Srpskim poljoprivrednicima je od 175 milona evra pomoći za poljoprivredu iz IPARD pretpristupnog fonda EU do sada odobreno 47,4 milona evra za 725 projekata, ali bivša glavna pregovaračica Hrvatske za poljoprivredna poglavlja Ružica Gelo smatra da do kraja 2023. godine, do kada pomoć mora da se iskoristi, ima dovoljno vremena da to bude u mnogo većem procentu.
„Kada pogledate statistiku korišćenja fondova u EU, vidite da je pik u šestoj ili sedmoj godini. Pretpostavljam da će sada doći do značajnijih povlačenja sredstava. Neki od problema su što poljoprivredni proizvođači ne mogu ni uz pomoć banaka zatvoriti finansijsku konstrukciju. Radi se i o prekomplikovanim procedurama koje mogu da uspore proces“, kazala je Gelo novinarima iz Srbije koji su posetili Hrvatsku u okviru projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“ koji finansira Delegacija EU u Srbiji.
Zbog toga je, kako je navela, ključna uloga konsultanata koji poljoprivrednicima pomažu u pripremanju projekta, odnosno aplikacija na konkursima za sredstva iz pretpristupnih fondova EU, koje su veoma komplikovane, a i minimalna greška može da ostavi poljoprivrednike bez novca.
I konsultanta sufinansira EU
„Postoji neki poljoprivrednici koji su napredni, koji to mogu da urade sami, ali to je izuzetno mali broj i zato je savet da se, pogotovo tokom prvih aplikacija, obrate konsultantima koji im u tome mogu pomoći. Njihove usluge se po pravilu sufinasiraju iz pretpristupnih i postpristupnih fondova, tako da se trošak izrade projektne aplikacije raspodeli između proizvođača i fondova EU“, rekla je Gelo.
Koliko sredstava mogu da povuku naši poljoprivrednici?
Kako je agenciji Beta rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, Srbiji je, za period od 2014. do 2020, kroz IPARD 2 program pomoći od 175 milona evra, do sada odobreno 725 projekata sa ukupnim iznosom podrške od 63,3 milona evra, od čega je udeo EU bio 47,4 miliona evra, a budžeta Srbije 15,8 milona evra.
Iako je poslednji važeći IPARD program vredan 175 milona evra zvanično završen krajem 2020. godine, podsticaji po tom osnovu mogu da se povlače do kraja 2023. godine. Do sada su isplaćena sredstva za 431 projekat sa iznosom podrške od 23,8 miliona evra, od čega je udeo iz IPARDA bio 17,8 miliona evra, a srpskog budžeta 5,9 miliona evra.
U Ministarstvu poljoprivrede su precizirali da je do sada sprovedeno devet javnih poziva za mere podsticaja iz fondova EU, a sredstva su pored ostalog bila namenjena za investiranje u imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za preradu i marketing, diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.
Odbijena su do sada ukupno 323 zahteva sa zahtevanim iznosom od ukupno 82,7 miliona evra, a najčešći razlozi bili su neprihvatljivost investicionih kriterijuma (209 zahteva), kao i to što nije dostavljena zahtevana dodatna dokumentacija (67 zahteva).
Obustavljeno je i 197 zahteva sa zahtevanim iznosom od ukupno 29,1 milion evra, a u skoro svim slučajevima razlog je bio odustanak stranke od zahteva, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.
Podsetili su da je šesti Javni poziv, najveći do sada, za sredstva iz fondova EU, raspisan 21. juna za investicije u izgradnju objekata, kao i nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije, osim traktora, za šta budžet iznosi 55 miliona evra, a visina podsticaja od 60 odsto do 70 odsto.
Novi IPARD program
Srbija u saradnji sa EU trenutno priprema novi IPARD 3 program podrške za ulaganja u poljoprivredu i razvoj sela, za period od 2021. do 2027. godina, a okvirni budžet iznosi 288 miliona evra.
Podnošenje finalne verzije IPARD 3 programa Evropskoj komisiji, kako su naveli u Ministarstvu poljoprivrede, predviđeno je za poslednji kvartal ove godine, a nakon usvajanja IPA regulative. Tokom 2023. godine očekuje se raspisivanje prvih javnih poziva u okviru IPARD 3 programa.
U Ministarstvu poljoprivrede su rekli i da nemaju evidenciju o konsultantskim kućama u Srbiji koje pomažu poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva EU, ali su naveli da se od samog početka sprovođenja projekta IPARD ulažu veliki napori u organizovanje i održavanje radionica u cilju podizanja nivoa znanja konsultanata, čime se direktno utiče na kvalitet podnetih zahteva srpskih poljoprivrednika.
Istakli su i da sva zainteresovana privredna društva i preduzetnici, koji se bave pružanjem konsultantskih usluga u oblasti IPARD podsticaja, imaju mogućnost da se prijave na obuke koje IPARD Operativna struktura periodično organizuje.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay