Povodom objavljivanja publikacije „Godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2020. godini”, Registrator u Registru finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre Ružica Stamenković je istakla da je u uslovima kada je pandemija korona virusa značajno pojačala rizike poslovanja, privreda Republike Srbije uspela da zabeleži rast profitabilnosti i rast zaposlenosti, uz povećanje finansijskih kapaciteta, ali i obaveza i kumuliranih gubitaka.
Dobitak veći za 20,7% od prošlogodišnjeg
Ukupan dobitak privrednih društava iznosi 433,5 mlrd dinara i veći je za 20,7% od prošlogodišnjeg, a uz to broj zaposlenih je povećan za 43.592 radnika. U prilog povećanoj profitabilnosti govore i rastuće stope prinosa, pa je prinos na sopstveni kapital ostvaren po stopi od 6,8%, a na ukupna sredstva po stopi od 3,0%. I stope prinosa na poslovni dobitak i neto dobitak su uvećane i one su na nivou od 5,7% i 3,8%. Кao glavni nosioci pozitivnog rezultata izdvajaju se sektori trgovine i prerađivačke industrije, sa dobitkom od 134,9 mlrd dinara i 131 mlrd dinara.
Ti sektori beleže stope prinosa na sopstveni kapapital i ukupna sredstva znatno veće od proseka privrede, a kada je reč o visokoj profitabilnosti izdvajaju se društva iz sektora informisanja i komunikacija, koja su pored velikog iznosa dobitka (44,9 mlrd dinara) ostvarila i izuzetno visoke stope prinosa – na sopstveni kapital 16,7% i na ukupna sredstva 6,0%. Takođe, veliki sistemi su glavni generatori dobitka (167,5 mlrd dinara), ali je najizraženiji rast dobitka i visoka profitabilnost ostvarena kod srednjih i malih privrednih društava, čije su stope prinosa na sopstveni kapital 11,5% i 10,9%, a na ukupna sredstva 4,9% i 4,8%. I javna preduzeća su, posle gubitka u prošloj godini, pozitivno poslovala (29,6 mlrd dinara).
Uvećani finansijski kapaciteti ali i gubici
„Finansijski kapaciteti privrede su u prošloj godini uvećani, ali su porasli i ukupni gubici. Da bi prevazišla poteškoće u poslovanju, privreda se pojačano zaduživala, a problem sa očuvanjem likvidnosti, koji je i prethodnih godina bio prisutan, u protekloj godini je neznatno ublažen”, rekla je Registratorka Registra finansijskih izveštaja u APR-u i dodala da je poslovna imovina privrednih društava, u vrednosti od 17.178,2 mlrd dinara, povećana za 7,3%, a kapital, iskazan u iznosu od 8.029,5 mlrd dinara, uvećan je za 4,7%. Preko dve trećine tih kapaciteta skoncentrisano je u pet sektora – prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo, građevinarstvo, snabdevanje električnom energijom i gasom i saobraćaj i skladištenje. Takođe, veliki sistemi angažuju 43,4% poslovne imovine i 50,2% kapitala. Značajan udeo imaju i javna preduzeća, kojima pripada 14,9% poslovne imovine i 20,9% kapitala.
Visok stepen zaduženosti je prisutan kod svih sektora
Intenzivnijim zaduživanjem ukupne obaveze privrednih društava su porasle za 10,4% i dostigle su 10.758,8 mlrd dinara, dok je ukupan gubitak, kumuliran u iznosu od 3.818,5 mlrd dinara, povećan za 8,5%. Analiza obrađenih podataka pokazuje i da su sopstveni izvori privrednih društava u protekloj godini povećani za 2,0% i oni su iskazani u vrednosti od 6.382,1 mlrd dinara. Posledično, na porast zaduženosti ukazuje racio sopstvenog kapitala, koji je smanjen sa 39,1% na 37,2%, kao i rast stepena ukupne zaduženosti sa 1,56 na 1,69.
Pomenuti sektori, koji su raspolagali sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom, ujedno su iskazali i najveće obaveze i gubitke, te oni nose čak 70,3% obaveza i 66,9% gubitka privrede. Кada je reč o finansijskoj strukturi, visok stepen zaduženosti je prisutan kod svih tih sektora, pa na jedan dinar sopstvenog kapitala u prerađivačkoj industriji dolazi 2,26 dinara pozajmljenih izvora, u trgovini na veliko i malo 2,27, u građevinarstvu 2,29, zatim u sektoru saobraćaja i skladištenja – 1,35, dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom i gasom stepen ukupne zaduženosti najniži – 0,76.
Gledano sa aspekta veličine, iako su velika privredna društva iskazala najveće ukupne obaveze (33,4%), kod njih je racio sopstvenog kapitala 51,7% i najniži je stepen ukupne zaduženosti – 0,94, dok je nepovoljna finansijska struktura na nivou mikro privrednih društava kod kojih gubitak prevazilazi vrednost kapitala za 1.102,3 mlrd dinara, pri čemu je kod njih skoncentrisano 45,1% ukupnog gubitka privrede. Javna preduzeća su poslovala uz visoku kapitalizovanost, obzirom da 63,5% ukupnih izvora finansiranja čini sopstveni kapital, a stepen ukupne zaduženosti je 0,57.
Neravnotežu ublažile ekonomske mere
Dugoročne finansijske neravnoteže koje su opterećivale privredu proteklih godina su nešto ublažene zahvaljujući preduzetim ekonomskim merama u cilju podrške privredi u uslovima pandemije. Negativan neto obrtni kapital privrednih društava je smanjen za 5,2% u odnosu na prošlu godinu i iznosi 407 mlrd dinara, a da je problem u delu likvidnosti i dalje ostao pokazuje opšti racio likvidnosti od 0,95, pri čemu je i on nešto viši od prošlogodišnjeg (0,94). Likvidnost je najviše bila ugrožena u sektorima saobraćaja i skladištenja i snabdevanja električnom energijom i gasom, u kojima je negativan neto obrtni kapital bio najveći (256 mlrd dinara i 190,7 mlrd dinara), a opšti racio likvidnosti je imao niske vrednosti – 0,50 i 0,62.
Javna preduzeća iskazala negativan neto obrtni kapital
S druge strane, u sektoru trgovine na veliko i malo uspostavljena je dugoročna finansijska ravnoteža i iskazan je pozitivan neto obrtni kapital od 321,7 mlrd dinara, te on beleži i najveću vrednost opšteg racia likvidnosti od 1,21. Кada se posmatraju privredna društva prema veličini, srednja i mala društva su finansijski najstabilniji deo privrede, budući da su iskazala pozitivan neto obrtni kapital (275,8 mlrd dinara i 249 mlrd dinara), pri čemu im je opšti racio likvidnosti u nivou od 1,22 i 1,18. Mikro privredna društva beleže visok negativan neto obrtni kapital (704 mlrd dinara), uz opšti racio likvidnosti od 0,70. Javna preduzeća su stalnu imovinu finansirala iz kratkoročnih izvora, pri čemu su iskazala negativan neto obrtni kapital od 339,5 mlrd dinara i beleže opšti racio likvidnosti od 0,49.
Navedeni rezultati su dati na nivou privrednih društava, a slični trendovi su i na nivou preduzetnika. Кada govorimo o ukupnoj srpskoj privredi, treba imati u vidu da iako preduzetnici čine 51,5% svih privrednih subjekata, oni učestvuju sa 15,6% u broju zaposlenih, ali je njihovo prosečno učešće u osnovnim finansijskim performansama znatno manje ‒ u finansijskim kapacitetima i gubicima 1,9%, a u ostvarenom obimu aktivnosti i rezultatima 6,1%.