Na prvi javni poziv za novi, akceleratorski program koji je pokrenuo Naučno-tehnološki park Beograd, stiglo je više od 180 prijava. Razlog za ovako veliko ineresovanje je mogućnost da početnici u tehnološkom preduzetništvu, zahvaljujući podršci Vlade Švajcarske, dobiju već dokazano uspešnu stručnu, ali sada i finansijsku pomoć i to bez učešća u vlasništvu.
Ako se po jutru dan poznaje, onda će zaposlenima u Naučno-tehnološkom parku (NTP) Beograd koji su zaduženi za realizaciju novog programa „Raising Starts“, radni dan trajati kao polarni dani na severu Evrope, gde sunce ne zalazi ni po šest meseci. Naime, na prvi od nekoliko planiranih javnih poziva za ovaj program koji je pokrenut s ciljem da pruži stručnu i finansijsku podršku za razvoj oko 100 novih startap kompanija, već je stiglo više od 180 prijava.
Na elektronsku adresu Parka u Zvezdarskoj šumi, pod čijim krovom trenutno posluje preko 70 kompanija sa više od 800 inženjera, tokom nepunih mesec i po dana koliko je trajao rok za prijave, „isporučene“ su nove ideje koje traže put do tržišta iz mnoštva oblasti: informaciono-komunikacionih tehnologija, hrane budućnosti, kreativne industrije, inovativnih mašinskih procesa, energetski efikasnih i pametnih ekoloških rešenja, inovacija u prerađivačkoj industriji, medicini, biotehnologiji, edukaciji…
A to je tek početak, jer je planirano da program „Raising Starts“ za podršku razvoju inovacija u ranoj fazi traje tri godine, i da pored Beograda obuhvati i naučno-tehnološke parkove u Nišu i Čačku. Program nudi mikro preduzećima i timovima koji dokažu da su upravo njihove ideje tržišno najperspektivnije i izvodljive, stručno vođstvo odabranih domaćih i stranih mentora i finansijsku podršku. Ona iznosi do 10.000 švajcarskih franaka za razvoj inovativnih softvera, odnosno do 15.000 švajcarskih franaka za razvoj inovativnih proizvoda.
Rano prepoznavanje
Iznosi su u švajcarskim francima jer je program „Raising Starts“ pokrenut u okviru projekta „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, koji u ime švajcarske vlade finansira Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO), a sprovodi NTP Beograd. Druga faza pomenutog projekta je nova, ali ovo partnerstvo već ima iza sebe deceniju iskustva.
Počelo je u vreme kada su se nove tehnologije u Srbiji doživljavale kao „veliki potencijal u povoju“ koji se, međutim, mahom iseljavao u razvijenije zemlje, a naučno-tehnološki park u Zvezdarskoj šumi takođe bio samo „entuzijazam u perspektivi“.
Stoga je prva saradnja pokrenuta sa Poslovno tehnološkim inkubatorom tehničkih fakulteta Beograd (BITF), koji je švajcarska vlada prepoznala kao zametak budućih izvoznih poslova sa visokom dodatom vrednošću, podseća Derek Džordž, zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Ambasadi Švajcarske.
„Rano smo prepoznali veliki potencijal u oblasti visokih tehnoloških inovacija, uglavnom u IT i sektoru medicinskih tehnologija i biotehnologije i odlučili smo da podržimo razvoj tri održive izvozne platforme u BITF-u, koje su olakšale prenos znanja i delotvornije promovisale srpske visokokvalitetne proizvode i usluge u ovim oblastima“, kaže naš sagovornik.
Ispostavilo se da su kompanije „stanari“ u BITF-u za samo tri godine uspele da uvećaju izvoz koji im je obezbeđivao 75% ukupnih prihoda, a više desetina inženjera se vratilo iz inostranstva, kako bi ovde razvijalo svoje kompanije.
Podrška malog obima može imati veliki uticaj
Potom je BITF svoj model ugradio u Naučno-tehnološki park Beograd, koji je osnovan 2015. godine i čiji je razvoj, ponovo, podržala švajcarska vlada. Šta je rezultat za nepunih šest godina? Danas je ova institucija postala prepoznatljiva ne samo u Srbiji već u celom regionu po svom modelu podrške za osnivanje tehnološki inovativnih preduzeća, ocenjuje Derek Džordž. NTP Beograd je privukao mnoštvo mladih preduzetnika iz zemlje i inostranstva, uljučujući i dijasporu iz Švajcarske.
Razvio je saradnju sa istraživačkim institutima, fakultetima, gradskom upravom i nadležnim republičkim ministarstvima, i partnerstvo sa međunarodnim privatnim investitorima, korporacijama i drugim izvorima podrške, nabraja naš sagovornik i dodaje: „Tokom prethodnog projekta, kompanije članice NTP Beograd otvorile su više stotina novih radnih mesta, a ukupna vrednost dosadašnjeg izvoza ovih kompanija u preko 40 zemalja iznosi 20 miliona evra“.
Stoga je za drugu fazu projekta namenjenog daljem podsticanju izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova, švajcarska vlada izdvojila 3,90 miliona evra, dok ukupna sredstva koja uključuju i prethodnu, prvu fazu, iznose 4,97 miliona evra. Veliki deo budžeta za realizaciju druge faze, 1,20 miliona švajcarskih franaka, opredeljen je za podršku startapima u ranoj fazi razvoja. To znači da NTP Beograd, pored dosadašnjih usluga u oblasti podučavanja, mentorstva i umrežavanja, može mladim preduzetnicima sa najboljim inovativnim idejama da obezbedi i početna sredstva.
Odluku da podrže ovakav akceleratorski program u NTP Beograd, Derek Džordž objašnjava ovako: „Početnicima u preduzetništvu je uvek teško da pokriju niz troškova, počev od razvoja ideje, izrade prototipa i zaštite intelektualne svojine, do testiranja sa prvim kupcima. Po pravilu, moraju da se oslanjaju na sopstvenu ušteđevinu i takozvane „3F“ izvore finansiranja – prijatelje, porodicu i ’čudake’. Zato podrška malog obima može da ima veliki uticaj na premošćavanje tog jaza koji deli ideju od potencijalnih ulagača i uspeha na tržištu“.
Inovaciona kičma duž cele Srbije
To i te kako dobro znaju mnogi uspešni mladi ljudi koji su svoje prve preduzetničke korake započeli pod krovom NTP Beograd, a koji će svojim savetima, pored stručnjaka u ulozi mentora, takođe pomoći početnicima koji prođu selekciju u programu „Raising Starts“, ističe Gordana Danilović Grković, v.d. direktora NTP Beograd. Ona podseća da je i nedavno istraživanje Startup Genome u Srbiji, pored veoma ohrabrujućih ocena da je srpska startap zajednica sve prepoznatljivija na svetskoj mapi, utvrdilo kao najveću slabost tog sistema upravo nedostatak sredstava u najranijoj fazi razvoja.
„Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da u našim uslovima, u toj početnoj fazi čak i jako mala sredstva, na primer 3.000 do 5.000 evra, mogu biti značajna i napraviti veliku razliku. Uz podršku švajcarske vlade našli smo rešenje da to ulaganje bude do 15 hiljada franaka. Ali nije samo iznos bitan“, napominje naša sagovornica, „često je važnija namena tih sredstava. Ako neko početničkoj kompaniji odmah omogući mnogo novca da angažuje skupog međunarodnog konsultanta, a ona nema mogućnosti da plati dva inženjera koja će završiti razvoj prototipa – onda je to bačen novac. Zato smo zahvalni donatoru što je omogućio da korisnici granta mogu jedan njegov deo da upotrebe i za angažovanje razvojnih inženjera, kao i za sertifikaciju, nabavku opreme i slično“.
Važno je, dodaje Gordana Danilović Grković, i što je napravljena razlika između troškova startapa koji razvijaju hardver i onih koji prave softver, jer će to uz korišćenje laboratorije u NTP Beograd koja je dobro opremljena zahvaljujući donaciji republičke vlade, pospešiti razvoj većeg broja novih proizvoda u Srbiji.
Cilj je da se stvori „kritična masa“ uspešnih mladih inovatora koja će u većoj meri privući investitore u Srbiju, a da bi se to postiglo jedan od uslova je da oni postanu prepoznatljiviji i van Beograda i Novog Sada, koji su se već uspešno pozicionirali na globalnoj startap sceni.
„Zato je ideja našeg projekta da iniciramo regionalni razvoj zasnovan na inovacijama. To ne može dugoročno da uradi jedan tehnološki park, već je potrebno da se izgradi inovaciona ’kičma’ od severa do juga zemlje, u svim univerzitetskim centrima“, ističe Gordana Danilović Grković i dodaje: „Vlada Srbije je izgradila infrastrukturu u svim ovim gradovima, a mi smo se koncentrisali da kroz ovaj projekat, uz podršku Vlade Švajcarske, pomognemo da naučno-tehnološki parkovi u Nišu i Čačku ubrzano razviju svoje kapacitete. Delimo sa njima domaće i međunarodno znanje i uporedo radimo sa upravljačkim timovima i sa samim kompanijama na razvoju inovacija“.
Zorica Žarković