ni svi privredni sektori nisu jednako bili pogođeni pandemijom, tako se posledice krize nisu u istoj meri odrazile ni na sve izvoznike, pa bi, stoga, i pomoć trebalo da bude selektivna. Zvanična statistika pokazuje da su prošle godine dobro prošli neki izvoznici, dok su drugima mnoga tržišta bila zatvorena.
Na vrhu liste izvoznih proizvoda bile su električne mašine i aparati, zatim voće i povrće, žitarice, pogonske mašine i proizvodi od kaučuka. Među onima koji su najlošije prošli su proizvođači obuće, odeće, nameštaja, ali i mesa i mesnih prerađevina.
Uravnilovka je loša mera
Vlada Srbije bi, po oceni profesora Više strukovne škole za preduzetništvo u Beogradu Zorana Ristića, trebalo da dobro prouči prošlogodišnje poslovne rezultate svakog sektora, pre nego odluči kome će i na koji način pomoći ove godine da ublaži posledice pandemije.
„Najveći posao je na ministarstvima privrede i finansija da naprave dobru analizu, jer ova kriza izazvana pandemijom ne pogađa sve firme na isti način i ne bi trebalo da svi dobiju istu pomoć, kao što je to bilo prošle godine. I među izvoznicima ima onih koji ni sada nemaju smetnji da robu dostavljaju do ugovorenog kupca, a ima i onih koji su izgubili kupce jer su zemlje u koje su izvozili robu pod ključem, poput Nemačke koja je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner“, rekao je Ristić za „Biznis i finansije“.
Za sada nema potvrda da se rade takve analize, a ministar finansija Siniša Mali obećava pomoć u vidu minimalaca svim malim i srednjim firmama, pa možda čak i velikim, ali i svim penzionerima i nezaposlenima, iako je takva, neselektivna mera kojoj je Vlada pribegla prošle godine, bila najviše kritikovana.
Važni i uslovi za refinansiranje kredita
Jedan od izvoznika koji priznaje da mu ne treba pomoć države da bi isplatio bar minimalne zarade zaposlenima je Jovan Janković, vlasnik firme „InterCrown-Janković“ iz Nove Pazove, koja se bavi izradom plastične robe.
„Moja firma na sreću prošle godine nije smanjila izvoz. Za to smo morali da uložimo više rada, da se preorjetnišemo na druga tržišta, ali isplatilo se i nije nam bila potrebna nikakva pomoć države. Uspeli smo da ostvarimo dobar izvozni posao u Emiratima, prodaju plastičnih ramova za registarske tablice sa reklamama firmi, i mogli smo redovno da isplaćujemo plate za 36 zaposlenih. Nadamo se da će tako biti i ove godine. Ukoliko nam država ponudi novac za minimalne zarade opet ćemo odbiti, ali smo zainteresovani za povoljne kredite“, kaže Janković za „Biznis i finansije“.
Smatra da su za firmu poput njegove povoljni krediti koji su sa kamatom od jedan do 1,5 odsto, umesto sadašnje stope od dva do tri odsto.
„Takođe, privrednicima bi bilo važno da istovremeno sa ugovaranjem kredita znaju i uslove pod kojima će moći da refinansiraju taj zajam, jer bi se u tom slučaju lakše odlučili da pozajme novac za nabavku opreme i repromaterijala. Niko ne može da predvidi kako će se dalje razvijati situacija vezana za pandemiju, pa je važno da imamo bar neku sigurnost i izvesnost“, ističe Janković.
Potrebna organizovana promocija u inostranstvu
Suvlasnik fabrike „Elam MMS“ iz Tutina Medžid Fakić, sa setom se seća da je ta fabrika do prošle godine bila jedan od najvećih izvoznika nameštaja u regionu.
„Do pandemije smo izvozili 70 do 80 odsto proizvodnje, a prošle godine nam je izvoz smanjen za 80 odsto. Izvozili smo u Sloveniju, Hrvatsku, Grčku, čak i u Belorusiju, iako su na tom tržištu bile veoma komplikovane procedure. U tom rastu izvoza zapostavili smo domaće tržište i sada smo u problemu, jer su ovde došli veliki igrači i za nas male sada nema mesta“, kaže Fakić za „Biznis i finansije“.
Za njegovu firmu, kako je ocenio, mnogo bi značilo kad bi država na neki način pomogla da se mali proizvođači nameštaja udruže i konkurišu velikim kompanijama, kao i da im pomogne u promocijama na inostranom tržištu.
„Sajmovi su nama značili prozor u svet, na njima smo se predstavljali inostranim kupcima, a kako je pandemija obustavila sajamske manifestacije i naše promocije, od velike koristi bi bilo da nas sada, na primer, Privredna komora Srbije promoviše van zemlje“, predlaže Fakić.
On se dvoumi da li će ponovo, ako to bude deo novog paketa državne pomoći, pristati da njegovi radnici dobiju jednu ili više minimalnih zarada, za šta je ranije uslov bio da ne bude otpušeno više od 10 odsto zaposlenih.
„Koristili smo tu vrstu pomoći za naših 60 zaposlenih i nikog nismo otpustili, ali je pitanje, ako se ubrzo ne okonča pandemija i ne vratimo kupce, da li će ti radnici hteti da ostanu u firmi ili će dati otkaz i otići da rade u inostranstvu. Nejasno je da li se u tom slučaju državi vraća dobijena pomoć zbog smanjenog broja zaposlenih, iako su otišli svojom voljom”, ukazao je Fakić.
Pohvalio je uslove po kojima Fond za razvoj nudi kredite preduzetnicima, ali skreće pažnju da se teško dolazi do njih zbog dugotrajnih procedura.
„Zaboli nas glava kad vidimo kakve sve papire moramo da obezbedimo da bi dobili zajam. Na primer, mi u Tutinu nemamo procenitelja, a treba da imamo njegovu procenu. Mnogo je takvih uslova koje je teško ispuniti i za šta treba dosta vremena”, naveo je Fakić.
Dobavljači traže avansno plaćanje
Izvoz beogradske fabrike „Obuća Marko“, koja ima 80 radnika i u pogonu u Vranju još 20, prošle godine je opao za 70 do 80 odsto i svaka pomoć je, kako tvrdi vlasnik Milorad Babić, dobrodošla za opstanak do nekih boljih dana.
„Nekako smo preživeli prošlu godinu, ali je sada vreme da nabavljamo materijale za sledeću sezonu jesen-zima, jer smo za sezonu proleće-leto već obezbedili robu. Uslovi po kojima sada nabavljamo materijale iz Italije i Turske su pooštreni i brinemo kako ćemo ih ispuniti”, kazao je Babić za „Biznis i finansije“.
Kako je objasnio, prodavci sirovina koje su neophodne za proizvodnju obuće sada traže avansno plaćanje, a ranije su rokovi ugovorenih isporuka bili od 60 do 120 dana. Dobavljači su na početku pandemije imali razumevanja za svoje poslovne partnere, ali sada i oni imaju teškoće u finansiranju proizvodnje i prisiljeni su da skraćuju rokove plaćanja i traže avanse.
„Imamo ugovor o izvozu obuće ruskoj avio-kompaniji Aeroflot, ali je potrebno da na vreme obezbedimo tražene količine. Tu bi država mogla da nam priskoči u pomoć, davanjem garancija našim inostranim dobavljačima sirovina, jer nemamo novac da bi im avansno platili robu. Pored toga, nastojimo da osvojimo nova tržišta, u Nemačkoj i Holandiji, za šta moramo da budemo potpuno spremni i konkurentni, a to je i državi u interesu”, naveo je Babić.
Nedostaju kratkoročne pozajmice
On nema zamerki na uslove kredita Fonda za razvoj, ali je zainteresovan i za kratkoročne pozajmice, koje se sada ne nude, a čiji bi rok otplate bio šest meseci, a kamata nikakva ili minimalna.
„Smatram da bi država na taj način mnogo pomogla preduzetnicima, jer bi mnogima u vreme pandemije to bila slamka spasa“, kazao je Babić.
Predstavnici Narodne banke Srbije smatraju da je njihova, kao i vladina podrška domaćoj privredi u velikoj meri doprinela povoljnijem rezultatu ekonomske aktivnosti u prethodnoj godini nego što se to očekivalo na početku pandemije. Ne izjašnjavaju se o tome da li se pripremaju neke nove mere, ali navode da će centralna banka „kontinuirano procenjivati sve do sada donete mere kako bi se pružila podrška daljem oporavku ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti“.
Marica Vuković
Foto: Pixabay