Home VestiEkonomija Srbija je lider u regionu po zlatnim rezervama

Srbija je lider u regionu po zlatnim rezervama

by bifadmin

Istočnu Evropu već duže vreme trese prava zlatna groznica, a pandemija korona virusa samo je doprinela pojačanoj kupovini poluga. Države se na taj način praktično brane od novih rizika i neizvesnosti, jer zlato služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

Srbija je praktično lider u regionu po zlatnim rezervama, pošto se u sefovima Narodne banke Srbije nalazi 36 tona plemenitog metala. Naša zemlje je u prethodnom periodu kontinuirano uvećavala svoje rezerve. Susedna Mađarska takođe je imala istu praksu – samo u martu utrostručila je svoje rezerve, pa je sa 94,5 tona ušla među tri zemlje sa najvećim zalihama zlata u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Naša zemlja je  ispred ostalih bivših jugoslovenskih republika

Ipak, naša zemlja je i dalje značajno ispred ostalih bivših jugoslovenskih republika, pošto je na drugom mestu Severna Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi.

Posmatrajući Balkan, strategije zemalja se donekle razlikuju. Dok Srbija deluje proaktivno, pripremajući se kupovinom zlata za negativne šokove, neke naše komšije svoje zlato daju na zalog za kredit, dok neki već 20 godina nemaju trunku zlata u rezervama.

Podaci World Gold Councila (Svetskog saveta za zlato), najpreciznije baze informacija o rezervama po državama, pokazuju da je Srbija lider u regionu.

Kako navode iz Narodne banke Srbije, od 2013. godine zlatne rezerve su povećane količinski za 20,7 tona, odnosno i više nego dvostruko. Vrednosno je to više od milijardu evra, tačnije 1,1 milijardu, pa su sa tog aspekta one gotovo utrostručene. Samo tokom poslednje dve godine rezerve su uvećane za 12 tona zlata, pošto je devet tona kupljeno u oktobru 2019. godine, a tri tone u novembru 2020. godine.

Hrvatska koja je sve svoje zlatne rezerve rasprodala

“U oktobru 2019. smo na međunarodnom tržištu kupili devet tona zlata, dok smo u novembru 2020. kupili još tri tone. Međutim, Narodna banka Srbije kontinuirano kupuje zlato najvišeg kvaliteta i po tržišnim cenama i iz domaće proizvodnje. Ukupne devizne rezerve u zlatu, prema poslednjim podacima iznose 36 tona, vrednosti oko 1,7 milijardi evra, što je oko 12 odsto deviznih rezervi”, rekli su za “Blic Biznis” u Narodnoj banci Srbije pre oko mesec dana.

Dodali su i da je povećanje zlata relativno ravnomerno raspoređeno sa aspekta njegovog porekla, odnosno da je 42 odsto zlata nabavljeno otkupom iz domaće proizvodnje, dok je 58 odsto kupljeno na međunarodnom tržištu.

Drugo mesto na Balkanu zauzima Severna Makedonija, koja ima 6,8 tona zlatnih rezervi. Zatim slede Slovenija sa 3,17 tona i Bosna i Hercegovina sa 2,98 tona, pa Crna Gora sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska koja je sve svoje zlatne rezerve rasprodala još 2001. godine.

BiH ima 3 tone zlata

Bosna i Hercegovina raspolaže sa oko tri tone zlata koje su u nadležnosti Centralne banke BiH, a ekonomista Igor Gavran navodi da bi bilo dobro povećati obim zlatnih rezervi, jer je monetarno zlato najtradicionalniji oblik rezervi kojim centralne banke garantuju za vrednost nacionalne valute, zajedno sa ostalim deviznim rezervama.
On smatra da bi bilo dobro povećati obim zlatnih rezervi, odnosno monetarnog zlata, ali ne u trenutnim kriznim vremenima kada je cena svakako visoka, već kao deo dugoročne strategije unapređenja stabilnosti povećanja ukupnih deviznih rezervi.

Hrvatska bez zlatnih poluga

Hrvatska je svoje poslednje zlatne rezerve prodala još 2001. godine. Hrvatska Narodna banka je tada odlučila da proda 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je “otišao” 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci, pri čemu je Hrvatska zaradila oko 31 milion dolara.

Da su te rezerve sačuvali, one bi danas vredele oko 735 miliona dolara.

Crnogorske zlatne rezerve založene za kredit

Crnogorske rezerve zlata, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji. Tačnije, one su 2017. godine po treći put založene za kredit kod Credit Suisse banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati, jer je uzet na deset godina.
“Zlatne rezerve založene su za kredit u iznosu od 78 miliona evra, zaključen sa Credit Suisse AG London u aprilu 2017. Kreditni aranžman je podeljen u dve tranše, jedna u iznosu od oko 48 miliona, a druga 30 miliona evra i kao kolateral su založene ukupne državne rezerve zlata”, naveli su ranije iz crnogorskog Ministarstva finansija.

Mađarska i Poljska povećavaju zalihe

Mađarska je pre dva meseca utrostručila svoje rezerve, pa ima 94,5 tona zlata. Iz centralne banke Mađarske navode da je povećanje zaliha zlata nastavak dugoročne strategije usvojene još 2018. godine, kada su zlatne rezerve uvećane deset puta, sa 3,1 tone na 31,5 tona.

U sličnom smeru se kreće i Poljska koja je, na primer, pre nekoliko godina iz Engleske centralne banke povratila 100 tona svog zlata.

Takvi potezi država nisu iznenađenje, imajući u vidu da zlato predstavlja sigurnost, naročito u izazovnim vremenima.

Cena zlata pada

Međunarodna rejting agencija Fitch predviđa da će cena zlata ove godine pasti sa 1.734 na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine smanjiti se na 1.400 dolara “zbog povećane potražnje usled investicijskih tokova i kupovine od centralne banke”.

Agencija za rejting je objavila da očekuje da će cene zlata pasti na 1.200 američkih dolara po unci do 2023. godine, piše RT.

Cena unce zlata danas iznosi 1.830 dolara.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar