Kako bi „zakrpila“ budžetski deficit od 3,6 i vratila pristižućih četiri milijarde evra ranijih kredita, aktuelna vlast planira da sa međunarodnog finansijskog tržišta povuče ogromnu svotu novca i tako zaduži i decu današnjih generacija.
Sredinom decembra je, bar prema u Skupštini Srbije usvojenom Zakonu o budžetu, izgledalo da će tekuća godina, finansijski posmatrano, biti prilično mirna, uravnotežena. Posle lanjskih iznenađenja sa pandemijom i iznuđenih ogromnih vanrednih troškova, nova sezona izgledala je poznato, dakle i prepoznatljivo.
Posle prošlogodišnjih rekordnih 4,1 milijardi evra budžetskog deficita, vlast je budžet planirala sa rupom od prihvatljivih 1,5 milijardi, odnosno 3,9 odsto procenjenog BDP na kraju godine.
Predizborne plate u javnom sektoru
Međutim, četiri meseca kasnije, Vlada Srbije se odlučuje na korenite izmene. Rebalansom budžeta iz osnova menja karakter tekuće budžetske politike, pa će ova godina biti slična, „kao jaje jajetu“, prethodnoj.
Prihodi su uvećani za razumnih 1,5 odsto. Međutim, rashodi su povećani za čak 17 odsto. Kada se dodaju troškovi pribavljanja finansijskih sredstava za peglanje deficita i vraćanja pristižućih rata ranijih kredita, dobija se 412,5 milijardi dinara deficita.
Nije bilo novih vanrednih događanja i obaveza za koje se u decembru nije znalo. Borba sa korona virusom i dalje zahteva ne mala sredstva, ipak nešto manja nego lane i za sve se znalo krajem prošle godine. Stoga nije lako razumeti toliki zaokret Vlade Srbije.
Izgleda da je pri donošenju Zakona o budžetu troškovna strana namerno minimalizovana kako bi se ostavilo mesta za povećanje plata u javnom sektoru za 4,5 odsto. Koliko su za vlast bitni, posebno u predizbornoj godini, zaposleni u ovom segmentu pokazuje i odluka da im rebalansom plate uveća za dodatnih 2,5, ukupno sedam odsto.
Uvećana ulaganja
Ministar za finansije Siniša Mali je razlog za uvećanje potrošnje i deficita objasnio potrebom da se takozvanim „trećim paketom“ pomogne privredi i građanima opterećenim zdravstvenom pošasti. Uvećana su i ulaganja u infrastrukturu, te izdvajanja za zdravstvene, ali i za vojne potrebe.
Tako će kroz davanja tri polovine minimalca, te nadoknade teško pogođenim prevoznicima i hotelijerima privredi biti prosleđeno 700 miliona evra budžetskih para. Putem dodele dva puta po 30 evra svim građanima, 50 evra penzionerima i 600 evra nezaposlenima pomoć građanima dostiže 500 miliona.
Aktuelna vlast snažno ulaže u izgradju u Srbiji decenijama zapostavljane infrastrukture. Rebalansom su ulaganja uvećana za 330 miliona evra od kojih je 150 predodređeno za „brzu prugu“ Novi Sad – Beograd, 130 miliona za ekologiju, preciznije 100 miliona na širenje kanalizacije i regulisane više deponija. Blizu 30 milona namenjeno je izgradnji nekoliko prečistača otpadnih voda.
Koliko je izgradnja luksuzne pruge finansijski sporna, toliko je ulaganje u ekologiju možda i najpohvalnija stavka budžetske potrošnje.
Dva uzastopna krupna deficita
Svakako je dobar potez da se uloži 200 miliona evra na izgradnju fabrike vakcina na Torlaku, nedostajućih bolnica u Novom Sadu i Nišu i nabavku neophodne opreme i reagenasa za laboratorije. Tu je naravno i trošak za uvoz vakcina.
Teško je pak razumeti šta se za četiri meseca toliko krupno i iznenadno desilo da se izdvajanja za vojsku rebalansom gotovo udvostruče, sa 400 na čak 770 miliona evra. Više nego što je namenjeno dečijoj zaštiti i socijalnoj politici u celini.
Tako smo umesto uobičajenu dobili drugu uzastopnu budžetski intezivnu godinu i 3,6 miljardi evra novog deficita. Uz lanjskih 4,1 milijardu to je zbirno 7,7 milijardi evra novog zaduženja, za samo dve godine.
Izvesno je da će javni dug sa 58,2 dostići za srpsku ekonomiju previsokih 62 odsto bruto nacionalnog dohotka. Mada će silno ulaganje svakako uvećati ukupni dohodak, nisu retki ekonomisti koji procenjuju da je reč o veštački naduvanom rastu, te da će javni dug dostići i 67 odsto BDP.
Neobična struktura prihoda
Da problema u ovdašnjoj ekonomiji ima vidi se iz strukture prihoda. Tako se od poreza na dobit preduzeća planira 12 odsto manje prihoda nego lane. Jasan pokazatelj da privredi ne ide dobro.
No, od poreza na imovinu građana očekuje se 15 odsto više. Zabrinjava da će porezi na proizvodnju realizovanu na domaćem tržištu doneti samo 650 miliona evra priliva, 21 odsto manje nego prošle godine. No, zato će se od poreza na uvezenu robu sakupiti 4,2 milijarde. Očito, malo proizvodimo, previše nabavljamo na strani.
Upravo malo domaćih investicija i pad aktivnosti preduzeća u vlasništvu srpskih preduzetnika bio je povod da Fiskalni savet postavi pitanje subvencija stranih ulaganja. Očito da nisu u funkciji podsticaja kompanija u vlasništvu lokalnih preduzimača, pa su stručnjaci mišljenja da se politika subvencionisanja korenito izmeni ili ukine.
Zavisni od kamate
Na kamate za dugovanja tekuće godine ćemo izdvojiti oko 1,05 milijardi evra, od naredne godine plaćaćemo stotinak miliona više. I to samo ako na finansijskom tržištu ostane period rekordno niskih kamata.
U suprotonom, izdvajanja po ovom osnovu se uvećavaju srazmerno rastu prinosa. Na osnovu iskustva iz dužeg razdoblja, ne bi bilo neuobičajeno da kamate budu i trostruko veće, a tada bismo i mi na otplatu samo ove obaveze izdvajali i trostruko više nego danas. Bezmalo 3,5 milijardi evra, svake godine.
Postavlja se pitanje kako će Vlada Srbije obezbediti novac za rebalansom drastično uvećane troškove. Emitovanjem državnih hartija od vrednosti postupno će tokom godine obezbediti peglanje 3,6 milijardi evra uvećanog deficita, ali i refinansiranje četiri miijardi prispelih ranijih kredita. Dakle, reč je u uvećanju duga.
Nije maloj državi skromne ekonomije lako da za samo 12 meseci pozajmi toliku svotu, a da očuva poverenje investitora, time i izrazito nisku kamatnu stopu. Predstoji nam teška i neizvesna finansijska godina.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay