Uprkos najvećoj ekonomskoj krizi još od 2009. godine, broj nemačkih kompanija koje su tokom 2020. otišle u stečaj je bio značajno manji od broja koji je zabeležen u 2019. godini. To je u najvećoj meri usledilo kao posledica programa državne pomoći. Međutim, imajući u vidu da je već u februaru i martu broj ranih prijava za pokretanje redovnog stečajnog postupka (Regelinsolvenzverfahren) u nemačkim sudovima naglo porastao, u mesecima koji dolaze treba očekivati porast broja kompanija koje će otići u stečaj.
Model za predviđanje privrednih tokova koji primenjuje kompanija Coface pokazuje da se program državne pomoći, koji je tokom 2020. od stečaja spasio skoro 4030 kompanija, sada u nekim delovima uskraćuje, što bi moglo da dovede do novih stečaja u 2021/22. Sa stanovišta privrednih društava, kraj krize se još uvek ne nazire.
Zaključak za 2020: Broj kompanija u stečaju smanjen, ali ne svuda
Tokom 2020. 15,840 kompanija u Nemačkoj je otišlo u stečaj. Zahvaljujući pomoći države, to predstavlja najniži godišnji broj stečaja još od 1993. a ujedno i najveći pad (-15.5% u poređenju sa 2019.) još od 1975. godine. Pomenuta razlika u broju kompanija u stečaju je naročito dobila na značaju počevši od jula 2020. 2021. godina je počela u istom trendu u kom se prethodna 2020. završila, sa izrazito malim brojem kompanija u stečaju.
Međutim, nisu svi privredni sektori niti svi regioni imali podjednake koristi od ovako povoljne ekonomske situacije. Naime, da bi se kvalifikovale za dobijanje državne pomoći, kompanije su kao jedan od uslova morale da pruže dokaze da je njihov poslovni model proizvodio očekivane poslovne rezultate i još pre izbijanja pandemije, tj. i u decembru 2019. godine. S obzirom na to da je automobilski i metaloprerađivački sektor još od kraja 2018 bio u recesiji., određeni broj kompanija nije ispunio ovaj uslov, pa one shodno tome nisu ni dobile pomenutu pomoć, zbog čega su kasnije otišle u stečaj.
Broj takvih kompanija u metaloprerađivačkom sektoru se u 2020. povećao za 7,1%, dok je u automobilskom sektoru taj porast iznosio 31,6%. Pomenuti porast broja kompanija u stečaju u pojedinačnim privrednim sektorima nije bitno izmenio opštu strukturu stečaja u Nemačkoj: većina kompanija u stečaju potiče iz sektora poslovnih usluga, građevinarstva i ugostiteljstva kao i iz sektora maloprodaje i transportnog sektora. Kompanije iz metaloprerađivačkog sektora u ukupnom broju stečajeva u 2020. učestvuju sa ne više od 3%, dok kompanije iz automobilskog sektora učestvuju sa minimalnih 0.5%.
Zabrinjavajući porast stečajnih potraživanja
Najveći broj stečajnih postupaka se vezuje za mikropreduzeća kao i za mala i srednja preduzeća (SMEs). Međutim sam broj kompanija u stečaju nije nikakav pokazatelj štete koja je pričinjena privredi. Naime, nemački zavod za statistiku (Destatis) je ocenio da, iako je broj kompanija u stečaju drastično opao, očekivani ukupni iznos potraživanja od kompanija u stečaju u 2020. iznosi EUR 44,1 milijardi – što predstavlja najveći iznos još od privredne krize iz 2009.
Tokom 2020. stečajna potraživanja su porsala za 65% u poređenju sa 2019. godinom. Neki privredni sektori, a posebno sektor informacionih tehnologija, se u ovom poređenju posebno izdvajaju. U ovom sektoru je zabeležen porast od 2767% u odnosu sa prethodnu godinu i to u prvom redu zbog stečaja u koji je otišla velika klirinška agencija (AVP), sa kojom su sarađivale mnoge farmaceutske kompanije. U ugostiteljskom sektoru je u poređenju sa prethodnom godinom zabeležen porast stečajnih potraživanja od 383%, u veletrgovini i trgovini na malo 116%, dok je u finansijskom i sektoru osiguranja zabeležen porast od 124%. Na sasvim drugom kraju spektra se nalazi građevinarstvo, u kom je iznos stečajnih potraživanja u poređenju sa prethodnom godinom porastao za samo 7%, dok je iznos stečajnih potraživanja u oblasti transporta zapravo opao za 84%.
Da li su mere ekonomske pomoći bile adekvatne?
Nemačka vlada je sprovela ekonomske mere za pomoć kompanijama tokom trajanja pandemije. Najčešće korišćeni vid pomoći tokom prve godine pandemije su bile pozajmice, i to u ukupnom iznosu od EUR 49 milijardi (1,5% BDP-a). Iako je pomenuti program kreditiranja u početku bio rezervisan samo za srednja preduzeća, početkom drugog talasa zaključavanja u novembru 2020. on je uključio i veoma mala preduzeća. Fond za ekonomsku stabilizaciju velikih kompanija, koji predstavlja okosnicu programa ekonomske pomoći, je u jako maloj meri iskorišćen (od raspoloživih EUR 600 milijardi, iskorišćeno je samo EUR 8,4 milijarde) i to uglavnom od strane kompanija iz transportnog sektora.
Uprkos značajnom iznosu državne pomoći, najverovatnije će se ispostaviti da su pomenute mere bile ili nedovoljne ili su se pak sprovodile isuviše sporo da bi kompanije obezbedile uravnoteženo finansiranje svojih aktivnosti. Sektor ugostiteljstva i sektor maloprodaje predstavljaju sektore u kojima je finansijska pomoć u potpunosti potrošena i u kojima treba očekivati da nakon šestonedeljnog zaključavanja tokom proleća 2020. i između pet i šest meseci zaključavanja tokom zime i proleća 2021. godine, još kompanija ode u stečaj.
Ekonomske posledice pandemije tek treba da stignu na naplatu
Prema simulaciji koju je izvela grupacija Coface, ukupan broj kompanija u stečaju bi trebalo da se u 2020. godini povećao za 6% u odnosu na 2019. godinu. Ispostavilo se, međutim, da je broj kompanija koje su otišle u stečaj opao za 15.5%. Shodno tome, u narednom periodu se može očekivati porast u broju takvih kompanija od 21.5% (ili 4030 kompanija) (procena podrazumeva prinudni odmor, ali ne i druge mere državne pomoći). Većina njih bi trebalo da bude iz sektora ugostiteljstva, u kom trenutno postoji približno 660 kompanija u “skrivenom stečaju”, zatim iz transportnog sektora i građevinarstva (sa po približno 420 kompanija), sektora proizvodnje (230) i maloprodaje (190). To pokazuje da, uprkos malom broju kompanija koje su u 2020. otišle u stečaj, ekonomske posledice pandemije tek treba da stignu na naplatu.