Home TekstoviNovi brojevi Biznis & finansije 185: Nestašica sirovina i poslovanje – Epidemija poskupljenja

Biznis & finansije 185: Nestašica sirovina i poslovanje – Epidemija poskupljenja

by bifadmin

Mada je bilo povremenih nestašica sirovina i prošle godine, posebno u periodu kada je tek proglašeno izbijanje pandemije korona virusa, ove godine situacija se drastično pogoršala. Proizvođači sirovina su potrošili zalihe, a usled nastavka zdravstvene i ekonomske krize, proizvodnja je i dalje usporena. Globalna tražnja veća od proizvodnje, problemi u transportu, nestabilnost na robnim berzama, smanjenje broja dobavljača jer nisu svi mogli da isprate rast cena – samo su deo lančanih poskupljenja koja neminovno utiču i na cene finalnih proizvoda. Privrednici se slažu sa ocenama stručnjaka da je u kratkom roku teško organizovati lokalnu proizvodnju nedostajućih sirovina, a ovakav začarani krug nestašica i poskupljenja repromaterijala sve više utiče na poslovanje i najuspešnijih domaćih proizvođača.

Periskop

6. SITUACIJA U ETIOPIJI PRED PARLAMENTARNE IZBORE: Zvezda padalica
Isti čovek koji je dobio Nobelovu nagradu za mir 2019. godine, koga su pojedini zapadni mediji proglasili za velikog reformatora i vesnika nade, premijer Etiopije Abij Ahmed, sada se u zapadnoj javnosti sve više naziva diktatorom i ratnim huškačem zbog posledica sukoba sa pobunjenicima u etiopskoj pokrajini Tigraj. Etiopija izlazi na parlamentarne izbore u junu kao zemlja koju je građanski rat gotovo podjednako koštao koliko i pandemija.

8. KAKO JE MONT EVEREST POSTAO VIŠEMILIONSKI POSAO: Plati muški, umri muški
Najviši planinski vrh na svetu, Mont Everest, pretvorio se za relativno kratko vreme od negostoljubive zveri u jako isplativu imovinu. Siromašni Nepal obezbeđuje preko 10% BDP-a zahvaljujući gužvi na ovom tržištu na „krovu sveta“, uključujući sve veći broj bogatih poslovnih ljudi koji osvajanjem vrha „brendiraju“ i sebe i kompaniju. Ali uporedo sa turističkim metežom, raste i broj onih koji umiru pokušavajući da uđu na listu prestižnih.

10. JAPANSKA POSLA: Prvih hiljadu godina je najteže
Japanci su nacija dugovječnih ljudi, ali njihove kompanije su još dugovječnije. Stotinu godina opstanka na tržištu sa razlogom se smatra velikim dostignućem za kompaniju, ali iz japanske perspektive ove firme su praktično startap kompanije, jer najstarija japanska preduzeća posluju u kontinuitetu više od hiljadu godina.

Biznis

12. SKRIVENI TROŠKOVI KUPOVINE: Što je u izlogu, nije i na kasi
Na računu jedna, na kasi za plaćanje druga, naravno viša, cena. Zakon je poštovan ukoliko je kupac bio obavešten pre zaključenja kupoprodajnog ugovora, čak i ako je to bilo saopšteno na kasi, neposredno pre plaćanja računa, kažu u Ministarstvu trgovine. Iz organizacija potrošača smatraju da se pojam „prethodno informisanje“ u zakonu često zloupotrebljava.

16. PROIZVODNJA DŽEMA I SUVOG VOĆA: Proizvodi slatki, ali ne uvek i posao
Proizvodnja džema i suvog voća u Srbiji može biti isplativa, ali iskustva proizvođača pokazuju da velika početna ulaganja ne garantuju brz uspeh, jer su za razliku od prodaje na tezgi, i prepreke veće. I radnici u proizvodnji su na klizavom terenu i nekad imaju sasvim pristojnu zaradu i siguran posao, a nekad rade povremeno i jedva se izbore za minimalac.

18. STRANCI KOJI IMAJU SOPSTVENI POSAO U SRBIJI: Ovde su ljudi drugačiji, čak i poreznici
Dok mi domaći poslovni ambijent često opisujemo kao „divlji kapitalizam“, oni koji su došli iz razvijenog kapitalizma i ostali da žive i rade u Srbiji, ovde i dalje prepoznaju tragove socijalizma. Čak i u radu poreznika, „koji nisu toliko strogi“, tvrde sagovornici B&F-a koji su prethodno živeli u zapadnim zemljama, a sada su se odomaćili u srpskim poslovnim vodama.

20. DA LI SU NA POMOLU ZAJEDNIČKI PROGRAMI PREDUZETNIKA U TURIZMU: Iz svoje kože se može
Srbija će najverovatnije i ove sezone biti „u centru pažnje“ domaćih putnika. Iskustva iz prethodne godine pandemije pokazuju da preduzetnici u turizmu moraju da ponude razuman odnos kvaliteta i cene, ali i još nešto – da se udruže kako bi programi bili što raznovrsniji. Zagovornici saradnje poručuju da sujeta nikome nije donela dobro i da ma koliko da je neko veliki i dobar, u turizmu ne može da opstane sam.

Finansije

22. FINANSIJSKI REZULTATI SRPSKE PRIVREDE U 2020. GODINI: Korona nekome majka, a nekome maćeha
Uprkos velikim potresima na globalnom i domaćem tržištu zbog posledica pandemije, domaća privreda je prošle godine ostvarila neto dobit od 433.521 miliona dinara, što je rast od 20,7% u odnosu na 2019. godinu. Statistika je potvrdila neke očekivane dobitnike i gubitnike korona krize među privrednim sektorima, ali ima i iznenađenja.

26. PRIPAJANJE MTS BANKE POŠTANSKOJ ŠTEDIONICI: Svi pod jednom kapom
Nakon prošlogodišnje privatizacije Komercijalne banke i nedavnog pripajanja mts Banke Poštanskoj štedionici, aduti države na bankarskom tržištu spali su na spomenutog, jednog igrača. Posle dvadesetak godina tranzicije bankarskog sektora, ključno pitanje ostaje da li je država izvukla bilo kakvu pouku iz direktnog angažmana na ovom tržištu.

30. ISPLATIVOST ULAGANJA U SOLARNU ENERGIJU: Koliko košta „Sunce nas je ogrejalo“
Ulaganje u solarno-termalne projekte toplane mogu da otplate za nešto više od deset godina, a nakon tog perioda dobija se gotovo besplatna energija. Privrednici mogu da računaju da će ugradnjom solarnih panela stabilizovati sopstvenu potrošnju i preduprediti turbulencije na tržištu struje. Kupiće električnu energiju plativši odjednom, ali će to učiniti za vreme od preko 20 godina i pri tom platiti 30% realne cene tokom tog perioda.

32. DA LI ĆE EVROPA MORATI DA FORMIRA SVOJU VERZIJU SUPERLIGE: Ne može i jare i pare
Iza burnih reakcija koje je izazvao predlog američke investicione banke JP Morgan da se formira evropska Superliga, stoji sukob dve različite kulture, pa time i dva potpuno suprotna sistema u poslovanju fudbalskih klubova. Sa promenama koje se događaju na svetskom fudbalskom tržištu, Evropa će verovatno morati da formira svoju varijantu Superlige, kao kulturološki i ekonomski kompromis, mnogo promišljeniji od američkog predloga.

Temat – Nestašica sirovina i poslovanje

37. OTEŽANA NABAVKA SIROVINA NIJE SMANJILA UVOZNU ZAVISNOST DOMAĆE INDUSTRIJE: Devize i za tuđi otpad
Otežano snabdevanje sirovinama i robom iz inostranstva uticalo je, za sada, najviše na džep potrošača u Srbiji. Ekonomisti smatraju da je teško u kratkom roku organizovati lokalnu proizvodnju nedostajućih sirovina, pogotovo onih koje se po povoljnijim cenama nabavljaju u Kini. S druge strane, kako objasniti da se uvozi čak i otpad za reciklažu, kad bar đubreta imamo na pretek, često i tamo gde mu nije mesto.

39. UTICAJ PANDEMIJE NA PREHRAMBENE SIROVINE: Prilagođavanje u hodu
Bez obzira na razlike u učešću domaćih i stranih repromaterijala koji su neophodni za proizvodnju u određenoj prehrambenoj industriji, kompanijama koje su nastavile neometano da posluju zajedničko je to da su se jako brzo prilagodile novim okolnostima. Korona je pokazala i da na dostupnost kritičnih sirovina u velikoj meri utiče način na koji je preduzeće prethodno poslovalo, od organizacije saradnje sa strateškim dobavljačima, do motivacije zaposlenih da za kratko vreme pronađu nova rešenja.

42. CENE GRAĐEVINSKOG REPROMATERIJALA U ZALETU: Cigla po cigla – nova kalkulacija
Prva godina pandemije korona virusa nije donela značajniji rast cena repromaterijala u građevinskoj industriji. Od početka ove godine, međutim, situacija se drastično menja. &ena repromaterijala koji se koristi za građevinsku proizvodnju raste od pet odsto, koliko je porasla cena cigle, preko 45 odsto za koliko je poskupeo čelik, pa sve do pojedinih izolacionih materijala koji su gotovo udvostručili svoju vrednost, poskupevši za čak 80 odsto.

44. POSKUPLJENJE SIROVINA ZA METALSKU I ELEKTRO INDUSTRIJU: Cene na steroidima
Visoka temperatura na tržištu metala, prouzrokovana nestašicama i posledičnim rastom cena, sve više utiče na poslovanje i najuspešnijih domaćih proizvođača u metalskoj i elektroindustriji. Ako ovakvo stanje potraje, neminovno je i poskupljenje finalnih proizvoda i to u trenutku kada sve raste, osim potrošačke moći.

46. NESTAŠICE I POSKUPLJENJA SIROVINA ZA PROIZVODNJU GUME I PLASTIKE: Ultimativni test snalažljivosti
Prerađivači plastike trenutno su u težoj situaciji od kolega iz gumarske industrije, jer i pored toga što su sirovine poskupele preko 250 odsto, ne mogu da nabave dovoljno polietilena i polipropilena, kažu u Privrednoj komori Srbije (PKS) za B&F. S druge strane, proizvođači gume upozoravaju na poteškoće u dostupnosti prirodnog kaučuka, što itekako zabrinjava, s obzirom na značaj te industrije za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.

48. AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA IZMEĐU PADA PRODAJE I POSKUPLJENJA DELOVA: Domaći pretežno stabilni u svetskom haosu
Sada već hroničnu nestašicu IT opreme za automobilsku industriju, sve više prati i nedostatak drugih sirovina i problemi u transportu, pa se sa isporukama pojedinih komponenti kasni i po pola godine. 8prkos velikim poremećajima na globalnom tržištu, automobilske kompanije u Srbiji kažu da za sada uspevaju da posluju relativno stabilno. I dalje se manji deo nabavki završava sa lokalnim dobavljačima, jer se najdeficitarnija elektronika ne proizvodi u Evropi, a brzo preusmeravanje na alternativne dobavljače i tamo gde je to moguće, ne može da se izvede zbog kontrolnih procedura koje traju i po nekoliko godina.

50. NABAVKA KOMPONENTI ZA PROIZVODNJU DOMAĆE IT OPREME: Kad uvoz preraste u zamku
Manjak čipova na tržištu je tek vrh ledenog brega, kažu za B&F domaći proizvođači IT opreme, govoreći o nestašicama sa kojima se suočavaju u nabavci komponenti. Ova grana industrije je izuzetno zavisna od uvoza, čak i kada je reč o najosnovnijim sirovinama, jer i one koje su se nekada proizvodile u Srbiji, više se ne prave. Globalna tražnja veća od proizvodnje, problemi u transportu, nestabilnost na robnim berzama, smanjenje broja dobavljača jer nisu svi mogli da isprate rast cena – samo su deo lančanih poskupljenja koja neminovno utiču i na cene finalnih proizvoda. Ovakav začarani krug sve više komplikuje poslovanje i najvećim kompanijama u svetu, a za proizvođače na malim tržištima kao što je naše, prepreke su još složenije.

Intervju

54. NENAD BLAGOJEVIĆ, NOVINAR I VLASNIK SAJTA „PRIČE SA DUŠOM“: Iz Srbije s ljubavlju
Pre sedam godina, Nenad Blagojević je uradio nešto o čemu mnogi maštaju ali se nikada ne odvaže da to zaista i urade – napustio je siguran posao i počeo da piše za sopstveni sajt. Tražeći interesantne preduzetničke poduhvate i živopisne sagovornike za portal „Priče sa dušom“, proputovao je skoro celu Srbiju. Budući da je turizmolog po struci, odlučio je da svoja iskustva sa ovih putovanja pretoči u vodič pod nazivom „50 najlepših mesta u Šumadiji“. U njemu ne predstavlja samo klasične turističke atrakcije, nego i autentična a široj javnosti nepoznata mesta, kao i nesvakidašnju gastronomsku ponudu Šumadije, poput prasećih bajadera.

Skener

58. PRIMENA ČETVRTE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE U DOMAĆEM ZDRAVSTVU: Krov bez temelja
U Srbiji već mesec dana funkcioniše projekat za ubrzanu i jednostavniju terapiju dijabetičara u uslovima pandemije, ali samo u dva grada kao „pilot verzija“, jer regulativa kaska za ovim rešenjem. Naši stručnjaci su u saradnji sa američkim kolegama osmislili i algoritam za prevenciju bolesti u trudnoći koja predstavlja vodeći rizik za smrtnost majki i novorođenčadi. Algoritam će u svoju kliničku praksu uvesti Amerikanci, jer Srbija nema integrisani informacioni sistem u zdravstvu, koji je preduslov za primenu ovakvog, ali i svih drugih alata koji predvode četvrtu industrijsku revoluciju.

60. DIGITALIZACIJA KOZMETIČKE INDUSTRIJE: „Pametno“ ogledalce, ko je najlepši na svetu?
Virtuelna šminka koja se može isprobati pre kupovine, mapiranje lica pojedinca kako bi odabrao proizvod koji mu najviše odgovara, ili sistem za negu kože sa personalizovanim serumima za konkretnog kupca, samo su deo tehnoloških novina koje su i neke fizičke prodavnice kozmetičkih proizvoda pretvorile u digitalne igraonice. Brzina kojom se odvija digitalna transformacija i potreba da se uspostavi bliži i ličniji odnos sa potrošačima, okrenula je kozmetičke kompanije ka većoj primeni najnovijih tehnologija, poput veštačke inteligencije i proširene stvarnosti.

62. KAKO JE HRANA SIROMAŠNIH POSTALA SIMBOL PRESTIŽA: Ljubimac skuplji od Ferarija
Prezreni sastojak mizerne potrošačke korpe siromašnih u jugoistočnoj Aziji, riba azijska arovana, postala je vruća roba onog trenutka kada je proglašena ugroženom vrstom. Iako je u međuvremenu dozvoljen uzgoj arovane, njenom prestižu na globalnom tržištu kao statusnom simbolu najviše su doprineli novi bogataši u Kini. Sa pojedinim vrstama koje dostižu cenu i do 300.000 dolara po komadu, ovaj posao je postao toliko profitabilan, da ga prate prevare, pljačke i ubistva zbog kojih sada više nalikuje uzgajanju droge, nego ribe. Zato ovu ribu nazivaju i „agentom haosa“.

Nove tehnologije

64. KOMERCIJALIZACIJA ELEKTRIČNIH AVIONA: Među javom i međ’ snom
Pitanje kada će električni avioni biti komercijalizovani deli stručnu javnost na dva suprotna tabora. Dok optimisti tvrde da je masovna upotreba aviona „na struju“ već viđena stvar do 2030. godine, skeptici smatraju da sve tri tehnologije koje su ključne za njihovu komercijalizaciju – baterije, biogoriva i vodonik – zahtevaju mnogo revolucionarnije pomake da bi zajedno mogle da proizvedu revoluciju i u vazduhoplovstvu.

Nauka

66. PRIMENA SVEMIRSKIH ISTRAŽIVANJA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU: Dostava sa zvezdanih staza
Fundamentalna istraživanja u nauci često deluju kao paralelni univerzum u odnosu na svakodnevni život, ali upravo su svemirska istraživanja u koja je upregnuta ogromna naučna i finansijska mašinerija, dokaz kako iz naizgled apstraktne „zanimacije“ mogu proisteći vrlo praktična rešenja. Otkrića koja su bila rezervisana samo za „zvezdanu“ upotrebu sada se koriste u stomatologiji, golfu, prehrambenoj, automobilskoj i mnogim drugim industrijama. U bestežinskom stanju se sprovode i istraživanja za delotvornije lečenje najtežih bolesti.

Koktel

68. KAKO POSLUJE KULTURNI CENTAR BEOGRADA TOKOM PANDEMIJE: Varljivo proleće ’21
Kulturni centar Beograda je jedna od retkih institucija kulture koja decenijama uspeva da prati odrastanje novih generacija i da bude mesto koje privlači stvaraoce i publiku svih godišta. Od takvog opredeljenja ne odustaje ni tokom pandemije, iako oskudeva i u prihodima i u potrebnim kadrovima. „Čak i kada imamo jednog gledaoca u bioskopu, mi puštamo projekciju. Smatramo da svako zaslužuje da mu se dogodi nešto što će ga oplemeniti, opomenuti i bar na kratko osnažiti“, ističe Vesna Danilović, urednica programa u ovoj instituciji.

70. UDRUŽENJE DOMAĆE RADINOSTI “MISIJA KREATIVA KLADOVO”: Zapis davnih vremena bez slova
Pre nego što su i zvanično postale zaslužne građanke Kladova zbog svog doprinosa u borbi protiv pandemije, šijući danonoćno zaštitne maske kad ih nije bilo „ni za lek“, članice lokalnog udruženja „Misija kreativa“ su uspele da vlaški vez na plišu iz njihove radionice bude proglašen za kulturno dobro. Ovo je priča kako su skromne, naizgled obične žene iz Kladova i okoline, koje najčešće nose breme porodice, počele da rade mnogo toga neobičnog.

72. IZNAJMLJIVANJE IGRAČAKA: I deca srećna, i novčanice na boju
Interesovanje za iznajmljivanje igračaka sve više raste u svetu, jer osim novca štedi i prostor u stanu, manje šteti životnoj sredini, a kod dece razvija osećaj za čuvanje stvari i omogućava im raznovrsne sadržaje koji bitno utiču na njihov razvoj. Dok se na nekim stranim tržištima iznajmljuje sve, od društvenih igara i Lego kocki pa do knjiga, kod nas roditelji mogu da zakupe uglavnom gabaritne igračke, poput pokretnih igraonica, dvoraca i tobogana na naduvavanje, i eventualno kostima za maskenbale.

Komunikacije

76. ILEGALNO LOBIRANJE U KORIST DIGITALNIH PLATFORMI: Falsifikovani građani
Kompanije koje rade kao digitalne platforme pokreću lažne građanske inicijative kako bi izigrale zakone u zemljama u kojima posluju. U ovakvim aktivnostima prednjači „Airbnb“, koji osniva naizgled nezavisna udruženja malih vlasnika nekretnina širom sveta. Kompanija finansira njihov rad i obučava ih kako da „spontano“ lobiraju za njene ciljeve. Ovakvo lažiranje građanskog aktivizma, osim što ugrožava lokalne zakone, preti da uruši kredibilitet autentičnih građanskih pokreta koji se zaista bore za javno dobro.

Reprint

78. RADNI DAN U CENTRU ZA ISPUNJAVANJE ŽELJA KORISNIKA: Posao koji toliko ispunjava da vam nije ni do čega
Kako izgleda jedan radni dan u „centru za ispunjenje“, odnosno za sortiranje i dostavu onlajn porudžbina u holandskoj drogeriji „Kruidvat“, koja je u vlasništvu kompanije „A.S. Watson“ i predstavlja najveći lanac u Evropi i Aziji vredan 23 milijarde dolara? „U poređenju sa uslovima rada u Amazonu, ja sam dobro prošao. Smene nikada ne traju 12 sati bez prekida, radnici imaju dve pauze od po pola sata, i kvote ne iznose vrtoglavih 400 artikala po satu kao u Amazonu. I pored toga, posle višemesečnog radnog iskustva u holandskoj drogeriji, bojim se i da zamislim kako li tek izdržavaju radnici u Amazonovim postrojenjima“, priča o svom iskustvu jedan radnik u tekstu koji je objavio hrvatski portal „MAZ“.

Vremeplov

80. DA LI JE „OTAC KOMUNIZMA“ BIO LICEMER: Pobesneli Marks
Mnogi savremenici Karla Marksa opisuju ga kao preku osobu, sklonu pijančenju, svađama, tučama i dvobojima. Zamerali su mu da je isključiv, diktator, egoista, sklon materijalnom iskorišćavanju prijatelja, da novac troši kao „protočni bojler“ dok mu porodica živi od pozajmica. Ipak, najčudnije optužbe na račun „oca komunizma“ su one da nikada nije kročio u fabriku jer je prezirao radnike, te da je jedina proleterka u njegovom životu bila njegova sluškinja i ljubavnica koju nije plaćao. Osim u naturi, kad joj je podario vanbračno dete.

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar