InfostudData tim sproveo je devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu podataka u oglasima za posao saznao u koje zemlje stanovništvo Srbije najčešće emigrira. Ideja je da se pruži podrška efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz naše zemlje.
Tim InfostudData, iz kompanije Infostud grupa finalizirao je rezultate analize koju je sproveo kao jedan od pobednika izazova „Podacima do boljeg razumevanja procesa depopulacije“.
Ovaj izazov je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Cilj izazova je bio da se na inovativan način kombinuju tradicionalni i alternativni podaci i ekspertiza istraživača, sa alatima zasnovanim na savremenim tehnologijama, kako bi se stekli novi uvidi o procesu smanjenja stanovništva u Srbiji.
Analizom podataka u oglasima za posao, strukturi poslova koji se nude, kao i broju i karakteristikama ljudi koji traže zaposlenje, dobili smo informaciju o tome koliko ljudi se iz godine u godinu prijavi za posao u inostranstvu, koja su to radna mesta za koja se najčešće prijavljuju, kao i o broju aplikacija za stipendije i prakse u inostranstvu na godišnjem nivou.
Dodatne podatke dobili smo i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.
Čak 83 odsto ispitanika razmišlja da ode iz zemlje
Na ključno pitanje da li razmišlja o odlasku iz zemlje, čak 83.1 odsto ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku, a samo 17 odsto naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije. Ispitanici koji bi da se isele iz zemlje, kao glavnu motivaciju navode “Život u uređenom sistemu” (42 odsto) i “Mogućnost za bolja primanja” (29 odsto), kao i “Boravak u zdravijem društvenom okruženju” (15 odsto).
Od onih koji razmišljaju da emigriraju iz zemlje, ne ohrabruje podatak da bi njih 84 odsto želelo da se odseli dugoročno, to jest za stalno, dok bi se 16 odsto onih sa namerom iseljavanja vratili u roku od godinu dana, verovatno nakon što bi zaradili nešto novca ili stekli željeno iskustvo.
Kada analiziramo željene destinacije za odlazak iz zemlje, vidimo da dominiraju zemlje Zapadne Evrope (Nemačka, Austrija, Velika Britanija) sa 63 odsto; zatim Severna Amerika (SAD i Kanada) sa blizu 17 odsto; potom Australija i Novi Zeland sa šest odsto; i na četvrtom mestu se nalaze zemlje iz regiona (Slovenija, Mađarska, Hrvatska) sa blizu šest odsto.
Na pitanje zašto toliko ljudi želi da napusti ove prostore, najviše odgovora vezano je za ekonomsko društvene probleme koje tište naše društvo.
Kao prvi razlog navodi se loša ekonomska situacija (44 odsto), zatim to što zakoni ovde ne važe za sve jednako (16 odsto), kao i loša politička situacija (13 odsto), odnosno negativna društvena selekcija (11 odsto).
I pored veklikog procenta ispitanika koji razmišlja o odlasku, većina njih je pasivna po tom pitanju. Rezultati pokazuju da aktivno na tome radi 23 odsto od onih koji se i dalje školuju i 36 odsto ispitanika koji su na tržištu rada.
Život u uređenom sistemu glavni motiv za odlazak
Što se tiče motivacije za odlazak, ispitanici koji već rade ili su nezaposleni, prevashodno žele da nastave život u uređenom sistemu (44 odsto), da bolje zarađuju (30 odsto) i borave u zdravijem društvenom okruženju (15 odsto), studentska populacija češće od prve grupe navodi i motive kao što su: nastavak školovanja na dobrom stranom univerzitetu (osam odsto), stručno usavršavanje (devet odsto) i sticanje novog životnog iskustva (10 odsto).
Odlazak prvi korak ka povratku
Ono što ohrabruje jeste da jedan deo ispitanika želi samo privremeno da napusti zemlju, kako bi stekli dodatno obrazovanje ili radno iskustvo.
Tako 50 odsto ispitanih studenata planira da se vrati u zemlju po završetku školovanja u inostranstvu, kao i 15 odsto onih koji odlaze na rad.
Uz to, treba se osvrnuti i na vrlo aktuelnu situaciju da određeni broj naših ljudi, koji već godinama žive u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju.
Zbog toga sajt www.poslovi.infostud.com je ušao u saradnju sa programom „Tačka povratka“ koji je usmeren ka pomoći u potrazi za adekvatnim poslom za sve koji iz srpske dijaspore žele da se vrate u Srbiju.
Direktor programa „Tačka povratka“ Ivan Brkljač ističe da ovaj program spaja ljude sa ove i one strane srpske granice kao i da je u prvih godinu dana stiglo nekoliko stotina individualnih upita povratnika i dijaspore: “Tačka povratka je projekat cirkularne migracije, koji promoviše mobilnost i razmenu znanja i iskustava kroz povezivanje dijaspore i Srbije. Često se o kretanju govori u terminalnim kategorijama, a istina je da su u pitanju zapravo dinamični procesi. Da bismo imali uspešne povratnike iz inostranstva, mladi ljudi treba da se usavršavaju i putuju – pa je odlazak samo prvi korak ka povratku.
Činjenica da imamo veliki broj mladih ljudi koji su zainteresovani za odlazak u inostranstvo i i stručno usavršavanje govori o promeni dinamike koja je do sada postojala. Ono što ćemo mi kao projekat nastaviti da radimo je da stvaramo prilike za naše ljude koji su zainteresovani da nakon sticanja obrazovanja i stručnih znanja u inostranstvu taj svoj kapacitet ostvare upravo u Srbiji – i da toga budu svesni u trenutku kada odlaze” – zaključuje Brkljač.
Najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima
Tokom godina primetan je kontinuirani porast ponude oglasa za poslove u inostranstvu, a najveći broj ih je objavljen u toku 2018. i 2019. godine.
U toku 2020. godine sledi usporenje, koje se verovatno dogodilo kao posledica suočavanja sveta sa globalnom ekonomskom i zdravstvenom krizom, a što u velikoj meri utiče na tržište zapošljavanja i školovanja u inostranstvu.
Najveći broj objavljenih oglasa za poslove u inostranstvu, u periodu od 2013. do 2020. godine bio je iz oblasti mašinstva, građevine i IT-a. Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport. Kada posmatramo pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre.
Kandidati su najviše konkurisali na oglase za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma i ugostiteljstva, odnosno ekonomije.
Nemačka najviše traži radnike
Ponude za poslove u inostranstvu od 2013. godine najčešće su dolazile iz Nemačke, nakon koje slede zemlje iz regiona – Crna Gora i Hrvatska (uglavnom sezonski poslovi) i Slovenija. Ako gledamo broj prijava kandidata, redosled je sličan, sa tim da je nešto manje interesovanje u odnosu na ponudu za poslove u Hrvatskoj, a nešto veće za rad u Rusiji.
U internoj bazi sajta Poslovi Infostud evidentirano je da je najveći broj onih koji su iskazali želju za odlaskom u inostranstvo visokoobrazovanih (završen fakultet ili master), dok su na drugom mestu osobe sa završenom srednjom školom. Što se tiče godina, ubedljivo najveće interesovanje pokazuju oni u razdoblju od 25 do 40 godine, dok je broj onih koji su iznad ili ispod ovog raspona znatno manji. Osobe najželjnije novih prilika u inostranstvu su oni sa preko 10 godina iskustva, pretežno ekonomisti i menadžeri, mašinci, elektrotehničari i stručnjaci iz IT-a.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay