Tačno 12 najvećih evropskih fudbalskih klubova najavilo je formiranje Superlige Evrope koja bi funkcionisala kao neka vrsta zatvorenog takmičenja, i ne bi bila pod nadzorom UEFA ili FIFA.
Teško da postoji fudbalski fan koji ne bi rado pratio ligu u kojoj će garantovano moći da gleda Barselonu, Mačester Junajted, Totenhem, Milan, Real Madrid, Juventus, Čelzi, Mančester Siti, Arsenal, Liverpul, Atletiko Madrid i Inter Milano. I ne samo njih. Jer, Superligi Evrope bi trebalo da se pridruže još tri trofejna kluba.
Osnovna ideja je da se u njoj takmiči 20 najboljih klubova u Evropi, od čega 15 osnivača i još pet klubova koji će se kvalifikovati na osnovu rezultata u prethodnoj sezoni.
Među njima se najverovantije neće naći Bajern iz Minhena i Borusija Dortmund, dva nemačka fudbalska kluba koja su u upravnom odboru Evropske asocijacije klubova (ECA), i koja su se izjasnila protiv osnivanja Superlige. No, sa njima se ne završava brojanje nezadovoljnih. Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) je objavila da neće priznati takvo takmičenje, a da bi igrači koji bi u njemu učestvovali mogli da budu uskraćeni za igranje na Svetskom prvenstvu. UEFA, rukovodeće fudbalsko telo u Evropi, je saopštila da će igračima koji budu igrali u Evropskoj superligi biti zabranjena sva druga takmičenja na domaćem, evropskom ili svetskom nivou. Možda će im čak biti onemogućeno i da igraju za nacionalne timove.
Šta je uzrokovalo ove žestoke podele koje prate izuzetno teške reči?
Finansijski motivi
O osnivanju pomenute lige dogovorilo se 12 najvećih evropskih klubova, koji bi njenim održavanjem mogli da zarade ogromne količine novca. Taj novac bi, što je verovatno bio i cilj formiranja nove lige, za promenu ostao njima.
Kako piše Fajnenšl tajms, projekat Superlige Evrope biće podržan sa pet milijardi evra od strane banke JP Morgan. Klubovi osnivači će dobiti ukupno 3,5 milijarde za infrastrukturne potrebe, i još između 100 i 350 miliona evra po klubu za učešće u ligi. Sa očekivanim prihodima od četiri milijarde evra od TV prava i sponzorstava, klubovi učesnici dobijaće fiksno čak 264 miliona evra godišnje. Već sada se dakle procenjuje da će mnogi od njih zarađivati višestruko više nego što su u Ligi šampiona. No, to navodno nije jedini razlog za formiranje Superlige.
Dodatni motiv je višegodišnje nezadovoljstvo velikih klubova uslovima na najvećem evropskom takmičenju, čije slabosti je pandemija korona virusa samo ogolila. Mnogi fudbalski klubovi su se našli u finansijskim problemima, i tada su, kako kažu, shvatili da su prepušteni sami sebi. To nezadovoljstvo vidi se čak i kod onih najmoćnijih koji sada prave sopstvenu ligu i, prema rečima kritičara, uništavaju evropski fudbal.
Foto: Pixabay