Udruženje sudija podržava inicijativu da posedovanje uređaja za kripto zaštitu bude krivično delo

Kako prenosi Danas, Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) pridružilo se ranijem pozivu Ministra unutrašnjih poslova Srbije da se načini ilegalnim upotreba uređaja koji „otežavaju dokazni postupak” time što šifruju podatke, i upotreba tzv. „skaj” telefona definiše kao krivično delo.

Podsetimo, problematika „skaj” telefona došla je u žižu javnosti nedavnim hapšenjem čelnika kriminalnih grupa, gde je otkriveno da su se koristili ovom vrstom zaštićenih uređaja, i tim povodom je i Ministar naglasio da bi i samo posedovanje takvih uređaja možda trebalo kriminalizovati.

Trenutno je posedovanje ovih uređaja zabranjeno samo u kriminalne svrhe, a dalja kriminalizacija podrazumevala bi ili redefinisanje opsega krivičnih dela, ili još veće promene u zakonu i potpuno zanemarivanje namere sa kojom se takav uređaj koristi. Trenutno nije jasno koje rešenje će preovladati.

Kontroverze vezane za enkripciju

Za razliku od popularnih korisničkih aplikacija, poput Signala, koji koriste tzv. end-to-end enkripciju i mogu se instalirati na bilo koji uređaj, „skaj” telefoni zapravo su uređaji sa dodatnim softverskim i hardverskim izmenama koje ih čine otpornijim na napade. Mogu se kupiti samo od proizvođača, i nisu javno dostupni u vidu aplikacije.

Iako se u Evropi već neko vreme razvija zakonski okvir za zaštitu privatnosti korisnika (tzv. GDPR), važno je istaći da obaveštajne agencije paralelno rade na tome da se privatnost korisnika naruši, to jest da se kriminalizuju različiti metodi enkripcije dostupni širokim masama, a koje različitim službama otežavaju vršenje nadzora.

Zbog toga mnoge kompanije, poput Zoom-a, unapred konstruišu kanale za saradnju sa različitim predstavnicima vlasti, i voljne su da predaju podatke određenih korisnika državnim agencijama. Čak i Apple, koji slovi za kompaniju koja jako drži do integriteta korisničkih podataka, u 90 odsto slučajeva deli neke informacije na zahtev američke vlade.

Zbog te opasnosti, drugi servisi, poput Signala, namerno strukturiraju svoju uslugu tako da ne drže podatke koje bi neki državni organ mogao da zahteva, što, opet, ima posledicu u vidu pokušaja da se sama enkripcija zabrani i učini nedostupnom javnosti.

U kontekstu borbe za korisničku privatnost, o kojoj već duže vreme govori i Edvard Snouden, enkripcija podataka i komunikacije jedan je od osnovnih koraka za zaštitu privatnosti na internetu. Ipak, u pitanju je osetljiva ravnoteža između anonimnosti koju obećavaju različiti servisi, i na koje obični korisnici imaju pravo, i onoga što se smatra društvenim ili tzv. javnim interesom.

Ključno za pitanje korisničke privatnosti jeste pitanje društvenog poverenja u integritet institucija, to jest u ono šta će državni organi raditi sa prikupljenim podacima, kao i u načinu na koji se tome pristupa.

Stefan Alidini

Izvor: Startit

Foto: Pixabay