Tržište nepokretnosti u Srbiji premašilo je 560 miliona evra, a čak 84% kupljenih nepokretnosti plaćeno je gotovinom. Najveći rast imali su objekti posebne namene i vikendice. Poslovni prostor je jedini zabeležio pad prometa u poređenju s februarom, i to za 5,5%. Ukupna količina novca potrošenog za kupovinu nekretnina povećana je za čak 91% na godišnjem nivou.
U Srbiji se „okrenulo“ oko 567,1 miliona evra na tržištu prometa nekretninama u martu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Više od polovine tog novca potrošeno je za kupovinu nepokretnosti u Beogradu, oko petine u Vojvodini, Šumadija i zapadna Srbija su imale udeo od 15,4%, a južna i istočna Srbija svega 5,5%.
U poređenju sa prethodnim mesecom, ukupan obim novca bio je veći za 38,6%, a u odnosu na isti mesec prethodne godine porastao je čak za 91%.
Promet porastao za četvrtinu
Promet nekretnina je bio veći za četvrtinu u odnosu na prethodni mesec, a količina novca koja je potrošena za ove namene povećana je za 40% u odnosu na prethodni mesec. Najveći broj kupljenih nepokretnosti, čak 84%, plaćeno je gotovinom.
Kešom su se najviše kupovali zemljište ( 99%) i objekti (91%). Gotovinsko plaćanje je bilo najzastupljenije u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, kao i u južnoj i istočnoj Srbiji (90%), potom u Vojvodini (84%), a najmanje u Beogradu (75%). S druge strane, učešće kredita u finansiranju nepokretnosti poraslo je za 2% u odnosu na prethodni mesec.
Vikendice i dalje obaraju rekorde
U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za više od petine, od čega se najviše prodavalo šumsko zemljište, sledi građevinsko, a tek potom poljoprivredno zemljište.
Prodaja objekata je porasla za 29% u poređenju sa februarom. odnosu na prethodni mesec. Najveće povećanje od 4,3 puta imao je promet objekata posebne namene. Na drugom mestu su vikendice čija prodaja je porasla za 68,3%, slede poljoprivredni objekti za 50%, ostali objekti sa 28,9%, i na kraju stambeni objekti sa 28,3%.
U odnosu na prethodni mesec, promet poslovnih objekata smanjen je za 5,6%.
Foto.: Pixabay
1 komentar
Još da nam autor objasni šta spada u „objekte posebne namene“.