Kineski krediti na Zapadnom Balkanu privlače sve veću pažnju zbog geopolitičkih i ekonomskih posledica i njihov udeo u spoljnim dugovima regiona verovatno će porasti, iako Kina nije glavni kreditor na tom prostoru, navodi se u analizi Unikredit banke.
Verovatno najveći podsticaj za vlade Zapadnog Balkana da se zadužuju kod Kine jeste brza dostupnost finansiranja uz nekoliko preduslova, naveo je autor analize, ekonomista Unikredit banke u Beču Mauro Đorđo Marano (Giorgio Marrano).
Međutim, zvaničnici EU upozoravaju na sve veće prisustvo Kine u regionu i izražavaju bojazni oko preteranog fiskalnog opterećenja zbog nekih projekata, kao i ekoloških uticaja.
Zajmovi koje je kineska državna EXIM banka dala vladama i državnim preduzećima na Zapadnom Balkanu uglavnom su sa rokom dospeća od 15 do 20 godina, uz kamatnu stopu od 2-3 odsto i fokusirani su na infrastrukturu, navodi se u analizi “Zapadni Balkan: Breme kineskog finansiranja vlada”.
EXIM banka, koja podržava kinesku spoljnu trgovinu, investicije i međunarodnu saradnju, obično finansira 85 odsto troškova projekta a ostalo vlade Zapadnog Balkana.
U Srbiji, koja ima najviše projekata, kineski krediti dostižu sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u Crnoj Gori 21 odsto, u BiH tri procenta a u Severnoj Makedoniji osam odsto.
Albanija jedina u regionu nema kredit
Albanija jedina u regionu nema kredit mada je ranije razgovarala sa kineskom EXIM bankom o nekim projektima.
Prosečne godišnje otplate su manje od jedan procenat BDP u svim zemljama regiona, osim u Crnoj Gori (1,8 odsto) i dostižu 57 miliona evra u Severnoj Makedoniji, 60 miliona BiH, 77 miliona u Crnoj Gori i 233 miliona u Srbiji.
Otplate čine manje od deset odsto ukupnih potreba za finansiranjem u periodu 2021-23. u svim zemljama, osim Crne Gore gde predstavjaju u proseku 40 odsto u 2022. i 2023.
Kina, kako se navodi, nije najveći kreditor spolja ali će njen udeo u spoljnim dugovima regiona verovatno porasti, ako zajmovi budu isplaćeni u skladu sa ugovorima.
Analiza je urađena na osnovu uvida u izveštaje o dugu
Marano, stručnjak za Centralnu i Istočnu Evropu u Unikreditu, smatra da bi takav trend mogao da se izbalansira većom ulogom fondova EU u finansiranju infrastruktunih projekata kroz Investicioni plan za Zapadni Balkan kojim su planirani grantovi od sedam do 18 odsto BDP za period 2021-27.
Pored toga, očekuje se da Zapadni Balkan ima koristi od dodatnog finansiranja drugih međunarodnih finansijskih institucija, poput Svetske banke, EBRD i EIB.
Prema procenama, to finansiranje kretalo se u prethodnih pet godina u proseku od 1,1 do 2,2 odsto BDP godišnje u odnosu na BDP iz 2019, zavisno od zemlje.
Proces pristupanja EU mogao bi donese i dodatno EU finansiranje, piše Marano i dodaje da nova metodologija proširenja predviđa mogućenost postepenih dodatnih EU transfera u zamenu za napredak u sprovođenju reformi.
Dalje se navodi da će proces pristupanja EU unaprediti kredibilitet Zapadnog Balkana i pomoći zemljama regiona da koriste tržište duga.
“Iskustvo Srbije pokazuje da zemlje sa mapom puta za pristupanje EU i poboljšanom fiskalnom situacijom mogu da imaju koristi od pada prinosa i dužeg dospeća (duga)”, navodi se u analizi.
Kako je naveo autor, analiza je urađena na osnovu uvida u izveštaje o dugu, budžetske zakone, zakone o državnim garancijama za državna preduzeća i uključuje samo projekte za koje je sporazum o zajmu završen i zvanično objavljen.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay