Bez obzira na razlike u učešću domaćih i stranih repromaterijala koji su neophodni za proizvodnju u određenoj prehrambenoj industriji, kompanijama koje su nastavile neometano da posluju zajedničko je to da su se jako brzo prilagodile novim okolnostima. Korona je pokazala i da na dostupnost kritičnih sirovina u velikoj meri utiče način na koji je preduzeće prethodno poslovalo, od organizacije saradnje sa strateškim dobavljačima, do motivacije zaposlenih da za kratko vreme pronađu nova rešenja.
Prehrambena industrija je jedna od najznačajnijih grana u Srbiji, jer generiše od 3,7% do 4,3% BDP-a, a u ukupnom izvozu zemlje učestvuje sa 12%. I pored toga što su prošlu godinu obeležili pad proizvodnje, otkazane narudžbine, zatvorene granice, posledični rast cena i drugi problemi na prehrambenom tržištu u svetu koje je izazvala pandemija, domaća prehrambena industrija se pokazala prilično otpornom na potrese.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), ukupna spoljnotrgovinska razmena poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u godini izbijanja korona virusa je premašila 5,6 milijardi evra, što je rast od 10,7% u odnosu na 2019. godinu.
Ipak, generalno dobri pokazatelji na nivou industrije nisu garancija za uspeh pojedinačnih igrača ni u redovnim okolnostima, a u vanrednim se pokazalo da uprkos specifičnostima svake od prehrambenih delatnosti, suštinski problemi su bili slični, ali i pristup njihovom rešavanju kod onih koji uspevaju da i dalje dobro posluju.
To uključuje i nabavku sirovina u vremenu nestašica, otežanog transporta i poskupljenja. Bez obzira na razlike u učešću domaćih i stranih repromaterijala koji su neophodni za određenu proizvodnju, uspešnim kompanijama je zajedničko da su uspele da spreče zastoje jer su se brzo prilagodile novim okolnostima. Korona je pokazala i da na dostupnost kritičnih sirovina u velikoj meri utiče način na koji je preduzeće prethodno poslovalo, od organizacije saradnje sa strateškim dobavljačima, do motivacije zaposlenih da za kratko vreme pronađu nova rešenja.
Oslonac na domaće proizvođače mleka
Tako u kompaniji „Imlek“ kažu da se u svom redovnom poslovanju oslanjaju gotovo u potpunosti na domaće dobavljače, pre svega u nabavci sirovog mleka, i da takvu poslovnu politiku nije promenilo ni izbijanje pandemije. Kompanija uvozi samo neke specifične potrošne materijale, ali to je mnogo manji udeo u nabavci u poređenju sa primarnom sirovinom.
„Zatvaranje granica zbog pandemije usporilo nas je na dva načina. S jedne strane bio je otežan izvoz ’Imlekovih’ proizvoda na treća tržišta, a s druge uvoz specifičnih repromaterijala. Najvažnija pouka koju naučite u ovakvoj situaciji jeste da ma koliko ona bila složena, postoje alternativni izvori snabdevanja, samo je pitanje vaše sposobnosti da ih pronađete, pa ako treba i da ih – stvorite“, ističe Darko Samardžija, direktor proizvodnih operacija u „Imleku“.
Usled zastoja u proizvodnji stranih dobavljača, najteže je bilo nabaviti specifične sastojke koji su neophodni u određenim fazama proizvodnje, kao što su enzimi, pojedini delovi ambalaže za gotove proizvode ili određeni rezervni delovi za visoko sofisticiranu proizvodnu opremu, a za koje nema odgovarajuće zamene na domaćem tržištu ni u normalnim uslovima. Samardžija ističe da su takve probleme uspeli da prevaziđu zahvaljujući veoma dobrom upravljanju zalihama svih repromaterijala koji su bili kritični.
Zdravstvena i ekonomska kriza neminovno su uticale na rast operativnih troškova, počev od nabavke velikih količina zaštitne i dezinfekcione opreme kako bi se očuvalo zdravlje zaposlenih, pa do izdataka koji su mnogo veći, poput rasta cene energenata, ambalažnog i pomoćnih materijala… Vrlo je moguće da će zbog lančanog rasta cena koji je izazvala pandemija poskupeti i proizvodnja sirovog mleka na domaćem tržištu, ali Samardžija napominje da je specifičnost mlečne industrije u tome što cene osnovne sirovine variraju i u redovnim okolnostima, pa su naučili da se takvim promenama brzo prilagođavaju.
Manevrisanje u globalnim poremećajima
Govoreći o budućim planovima „Imleka“ u situaciji kada niko ne zna sa sigurnošću kada će se poremećaji na svetskom tržištu sirovina stabilizovati, Samardžija najavljuje da će, shodno odluci da kao domaća kompanija sarađuju sa lokalnim proizvođačima mleka, nastaviti sa nabavkom osnovne sirovine u Srbiji. Kada je reč o visokotehnološkim komponentama koje moraju da se uvoze, takva nabavka je i pre korone iziskivala velika ulaganja, a sada se situacija dodatno komplikuje jer uslove diktiraju dva ili tri dobavljača koji pokrivaju ceo svet.
Manevrisanje u globalnim poremećajima oslanja se na tri glavne stvari, objašnjava Samardžija – brzo prilagođavanje u nabavci, u planiranju pojedinih delova proizvodnje i racionalno upravljanje zalihama, te u sposobnosti da se svi ti procesi međusobno usklade.
Brzo pronalaženje novih rešenja za nova pravila igre, bilo je ključno za nastavak poslovanja u vreme pandemije i u „Mlekari Šabac“. Mada je bilo mnogo prepreka koje je trebalo savladati, počev od otkupa i dovoza sirovog mleka, usled proglašenja vanredne situacije, preko procesa obrade, do plasmana mleka i mlečnih proizvoda na tržište, kompanija je uspela da iznađe rešenja zahvaljujući kojima nije bilo zastoja. Neometan plasman proizvoda ne domaćem, ali i na stranim tržištima za „Mlekaru Šabac“ je bilo od najveće važnosti, jer kompanija izvozi 70% svoje proizvodnje.
„Kada je u pitanju nabavka drugih materijala koji se koriste u proizvodnji, bilo je izazova u smislu privremenih zatvaranja granica i skoka cena određenih sirovina, poput granulata, aluminijuma i ambalažnog papira, koje ’Mlekara Šabac’ koristi za repromaterijal. Ipak, zastoja nije bilo jer najveći deo ovog procesa mora da se planira i definiše ugovorima unapred, dok se lageri neprestano ažuriraju u skladu sa potrebama proizvodnje. U tom kontekstu kao kompanija imamo dosta dobro izbalansiranu nabavku sirovina na domaćem i inostranom tržištu, što je verujem značajno olakšalo prepreke sa kojima smo se svi susretali tokom ove pandemije“, naglašava Bojan Grbović, direktor nabavke „Mlekare Šabac“.
Alternativni pravci i dobavljači
Ma koliko različita u odnosu na mlekarsku, konditorska industrija se našla u sličnim problemima u situaciji kada je izbijanje zaraze praktično paralisalo ceo svet.
„Pandemija nije bitno promenila okolnosti u pogledu potrebnih sirovina ili porekla nabavke. Kakao masa, kakao buter, punomasno mleko, nehidrogenizovane biljne masti, arome, pojedina ambalaža su materijali koji svakako moraju da se uvoze. ’Atlantic Štark’ kupuje raspoložive količine mleka u prahu sa domaćeg tržišta a ostatak uvozi, deo folija kupujemo ovde a deo uvozimo iz Grčke, što je uz rešive logističke izazove funkcionisalo i u vanrednim okolnostima“, ukazuje Nebojša Vokši, direktor nabavke za Srbiju i Severnu Makedoniju „Atlantic Grupe“.
„Na početku pandemije“, dodaje, „dok se nisu uspostavili transportni koridori i uslovi tranzita za vozače, bilo je izazova sa gužvama i raspoloživošću, ali mi nismo imali problem jer smo predvideli rizike i obezbedili alternativne pravce i dobavljače. Razvijanje odnosa sa strateškim dobavljačima i disperzija rizika su ključni u prevladavanju sličnih situacija“.
Kompanija se pokazala otpornom na poremećaje i zahvaljujući nekim ranijim odlukama, kao što je uvođenje savremenih IT rešenja, među njima i digitalnog praćenja lanca dobavljača, što je omogućilo nesmetano funkcionisanje složenog poslovnog sistema kakav je „Atlantic Grupa“. Uz odlično planiranje centralne nabavke, bilo je dovoljno zaliha sirovina i repromaterijala za redovan proces proizvodnje, pa i za povećanu tražnju na tržištu.
S druge strane, porasli su troškovi proizvodnje pod režimom epidemioloških mera, ali i zbog rasta cena kukuruza i ostalih žitarica na domaćem tržištu, izazvanih povećanim izvozom. „Ipak, lanac snabdevanja nije bio ugrožen i nismo imali potrebe za promenama“, ističe Vokši.
Uvek je potrebno biti dva, tri koraka ispred
Iskustvo da je potrebno uvek biti dva, tri koraka ispred jer se nikad ne zna šta može da iznenadi na tržištu, obezbedilo je i „Apatinskoj pivari“ da neometano nastavi proizvodnju. Kompanija je povećala zalihe na samom početku pandemije, pre nego što su se zatvorile granice, pa ni sada nemaju problema sa sirovinama.
„Jedna od inicijativa na kojoj smo radili godinama unazad jeste da za određene sirovine, kao što je na primer slad, pronađemo alternativu kod naših lokalnih dobavljača. Pandemija je uticala na tržište sirovina na globalnom nivou što je i bilo za očekivati. Povećanje cena dizela, aluminijuma, čelika i drugih sirovina direktno ili indirektno utiče na cenu ambalaže, čepova i troškova transporta. Danas skoro sve industrije rade u ovim okolnostima i prilagođavaju svoje poslovanje novoj realnosti“, konstatuju u „Apatinskoj pivari“.
Ipak, za kafu nije moguće pronaći alternativu, a posledice pandemije su se različito odrazile i na proizvođače sirove kafe, objašnjavaju u kompaniji „Strauss Adriatic“, vlasniku brendova „DonCafe“ i „C kafa“, koja uvozi sirovu kafu iz Indije, Ugande i Vijetnama.
„Brazil, na primer, nije imao problem u snabdevanju, dok je Indija prošle godine tokom marta i aprila bila potpuno ’zaključana’. Isporuke su kasnile, a postojao je problem i sa lukom Mombasa, odakle nam dolazi najveći deo afričke kafe. Takva situacija se značajno odrazila i na cenu. Prvi razlog je svakako taj što zalihe moraju biti veće. Zatim, ulazne cene sirovina su povećane po dva osnova – direktan uticaj skoka cena na berzi i povećanje cena kontejnerskog prevoza koje su bile i preko deset puta više u odnosu na uobičajene, a naročito za ovaj deo Jugoistočne Azije iz koga naša kompanija nabavlja sirovu kafu“, objašnjava Milan Živković, Supply Chain direktor u kompaniji „Strauss Adriatic“.
Uprkos navedenim problemima, obezbeđeno je redovno snabdevanje potrošača. „Strauss Adriatic“ doprema sirovu kafu iz zemlje porekla železnicom do Rijeke u Hrvatskoj, a potom se ona prevozi do Srbije i dalje do fabrike, kaže Živković i dodaje: „Pandemija nas je naučila da je važnost planiranja od izuzetnog značaja u svim situacijama, a posebno u onima koje svojim obimom mogu paralisati ceo svet bez brzog rešenja na vidiku“.
Danijela Nišavić
Foto: Pixabay